  У   спровођењу   здравствене   неге   и   разних   дијагностичко   терапеутских   поступака,
потребно ке да медицинске сестре –техничари знају основне мере превенције болничких
инфекција   ,   да   обезбеде   услове   асептичне   средине,   и   да   се   придржавају   основних
упутстава   за   рад   како   не   би   угрозиле   своје   здравље   и   здравље   болесника   у   болници.
Потребно је, поред тога да знају опште принципе у појави инфекција и извора ширења
инфекције.

Инфекција представља скуп локалних и општих реакција организма болесника на дејству
микроорганизама , које су полседица инвазије, њихових токсина, или комбинација оба
фактора. У овој инвазији, бактерије користе своје агресивне особине, а домаћин
механизме одбране. Исход је:



Победа домаћина



Победа бактерија



Међусобна адаација и заједнички живот

Инфективна   болест   је   морбидно   стање,   изазвано   микроорганизмима,   праћено   појавом
клиничких,   биолошких   и   патолошких   промена   у   оболелом   оранизму.   Она   представља
крајњи   степен   инфекције.   Узрочници   инфективних   болести   су   биолошки   агенси:
бактерије,   вируси,   гљивице,     инфекције,   рикеције   и   протозое.   Модел   настанака
инфективних болести је представљен затвореним ланцем инфекције п Вогралику, у коме
међусобно   повезаност   пет   саставних   карика   испуњава   услов   за   појаву   инфективне
болести.

Слика 1. Вограликов ланац

Из шематског приказа је лако закључити да ће испадање било оје карике из ланца
онемогућити појаву инфективне болести.

1.1

Путеви ширења

У животној средини узрочници болести могу да се шире преко:

Додира ( контакта )

Ваздуха

Вектора

Хране

Од особине узрочника и његових излазних места из организама, зависи којим ће се
путевима преносити

Болести респираторног система – вадух може и путем контакта

Болести цревне групе – контакт као главни пут, вода, храна, вектори

Трансмисивне болести –вектори (маларија, пегави тифус )

Ако су узрочници отпорни у спољашњој средини, већа је могућност ширења болести на
више начина и обрнуто.

1.1.1

Улазно место

Узрочници инфективних болести користе следећа улазна места за простор у организам
домаћина:

Слузокожа дигестивног тракта (цревне заразне болести)

Слузокожа респираторног тракта ( Респираторне заразне болести )

Кожа ( повређена кожа )

Остале слузокоже

Узрочници могу имати више улазних места ( главне и споредне )

Вируленција

(лат. вирулентус – „пун отрова“) је степен патогености (или способности

неког   патогена   да   изазове   инфекцију   и   болест),   а   одређена   је   инвазивношћу,
инфективношћу   и   патогеним   потенцијалом   и   она   се   може   повећати   -   егзалтација
вирулентности,   или   смањити   -   атенуација   вирулентности.   Када   је   патогеност   висока,
висока   је   и   вируленција,   коју   карактерише   -   мали   број   узрочника   који   изазивају
инфекцију,   тешка   клиничка   слика   болести   са   тешким   последицама   и   честим   смртним
исходом.     Појава   клиничке   манифестације   зависи   и   од   диспозиције   организма   према
одређеном  обољењу.

Диспозиције

јесте стање супротно отпорости – склоност човека

према појединим болестима. Условњавајући фактори за појаву неких нових инфективних
болести, а које спречавају деспозицију су : исхрана, физичко стање, стрес, умор и премор,
друге болести