Sadržaj
Uvod ..................................................................................................... 2.
Pripremanje glavnog pretresa ......................................................... 3.
Pojam i zadatak .................................................................................. 3.
Određivanje glavnog pretresa ......................................................... 3.
Pribavljanje dokaza .......................................................................... 4.
Glavni pretres ................................................................................... 5.
Pojam i rukovođenje glavnim pretresom ........................................ 5.
Tok glavnog pretresa ......................................................................... 6.
a) Otvaranje glavnog pretresa ..................................................6.
b) Početak glavnog pretresa .................................................... 7.
v) Saslušanje optuženog ......................................................... 8.
g) Dokazni postupak ................................................................. 9.
d) Završne reči ...................................................................... 11.
Odlaganje i prekid glavnog pretresa ............................................. 12.
Odbacivanje optužnice .................................................................... 13.
Zapisnik o glavnom pretresu ............................................................14.
Donošenje presude ........................................................................... 15.
Pojam i vrste delatnosti krivičnog suda ....................................... 15.
a) Izricanje presude ................................................................ 15.
b) Objavljivanje presude ...........................................................16.
v) Pismena izrada presude ........................................................ 17.
g) Dostavljanje i isiravljanje presude .......................................18.
Posebnosti u izricanju sudske opomene ………………………………. 19.
Zaključak ………………………………………………………………………………. 20.
1. UVOD
Krivični postupak se sastoji iz stadijuma, odnosno faza koje se ostvaruju postupno. S obzirom
da su krivične stvari različite, to je i sam ovaj tok ostvarivanja ovih faza različit, zbog čega
dolazi do različitih postupaka. Postoje dve vrste postupaka: redovni i posebni krivični
postupak. Redovni krivični postupak predviđen za najteža krivična dela i uglavnom se
sprovodi za krivična dela iz nadležnosti višeg suda, a i za određena krivična dela iz
nadležnosti osnovnog suda. Redovan krivični postupak se sprovodi za krivična dela za koja je
predviđena zakonom kazna zatvora preko tri godine i teža kazna. Poseban krivični postupak
se sprovodi za krivična dela iz nadležnosti osnovnog suda za koje je predviđena kazna zatvora
do tri godine i novčana kazna, i takođe, je karakterističan za krivična dela koja su učinjena od
strane maloletnika i vojnih lica, kao i za izricanje mera bezbednosti. Takođe, je predviđen i za
pružanje međunarodne i krivičnopravne pomoći kod izdavanje poternice i objave, kao i za
naknadu štete neopravdano osuđenim licima i neosnovano lišenim slobode. Redovan krivični
postupak se sastoji iz prvostepenog krivičnog postupka i postupka po pravnim lekovima.
Prvostepeni krivični postupak se sastoji iz dva stadijuma: stadijum prethodnog krivičnog
postupka i stadijum glavnog krivičnog postupka. Dalje, stadijum prethodnog (pripremnog)
krivičnog postupka se sastoji iz dve faze:
- istragu i
- optuženje,
a stadijum glavnog krivičnog postupka ima tri faze:
- pripremanje glavnog pretresa,
- glavni pretres i
- donošenje presude.
Postupak po pravnim lekovima takođe ima dva dela: pripremni i glavni postupak. Pripremni
postupak se odvija pred prvostepenim sudom i sudom pravnog leka, a glavni se odvija pred
sudom pravnog leka. Poseban krivični postupak ima u suštini istu strukturu kao i redovni
krivični postupak, s tim što pojedine faze iz redovnog krivičnog postupka, ovde mogu izostati.
Pre pokretanja krivičnog postupka dolazi, po pravilu, do delatnosti određenih pravnih i
fizičkih lica, koja se preduzimaju u cilju otkrivanja krivičnih dela i pronalaženja učinilaca
istih (prethodna istraga).
Pošto se optuženom mora ostaviti dovoljno vremena za pripremanje odbrane, predviđeno je
da između dostavljanja poziva i održavanja glavnog pretresa mora proteći najmanje osam
dana. Oštećeni će se u pozivu upozoriti da će se glavni pretres održati i bez njegovog
prisustva, a da će se njegova izjava o imovinskopravnom zahtevu pročitati, kao i da će se u
slučaju da javni tužilac odustane od optužnice na glavnom pretresu, smatrati da oštećeni nije
voljan da nastavi gonjenje. Oštećeni kao supsidijarni tužilac i privatni tužilac upozoriće se u
pozivu da će se, ako na glavni pretres ne dođu, odnosno ne pošalju punomoćnika, smatrati da
su odustali od krivičnog gonjenja. Najzad, optuženi, svedok i veštak u pozivu će se upozoriti
na posledice nedolaska da glavni pretres. Predsednik veća može naredbom iz važnih razloga,
na predlog stranaka ili po službenoj dužnosti, da odloži zakazani glavni pretres (član 289 stav
1) . Isto tako, ako javni tužilac odustane od podignute optužnice pre nego što je glavni pretres
počeo, predsednik veća će rešenjem obustaviti krivični postupak i ovo rešenje dostaviti
strankama i oštećenom, a obavestiće o tome lica koja su pozvana na glavni pretres ako je pre
toga bio zakazan.
Pribavljanje dokaza
U ovoj fazi krivičnog postupka, tj. od zakazivanja do održavanja glavnog pretresa, može doći
do predloga stranaka i oštećenog da se na glavnom pretresu izvedu još neki dokazi, te da se
radi toga pozovu kao svedoci, odnosno veštaci još neka lica, odnosno da se prikupe neki drugi
dokazi. Ako dođe do ove situacije, stranke i oštećeni su dužni da u svom obrazloženom
predlogu tačno naznače koje bi se činjenice utvrdile i kojim od predloženih dokaza. Ako
predsednik veća odbije predlog za pribavljanje novih dokaza, ovaj predlog se može ponoviti
na glavnom pretresu. Isto tako, predsednik veća može odlučiti da se bez predloga stranaka, tj.
po službenoj dužnosti pribave novi dokazi za glavni pretres.
U ovoj fazi postupka može doći i do izvođenja nekih dokaza od strane predsednika veća i to
na predlog stranaka ili po službenoj dužnosti. Do ovog će doći naročito ako se sazna da neki
od pozvanih svedoka ili veštaka, koji nije saslušan, neće moći da dođe na glavni pretres zbog
dugotrajne bolesti ili drugih neotklonjivih smetnji. Ove svedoke, odnosno veštake saslušaće
predsednik sudećeg veća ili sudija - član veća u mestu gde se nalaze, s tim što se njihovo
saslušanje može obaviti i preko istražnog sudije na čijem se području svedoci i veštaci nalaze.
0 vremenu i mestu saslušanja ovih svedoka, odnosno veštaka, obavestiće se stranke i oštećeni,
ako je, s obzirom na hitnost, to moguće, kako bi mogli da prisustvuju njihovom saslušanju.
Najzad, u ovoj fazi krivičnog postupka, izvodiće se i drugi dokazi ukoliko preti opasnost od
odlaganja, tj. ako se ovi dokazi kasnije ne mogu izvesti ili bi njihovo izvođenje bilo skopčano
sa velikim teškoćama.
Glavni pretres
Pojam i rukovođenje glavnim pretresom
Glavni pretres je najvažnija faza kako stadijuma glavnog krivičnog postupka, tako i krivičnog
postupka u celini. Važnost ove faze postupka ogleda se u tome što krivičnoprocesni subjekti
imaju najveću mogućnost da realizuju svoj fond prava i dužnosti na glavnom pretresu. Ovo je
naročito slučaj sa krivičnoprocesnim strankama, koje mogu svestrano i kontradiktorno da
raspravljaju o krivičnoj stvari. Isto tako, realizacija svih krivičnoprocesnih načela dolazi
najviše do izražaja na glavnom pretresu. Najzad, važnost glavnog pretresa ogleda se u tome
što se sudske odluke, posebno presude, mogu zasnivati samo na činjenicama, koje su utvrđene
dokazima izvedenim na glavnom pretresu.
Glavni pretres je javan, što znači da glavnom pretresu mogu prisustvovati sva zainteresovana
punoletna lica, koja ne smeju nositi oružje ili opasno orđe izuzimajući tom prilikom čuvare
okrivljenog. Izuzetno, sudeće veće, može, u svako doba od otvaranja pa do završetka glavnog
pretresa, po slušbenoj dužnosti ili na predlog stranaka, isključiti javnost sa glavnog pretresa ili
njegovog dela ako postoje razlozi koji su taksativno predviđeni u zakonu. Tako je predviđeno
da se opšta javnost može isključiti u toku jednog dela ili celog glavnog pretresa ako je to
potrebno radi čuvanja tajne, čuvanja javnog reda, zaštite morala i interesa maloletnika, zaštite
ličnog ili porodničkog okrivljenog ili oštećenog.
Glavni pretres, kao faza glavnog krivičnog postupka, odvija se isključivo pred krivičnim
sudom, odnosno pred posebnim mešovitim većem sastavljenim od sudije kao predsednika
veća i sudija porotnika kao članova veća. Prema tome, ovom fazom postupka rukovodi
isključivo predsednik sudećeg veća i veće, koje izvodi i sve krivičnoprocesne radnje. U
rukovođenju glavnim pretresom predsednik veća obavlja raznovrsnu zakonom predviđenu
delatnost. Tako je predsednik veća dužan da utvrdi da li je sudeće veće sastavljeno po zakonu
i da li postoje razlozi zbog kojih se članovi veća i zapisničar moraju izuzeti. Isto tako,
predsednik veća mora da se stara o zakonitom i pravilnom odvijanju glavnog pretresa,
održavanju reda u toku glavnog pretresa, kao i o čuvanju dostojanstva suda. Najzad,
rukovođenje predsednika veća ogleda se i u tome, što je ovlašćen da saslušava okrivljenog, da
saslušava svedoke i veštake, da daje reč članovima veća, strankama, oštećenom i njihovim
zakonskim zastupnicima i punomoćnicima i braniocima. U izvršavanju ovih zadataka
predsednik veća je ovlašćen da donosi i odluke o predlozima stranaka, ako o njima ne
odlučuje veće.
Sudeće veće odlučuje o predlozima stranaka u slučaju kada o njima ne postoji saglasnost
stranaka, kao i o saglasnim predlozima stranaka koje predsednik veća ne usvoji. Najzad, veće
