Fakultet za ekonomiju, finansije i administraciju, Beograd
SEMINARSKI RAD
iz predmeta
ANALIZA FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA
Tema:
POJAM I ZNAČAJ KORPORATIVNE LIKVIDNOSTI I
SOLVENTNOSTI
Profesor: Student:
Prof. Vladimir Poznanić Tijana Vučićević
Broj indeksa: 16/101
Beograd, januar 2017.
2
SADRŽAJ
UVOD
3
1. Korporativno upravljanje
4
2. Teorijski aspekti likvidnosti i solventnosti
5
2.1 Pojam likvidnosti
5
2.1.1 Načelo likvidnosti
7
2.2 Pojam solventnosti
8
2.2.1 Načelo solventnosti
8
3. Analiza likvidnsoti i solventnosti na primeru kompanije “Telekom Srbija“
9
3.1 Analiza likvidnosti „Telekom Srbija“
9
3.2 Analiza solventnosti „Telekom Srbija“
12
ZAKLJUČAK
15
LITERATURA
16
4
1. Korporativno upravljanje
Korporacija je preduzeće koje je organizovano kao akcionarsko društvo. Korporativno
upravljanje znači određen sistem upravljanja i kontrole savremenih kompanija, bez obzira
kojom delatnošću se bave i koje su veličine. Korporacije se najčešće definišu kao društvo
kapitala, odnosno skup različitih grupa koji imaju određeni interes a zovu se stejkholderi.
Stejkholdere čine menadžment, akcionari, investitori kao i državne institucije. Razvojem
savremenih korporacija došlo je do nastanka i razvoja kroporativnog upravljanja.
Kroporativno upravljanje se bavi odnosima koji se razvijaju i koji su nastali između vlasnika i
menadžera.
Usvajanjem i primenom sistema korporativnog upravljanja kompanija može da se
usmeri kao što efikasnijem korišćenju resursa kako bi ostvarila korporativne ciljeve i
vlasničke interese. Definicija korporativnog upravljanja nije jedinistvena i koja može da se
primeni na sve ekonomske i pravne sisteme i potencijalne sisteme. Definicja koja važi za
opšteprihvaćenu je data u Izveštaju Komiteta finansijskih aspekata korporativnog upravljanja:
“
Korporativno upravljanje je sistem upravljanja i kontrole kompanijama. Odbor dirketora
je odgovoran za upravlajnje kompanijama. Uloga akcionara u upravljanju je da imenuju
direktore i revizore, i da obezbede ustanovljavanje odgovarajuće structure upravljanja.
Odgovornosti direktora obuhvataju ustanovljavanje strateških ciljeva kompanije,
omogućavanje vođstva kako bi se oni implementirali, kontrolu upravljanja biznisom i
izveštavanje akcionara i upravljanje. Radnje odbora podvrgnute su zakonima, propisima i
akcionarima na skupštini
”
1
Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) daje difiniciju korporativnog
upravljanja:
“
Korporativno upravljanje je sistem upravljanja i kontrole korporacijama. Struktura
korporativnog upravljanja određuje raspodelu prava i odgovornosti između različitih
učesnika u korporaciji
.”
2
1
IFC, „Korporativno upravljanje“, IFC, Podgorica, 2009, str. 7
2
IFC, „Korporativno upravljanje“, IFC, Podgorica, 2009, str. 8
5
Uspostavljanjem sistema korporativnog upravljanja moguće je napraviti jasnu podelu
zadataka, nadležnosti i odgovornosti u kompaniji. To omogućava bolju racionalizaciju i
efikasnost radnih procesa i tako će se odraziti na poslovne performance kompanije.
Uvođenjem ovakvog upravljanja, kroz praćenje rizika, kompanija će doći do uspostavljanja
dobre organizacije i korporativne kulture i tako povećati svoju produktivnost.
Efikasno i kvalitetno upravljanje doneće kompaniji određene pogodnosti, kao što su da
razvija određeni ugled na tržištu. Dobra reputacija i poverenje koju je kompanija izgradila,
može joj doneti i ostavrivanje većeg profita. Korist od ovakovog upravljanaj je višestruka.
2. Teorijski aspekti likvidnosti i solventnosti
2.1 Pojam likvidnosti
Likvidnost je prvi i najvažniji činilac opstanka svake organizacije jer nelikvidna
kompanija ne može funkcionisati na tržištu. Likvidnost preduzeća znači sposobnost da u
svako vreme slobodno raspolaže svim svojim sredstvima.
“Likvidnost treba shvatiti ekonomskom slobodom preduzeća, slobodom akcije i slobodom
odabiranja najpovoljnijih rešenja”
3
Likvidnost se definiše kao sposobnost preduzeća da izvršava novčane obaveze u punom
iznosu i na vreme, a da pri tome očuva:
potreban obim i strukturu obrtne imovine za obavljanje tekućeg poslovanja
kreditni bonitet.
Održavanje platežne sposobnosti (likvidnosti) je zahtev nametnut preduzeću spolja – od
strane poverilaca (kreditora), odnosno pravnog sistema. Insistiranje poverilaca na održavanju
određenog stepena likvidnosti je izraz čistog pragmatizma, pošto, pod ostalim jednakim
3
Braut R., „Ekonomska analiza poslovanja poduzeća”, II. deo, skripta, Visoka privredna škola u Zagrebu, Zagreb,
1967., str. 255
