VISOKA EKONOMSKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA –
PEĆ U LEPOSAVIĆU
SEMINARSKI RAD
MEĐUNARODNO TRGOVINSKO POSLOVANJE
Pojam i značaj spoljne trgovine
Student: Мentor: prof. David Jovović
Kraljevo, april 2017.
bolji kvalitet proizvoda, viši stepen primene tehnike i tehnologije. U krajnjem to omogućava
viši nivo produktivnosti rada i doprinosi rastu dohotka.
1. POJAM I ZNAČAJ SPOLJNE TRGOVINE
Sve zemlje savremenog sveta, manje ili više ekonomski su upućene jedna na drugu,
odnosno stoje u međusobnoj ekonomskoj zavisnosti i uslovljenosti. Danas nema apsolutno
autarhičnih privreda koje bi same sebi bile dovoljne. Ni jedna državna zajednica ne podmiruje
svoje materijalne potrebe isključivo svojom proizvodnjom, deo tih potreba podmiruje uvozom
materijalnih dobara iz drugih zemalja, a deo sopstvene proizvodnje namenjen je
zadovoljavanju potreba u inostranstvu.Ako bi se upitali zašto je to tako, moramo pre svega
ukazati na brojne činioce koji konkretnije obrazlažu nužnost uspostavljanja i razvijanja
ekonomskih odnosa sa inostranstvom svake zemlje posebno.
Međunarodni ekonomski odnosi i, posebno, spoljna trgovina dovode do ubrazanja
naučnog i tehničko-tehnološkog razvoja u svetskim razmerama i svakoj zemlji posebno.
Inovacije u nauci, tehnici, i tehnologiji danas se brzo šire svetom čime se prevazilazi
neravnomernost u tehničko-tehnološkom napretku. Na taj način se doprinosi ubrzanju razvoja
proizvodnje ali i potrošnje u svetu. Taj proces ima naročit značaj za one zemlje koje nisu u
stanju da same razvijaju nauku i naučna istraživanja kao pretpostavke razvoja svoje
proizvodnje.
1
Spoljna trgovina i uopšte međunarodni ekonomski odnosi, prenose znanja iz
jednog u druge delove sveta koja su sadržana u novim mašinama, proizvodnoj opremi,
proizvodima namenjenim zadovoljavanju različitih potreba i na druge načine.Te njihove
funkcije čine međunarodne ekonomske odnose veoma značajnim faktorom tehničko-
tehnološkog progresa u svetu.
Kako će se privreda jedne zemlje razvijati u velikoj meri zavisi od veličine njenog
unutrašnjeg tržišta.U zavisnosti od njega vrši se dimenzioniranje i strukturiranje domaće
proizvodnje na globalnom makroekonomskom planu kao i optimizairanje proizvodnih i
1
Unčanin R.: Spoljnotrgovinsko i devizno poslovanje, Beograd, 2006
4
drugih kapaciteta za proizvodnju pojedinačnih proizvoda na mikroekonomskom nivou.Bez
spoljne trgovine u mnogim zemljama ne bi bilo ekonomski racionalno organizovati
proizvodnju onih proizvoda čija se racionalnost postiže njihovom masovnom i
velikoserijskom proizvodnjom ili za čiju proizvodnju je potreban veliki kapital. U svim tim
slučajevima veličina ili bolje reći malo unutrašnje tržište, javlja se kao limitirajući faktor
razvoja proizvodnje u malim zemljama, ali u uslovima razvijene spoljne trgovine moguće je i
u malim zemljama dimenzionirati obim proizvodnje i strukturirati je prema zahtevima ne
samo sopstvenog-domaćeg, već i međunarodnog tržišta. Time se produbljuje proces
specijalizacije i međunarodne podele rada, a sve to ima pozitivan uticaj na rast i razvoj
proizvodnje u svakoj zemlji pojedinačno i u svetskim razmerama.
Spoljnom trgovinom, konkretnije uvozom i izvozom roba i usluga, utiče se na
regulisanje odnosa ponude i tražnje na domaćem tržištu. Uvozom se povećava obim ponude
roba na tom tržištu, odnosno menja struktura te ponude i usklađuje se sa zahtevima tražnje.
Na drugoj strani, izvozom roba i usluga smanjuje se njihova pojedinačna ponuda na tržištu.
Izvozom se omogućuje rast njihove proizvodnje iznad nivoa potreba domaćeg tržišta. Putem
spoljnotrgovinske razmene viškovi jednih proizvoda pretvaraju se u one proizvode kojih nema
dovoljno na domaćem tržištu, što je značajno sa stanovišta zadovoljavanja potreba društva, ali
i stabilnosti tekućih ekonomskih kretanja. Odsustvo inostrane robe sa domaćeg tržišta dovodi
do monopola domaćih proizvođača na njemu i rađa čitav niz ekonomskih neracionalnosti
kako na tržištu tako i u proizvodnji i potrošnji.
Razvoj međunarodnih ekonomskih odnosa uslovio je rastući značaj međunarodne
podele rada u kojoj, sa manje ili više uspeha, učestvuju sve zemlje sveta.Suština te podele
rada jeste u tome da se svaka zemlja specijalizuje za proizvodnju onih proizvoda za koje ima
najpovoljnije ekonomske i druge uslove i da se sa tim proizvodima izlazi na međunarodno
tržište. U toj proizvodnji ona ostvaruje u svetskim razmerama nadprosečnu produktivnost
rada, niske troškove proizvodnje, brz tehničko-tehnološki razvoj proizvoda i dr.
Spoljna trgovina podrazumeva promet robe između različitih zemalja, odnosno-vrši se
između dva ili više područja koja su ograđena državnim ili carinskim granicama, pa je prolaz
robe preko državne ili carinske granice osnovni kriterijum za razlikovanje spoljne od
unutrašnje trgovine. Međunarodna razmena roba-njihov izvoz i uvoz, jeste najstariji i danas
najrasprostranjeniji sadržajni element međunarodnih ekonomskih odnosa.To je uslovljeno
činjenicom da je proizvodnja materijalnih dobara osnovni element ekonomske aktivnosti
5
