1
УНИВЕРЗИТЕТ УНИОН
ФАКУЛТЕТ ЗА ПОСЛОВНО ИНДУСТРИЈСКИ МЕНАЏМЕНТ
ПРЕДМЕТ:
ТЕОРИЈА ИНОВАЦИЈА
ТЕМА:
ПОЈАМ ИНОВАЦИЈЕ
ПРОФЕСОР: СТУДЕНТ:
МИТАР ЛУТОВАЦ ТИЈАНА МАСЛАК
22/2011
Kрагујевац
децембар,2013
2
Садржај
Увод.................................................................................................................................................3
Врсте иновација.............................................................................................................................5
Генерисање идеја.........................................................................................................................12
Селекција идеја............................................................................................................................14
Имплементација идеја.................................................................................................................15
Иновације као фактор стицања конкурентске предности .......................................................16
Управљање иновацијом ..............................................................................................................18
Узроци неуспелих иновација......................................................................................................20
Закључак.......................................................................................................................................21
Литература....................................................................................................................................22
4
Савремено пословно окружење карактерише висока турбулентност, неизвесност и ризик и
да би предузеће опстало у таквом окружење неопходно је да непрестано улажу у
истраживање и развој и иновативне активности. Предузећа настоје да комбинују своје
постојеће ресурсе и способности и да их искористе на нови, најбољи могући начин. Из тих
њихових активности управо произилази иновативност и рађају се иновативне
организације. Иновације су нешто што се везује за појам предузетника који настоји да
увек уочава промене, реагује на њих и прихвата висок ниво ризика, и користи то као
могућност у свом пословању. Али и поред тога, велике компаније су управо те које имају
могућност и неопходна финансијска средства да спроводе иновације.
То је процес, којим је као и сваким другим процесом неопходно управљати на прави
начин. Ту долази до изражаја улоза менаџера на свим нивоима и њихових способности да
направе баланс и оптимизацију између свих иновативних активности у предузећу. „Све
тече, све се мења, само су промене константне“, је метафора која у потпуности осликава
савремене услове пословања.
У претходним временима, пословне стратегије су биле дефинисане И имплементиране
најчешће на реактиван начин у односу на процесе у окружењу, али и унутар самих
организација. Данас већина организација делује проактивно, односно уочава могуће
догађаје пре њиховог настајања и реагују на њих. Прилагођавање бројним и разноврсним
променама, раст конкурентности и стално побољшање перформанси, представљају
основни услов за опстанак и успех савремених предузећа.
5
2.
Врсте иновација
Иновације су често резултат организованих истраживања снажних стручних тимова јаких
корпорација, или мале, али инвентивне и мотивисане групе експерата у мањим фирмама
или лабораторијама и научним институцијама (први ПЦ-и настали су у гаражи!).
Разликујемо неколико нивоа истраживања:
Фундаментална истраживања могу резултирати епохалним сазнањима. Ако се то догоди,
то нису иновације, него "научна открића" која се не могу присвајати и правно штитити,
него су заједничка својина човечанства. Пример је откриће полуводића, генетског
кодирања живога света и сл Баснословно су скупа и трају десетине година, али без њих
нема технолошког, дакле ни економског развитка. Привилегија су, али и терет развијеног
света. На њима се темеље примјењена и развојна истраживања, ау правилу отварају
могућност "технолошких скокова" које карактеRише настанак бројних изума и иновација
нове врсте.
Примењена истраживања врше се "по задатку" са тачно дефинисаном сврхом, а
резултирају новим поступцима, технологијама, материјалима и сл који ће имати ширу
примену, ис временом такође постају општа својина човечанства, зависно о тајности којом
се штите. Но пре него што постану општа својина човечанства, могу донети велике
профите онима који су их финансирали, тј националним економијама или снажним
корпорацијама појединих развијених држава.
Развојна истраживања су уско циљана истраживања у склопу развоја нових производа,
уређаја, технологија, материјала, пословних стратегија и др резултира крупним
иновацијама (на пример персоналкомпјутори) које ће пре или касније такође "провалити"
и савладати многи легални и илегални конкуренти. Стога се настоји у најкраћем могућем
року организовати производња и пласман базиран на таквој иновацији, јер ће без обзира
на правну заштиту већ током неколико месеци тржиште преплавити (можда и побољшане)
копије развијених иновација начињене у земљама јефтине радне снаге са капиталом
страних улагача.
7
Процес стварања квалитетног, дотераног и провереног, дакле озбиљног иновационог
пројекта, дуг је, скуп, компликован, а захтева предани, а најчешће и високо
професионални и стручни рад и приступ, чак и кад је реч о једноставним стварима.По
правилу тржише признаје вишу цену за теже доступне ствари, па када након свих мука
успете развити стварно интересантан програм, нахрупити ће конкуренти који ће хтети
"обрати врхње" користећи Ваш труд и инвентивне способности. Због тога се показује
потреба за правном заштитом иновираних решења. Правна заштита користи једнако
аутору иновације - иноватору, као и кориснику, односно купцу, односно власнику
иновације.
Закон аутору гарантује право на правичну накнаду за остварену иновацију, а власнику
иновације право на монопол на тржишту, тј у производњи и дистрибуцији иновираних
ствари или поступака, за сво време законске заштите, ако се таква заштита може
признати. Стога је пре обзнањивања иновације, њеног нуђења или коришћења у
сопственој продукцији потребно исходити правну заштиту иновације. Легислатива о
заштити интелектуалног власништва разликује неколико врста интелектуалне својине,
међу којима прве две, а често и трећа, спадају у групу иновација у ужем смислу: патент
индустријско обличје обухвата: модел (њиме се штити спољни облик, али се користи и за
непатентибилне иновације) узорак (шара, на пример дезен за тканину, шаре на Ултрапас
или слично) знак разликовања (жиг) - уобичајени израз за то је "логотип". (Но није
штамбиљ) ознаке географског порекла ауторство (писано, научно, музичко, сликарско,
позоришно или друго дело, укључиво рачунарске програме) Подручје осталих иновација
(техничко унапређење, корисни предлози и сл) није више регулисано Законом о
патентима, једино се поступци започети пре 1. јануар 2000.г. решавају по прописима који
су важили у време покретања спора.
