Uvod
Fiskalna politika
1
predstavlja oblikovanje poreza i javnih rashoda s ciljem da se ublaži jaz
privrednih ciklusa, da se doprinese održavanju ekonomije pune zaposlenosti, oslobođene od
inflacije i deflacije. Upotreba fiskalnih prihoda (poreza, doprinosa, carina, taksa i sl.) i
budžetskih rashoda mora se vršiti u pravcu i na načim ostvarivanja ciljeva i zadataka
makroekonomske politike (ubrzani privredni razvoj, konkurentska sposobnost privrede, puna
zaposlenost, porast životnog standarda stanovništva).
Fiskalna politika se bavi načinima prikupljanja novca u državnu blagajnu i njegovog trošenja.
Sastoji se od porezne politike i politike javnih rashoda. Pojam politika potiče od grčke reči
polis – država, tj. reči politikos – državni, javni, građanski. Politika je delatnost vezana za
upravljanje odnosno rukovođenje državom. Pojam fiskalan potiče od latinske reči fiskus, koja
označava državnu blagajnu i pravnu osobu koja je nosilac imovinskih prava i zastupa je u
svim njenim imovinsko – pravnim odnosima.
1
Cvetanović, S.(2004): „Ekonomija“ Ekonomski fakultet, Niš
Pojam i značaj fiskalne politike u funkciji makroekonomske stabilnosti Srbije
1
Fiskalna politika u Republici Srbiji
Da bi se donele ispravne odluke na polje fiskalne politike, potrebno je sagledati i razmotriti
iskustva drugih zemalja sa sličnim ekonomskim, socijalnim i političkim nasleđem. U
zemljama bivšeg socijalističkog bloka centralne i istočne Evrope (CEI) kao i u Srbiji,
dominantnu ulogu ima državni sektor. Državni sektor je deo javnog sektora, a obuhvata sve
državne jedinice čija je primarna uloga izvršavanje državnih funkcija. Međutim, morala je da
se izvrši redefinicija njegove uloge nakon započinjanja reformi u pogledu uvođenja tržišne
ekonomije i demokratije. Pre svega, morao je biti smanjen dominantan uticaj države u oblasti
privrede, ali je javni sektor morao nastaviti da obezbeđuje određene javne usluge i dobra.
Tokom prethodnog perioda 2001−2008. godine u Srbiji je vođena dominantno prociklična,
ekspanzivna fiskalna politika. U uslovima stabilnog privrednog rasta, prociklična fiskalna
politika je negativno uticala na održavanje makroekonomske stabilnosti stvaranjem unutrašnje
i spoljne neravnoteže. Vođenje prociklične fiskalne politike tokom perioda prosperiteta nije
generisalo dovoljan nivo javne štednje kojim bi se moglo delovati na suzbijanje negativnih
efekata svetske ekonomske krize u drugoj polovini 2008. i u 2009. godini.
Tokom perioda ekonomske tranzicije, održavanje makroekonomske stabilnosti predstavlja
jedan od osnovnih ciljeva nosilaca ekonomske politike. Poseban problem u zemljama u
tranziciji predstavlja vođenje prociklične, ekspanzivne fiskalne politike i visok udeo javnih
rashoda u bruto domaćem proizvodu.
.
