Internacionalni univerzitet u Novom Pazaru
smer – Pravo unutrašnjih poslova
TEMA: Pojam krivičnog dela i radnja krivičnog dela
PREDMET
:
Krivično pravo
Niš, 2014.
Student:
Vladimir Stojković
br.indeksa 2-2236/13
Mentor:
prof. Miodrag Jović
asistent: Milena Bogdanić
Pojam krivičnog dela i radnja krivičnog dela
3
2. Pojam krivičnog dela
Krivično delo je delo čoveka koje pravni poredak zabranjuje pod pretnjom primene
krivične sankcije ili je to ljudsko ponašanje koje proizvodi štetnu posledicu za društvo zbog
koje ono reaguje primenom krivične sankcije prema njegovom učiniocu.
2
To je društveno
negativan, štetan ljudski akt. Ali krivično delo nije samo ljudski akt, već i negativna, štetna
društvena pojava kojom se povređuju ili ugrožavaju zaštićene vrednosti, dobra ili interesi.
Dakle, krivično delo je ponašanje čoveka kojim se povređuju naročito vredna pravna dobra
bez kojih društvo ne bi moglo opstati, ili bi bila ugrožena njegova bezbednost. Kada to
kažemo očigledno je da krivično delo shvatamo u moralnom smislu kao zločin koji je
istovremeno suprotan moralu prihvaćenom u konkretnom društvu. Kako je krivično delo
opasno po društvo i moralno nedopušteno, učinilac zbog svog ponašanja zaslužuje prekor
(kaznu) društva. Takav socijalni i moralni pojam krivičnog dela ukazuje na moralnu i
socijalnu suštinu krivičnog dela, koja, u krajnjem slučaju, uvek zavisi od kulturnih vrednosti i
ideoloških opredeljenja konkretnog društva.
U teoriji krivičnog prava krivično delo definisano je na različite načine. Međutim,
sve definicije se mogu podeliti na: formalne, materijalne i formalno-materijalne definicije.
2.1. Formalni pojam krivičnog dela
U određivanju pojma krivičnog dela nauka krivičnog prava, sasvim opravdano, polazi
od stanovišta da krivično delo spada u red onih društvenih pojava koje, uz ostala obeležja
nužno imaju i obeležje pravne, odnosno krivičnopravne prirode. Prema tome imajući u vidu
predmet proučavanja krivičnog prava i nauke krivičnog prava, krivično delo je pravna pojava
koja za sobom povlači određene posledice pravne prirode.
Ovakvo shvatanje predstavlja polaznu tačku za određivanje formalnog pojma krivičnog dela.
Još su predstavnici klasične škole smatrali da je jedino ispravno definisanje pojma krivičnog
dela ono koje krivično delo smatra za pravnu činjenicu na koju se nadovezuju pravne
posledice. U okviru ovakvog definisanja pojma krivičnog dela, međutim postoje različita
shvatanja o tome, kako bliže odnosno preciznije odrediti krivično delo. U odgovoru na to
pitanje, postoje sledeće teorije:
2
M. B.abić, I. Marković, Krivično pravo, opšti deo, Banja Luka, 2008, str. 128.
