Pojam I vrste preduzeća
2
UVOD
Privreda ne može da postoji bez preduzeća. U privredama koje su prethodile robno-
novčanoj, domaćinstva su, uglavnom, bila samodovoljna, odnosno proizvodila za sebe. Ali
ovakav način proizvodnje nije bio efikasan. Društvo je ostalo bez prednosti specijalizacije, a
domaćinstva bez prednosti koje donosi razmena. Preduzeća su nastala kada su domaćinstva
prestala da budu samodovoljna i kada su počela da proizvode za drugog, odnosno za
razmenu. Preduzeća nastaju sa pojavom tržišne privrede, kada su domaćinstva počela da se
specijalizuju za jednu vrstu proizvodnje i da svoje proizvode razmenjuju na tržištu.
Svako preduzeće je organizacija ljudi i sredstava, koji imaju zajednički cilj.
Nezavisno od toga da li preduzeće teži ostvarivanju profita ili funkcioniše kao neprofitno
orijentisano, osnovni razlog nastanka i postojanja preduzeća je povećanje efikasnosti.
Preduzeće predstavlja najefikasniji oblik organizacije privredne aktivnosti i zato je preduzeće
osnovna institucija svake tržišne privrede.
Preduzeća postoje zbog mnogih razloga,a najvažniji su iskorišćenje ekonomije obima
proizvodnje, prikupljanje novčanih sredstava i organizacija proizvodnog procesa. Najvažniji
razlog postojanja preduzeća jeste ekonomija obima, podela rada i specijalizacija. Teško bi se
mnogi poslovi i najmanjeg obima mogli efikasno obavljati u kućnom domaćinstvu. Potrebno
je na jednom mestu nabaviti mašine velike vrednosti, kupiti zgrade, nabaviti raznorodni
materijal, obezbijediti veliki broj radnika različitih kvalifikacija. Takvi poslovi mogu da se
organizuju samo u okviru preduzeća.
Nabavka svih faktora potrebnih velikoserijskoj proizvodnji moguće je jedino uz
posedovanje velikih finansijskih sredstava. Takva sredstva nema pojedinac. Zaduživanje
velikog obima na tim tržištima i obezbjeđivanje hipoteka moguće je jedino preko preduzeća.
Treći razlog postojanja preduzeća jeste obezbjeđenje manadžmenta. Menadžeri organizuju
proizvodnju, uvode nove ideje, proizvode i postupke. Za svaku proizvodnju trebaju radnici
različitih kvalifikacija kojih nema u pojedinačnom domaćinstvu. Tako se proizvodnja
organizuje u preduzeću, budući da efikasnost zahteva proizvodnju u velikim serijama,
pribavljanje značajnih finansijskih sredstava i pažljivo upravljanje i nadzor nad tekućim
aktivnostima.
Pojam I vrste preduzeća
3
Proizvodnja u tržišnoj privredi odvija se u širokom spektru različitih poslovnih
preduzeća – od najmanjih preduzeća u pojedinačnom vlasništvu do gigantskih korporacija
koje dominiraju privrednim životom tržišnih privreda. Danas u Americi postoji oko 18
miliona poslovnih jedinica. Većina njih su u pojedinčnom vlasništvu, postoje i partnerstva čiji
su vlasnici dva ili više partnera i mali broj su korporacije ali one dominiraju tržištem i po
obimu prometa i po broju zaposlenih.
1. POJAM PREDUZEĆA
Preduzeće je osnovni subjekt tržišne privrede, koji se uspostavlja kao samostalna
organizacija ljudi i sredstava za proizvodnju, s određenim zadacima u okviru društvene
raspodele rada. To je, zapravo, privredni subjekt u okviru koga se, u robno – novčanoj
privredi obavlja određena privredna delatnost. Sam razvoj ekonomije i preduzeća, u širem
smislu posmatrano, je taj da su preduzeća predstavljala nosioce i generatore ne samo razvoja
ekonomije, vec i društva, odnosno civilizacije. Od njihovog poslovanja, rasta i razvoja – u
mnogome zavisi tempo privrednog i društvenog razvoja svake zemlje, širih i užih regiona.
1
Kada kažemo da je preduzeće privredno-pravno lice, to znači da je ono samostalno u
procesu privređivanja i u pravnom prometu sa ostalim subjektima društvene zajednice.
Privredno lice preduzeća nastaje udruživanjem privrednih ličnosti članova radnog kolektiva,
radi izvršavanja datog zadatka u procesu društvene reprodukcije. Pravno lice preduzeća
ispoljava se u njegovom odnosu kako prema članovima radnog kolektiva tako i prema drugim
preduzećima i prema društvenoj zajednici. Ispunjavanje određenih prava i obaveza ispoljava
pravnu sposobnost preduzeća, dok privređivačka delatnost čini njegovu poslovnu sposobnost.
Kisić S., Perović-Jovanović M.
Ekonomika preduzeća, principi i primena
. Beogradska poslovna škola- Visoka škola
strukovnih studija, Beograd, 2010.
Pojam I vrste preduzeća
5
1.1.
Oblici organizovanja preduzeća
Prema Zakonu o preduzećima, u našoj privredi, preduzeća mogu biti organizovana u
formi društva lica ili društva kapitala. U društva lica se ubrajaju ortačko društvo i komanditno
društvo, dok društva kapitala čine društvo sa ograničenom odgovornošću i akcionarsko
društvo. Svaki od navedenih organizacionih oblika ima svoje karakteristike.
Društva lica
odlikuju personalna svojstva, međusobno poznanstvo i poverenje
članova, iz čega i proizilazi preuzimanje neograničene odgovornosti (uključivanje cjelokupne
imovine) za obaveze društva. Smrt ili istupanje nekog člana društva bitno se odražavaju na
funkcionisanje društva, mogu dovesti do njegove likvidacije. Takođe se prenos udjela trećim
licima mora posebno regulisati.
Društva kapitala
karakteriše iščezavanje personalnih svojstava i dominacija interesa
kapitala. Udjeli u društvu su relativno lako prenosivi i društvo ne prestaje da postoji zbog
činjenica vezanih za njegove članove (smrt, istupanje, poslovna nesposobnost, itd.). Obaveza
snošenja gubitaka u poslovanju svodi se na visinu sredstava uloženih u rad društva.
Ovu podjelu ne treba suviše striktno shvatiti. Ona ima više teorijski smisao, pošto i
društva lica imaju neke elemente društva kapitala (posebno komanditno društvo), i društva
kapitala imaju neka svojstva društva lica (posebno društvo sa ograničenom odgovornošću). U
suštini, svaki od navedenih organizacionih oblika treba posebno posmatrati.
Oblici organizovanja preduzeća se prije svega razlikuju po tome:
ko je osnivač preduzeća,
na koji način se obezbjeđuju sredstva za poslovanje preduzeća,
na koji način osnivači preuzimaju obaveze preduzeća,
kako se upravlja preduzećem,
kako se vrši raspodjela ostvarenih rezultata.
Prema ovim karakteristikama, kaoo posebni organizacioni oblici pojavljuju se:
ortačko sruštvo,
komanditno društvo,
društvo sa ograničenom odgovornošću,
akcionarsko društvo.
Pojam I vrste preduzeća
6
Vlasnik sredstva uz svojinski rizik bira i tip preduzeća za koji smatra da će mu
najuspešnije omogućiti maksimizaciju dobiti. Svaki tip preduzeća ima svoja univerzalno
prihvaćena svojstva, koja ga čine atraktivnim pod određenim uslovima. Kombinacijom
relevantnih momenata (odnos raspoloživih i potrebnih stedstava, stepen rizika ulaganja,
očekivana dobit, moguće zakonske olakšice i sl.) vlasnik bira onaj tip preduzeća koji mu u
datom momentu najviše odgovara, sa mogućnošću da ga kasnije relativno lako transformiše u
neki drugi tip za koji proceni da je perspektivniji. Pri transformaciji preduzeća iz jednog
organizacionog oblika u drugi nije neophono vršiti likvidaciju postojećeg preduzeća.
Slika 2 je grafički prikaz oblika organizovanja preduzeća, razlikujemo društva lica i društva
kapitala, i u svakom od tih društava postoji nekoliko oblika.
Slika 2. Oblici organizovanja preduzeća
DRUŠTVA KAPITALA
DRUŠTVA LICA
AKCIONARSKO DRUŠTVO
ORTAČKO DRUŠTVO
KOMANDITNO DRUŠTVO
DRUŠTVO SA OGRANIČENOM
ODGOVORNOŠĆU
OBLICI ORGANIZOVANJA
PREDUZEĆA
