Napomena: Neke opcije za prijavu su dostupne samo nakon kupovine dokumenta.
SEMINARSKI RAD
Predmet: PRAVO EVROPSKE UNIJE
POJAM MEĐUNARODNOG PRAVA
Mentor:
Student:
Beograd, januar, 2012.
SADRŽAJ
UVOD
………………………………………………………………………………..……3
1. POJAM I NAZIV MEĐUNARODNOG PRAVA
……………………………..…….4
2. POJAM SAVREMENOG MEĐUNARODNOG PRAVA
………………….………4
3. NASTANAK I RAZVOJ MEĐUNARODNOG PRAVA
………………..………….6
3.1. Naziv međunarodno pravo……………………………………………………8
4. MEĐUNARODNO PRAVO KAO PRAVO
…………………………………………9
5. OSOBENOSTI MEĐUNARODNOG PRAVA
…………………………...………..13
ZAKLJUČAK
…………………………………………………………….…………….16
LITERATURA
………………………………………………………….………………17
2
da potraje nekoliko godina, ali zatim mora biti prevaziđena. Alternativa tome je sveopšti sukob i pogibija.
Savremeno međunarodno pravo je zapalo u krizu, ali sve ukazuje da
će, osim u slučaju nekakve sveopšte katastrofe (svetski rat, pandemija i sl.) ono nastaviti da se razvija na raznim poljima, i to sve brže.
Dakle, kada se govori o krizi savremenog međunarodnog prava
jednim delom to može da se odnosi na opravdane zahteve u smislu nužnosti daljeg i, posebno, bržeg razvoja tog pravnog sistema i njegovog prilagođavanja potrebama savremenog sveta. Ipak, u prvom redu reč je o primerima nekažnjenog kršenja najvažnijih normi međunarodnog prava (pre svega o zabrani upotrebe sile ili pretnje silom).
Međutim, svetu nije potrebno bilo kakvo, već demokratsko
međunarodno pravo. Znači, takvo pravo koje je doneto na demokratski način, koje izražava i štiti opšteljudske vrednosti i odgovara svima (uslovno rečeno, razume se) i koje stoga svi poštuju i uvažavaju. Jedino tako se mogu postići potrebna stabilnost, pravičnost i sklad u međunarodnim odnosima. A bez toga, dugoročno gledajući nema mira, nema napretka, nema budućnosti.
1. POJAM I NAZIV MEĐUNARODNOG PRAVA
Svaka država ima svoj unutrašnji pravni poredak. To je njeno tzv.
domaće pravo, koje se, u zavisnosti od toga koje odnose uređuje, dalje deli na odgovarajuće grane – ustavno pravo, upravno, krivično, građansko, radno itd.
4
Mada imaju različita konkretna rešenja, pravni poreci raznih
država, posmatrani u celini, u suštini predstavljaju jednu istu pojavu. Uvek je reč o pravnom sistemu koji uređuje odnose za čije regulisanje je nadležna država, a to su prevashodno odnosi unutar njenih granica. Zato se izraz “unutrašnje pravo” (“domaće”, “interno”, “državno”, “nacionalno” i sl.) često koristi za sumarno označavanje takvog prava, bez vezivanja za pravnu stvarnost neke određene zemlje
Međutim, postoje i odnosi koji se odvijaju nezavisno od državnih
granica (prekogranični odnosi). Neki od njih se takođe uređuju unutrašnjim pravom država (npr. privatnopravni odnosi sa stranim elementom, kao što je nasleđivanje u inostranstvu, brak sa stranim državljaninom, i sl.).
Ipak, ogroman deo ovih odnosa i to najvažnijih među njima odvija se
između država i još nekih subjekata, po posebnim pravnim pravilima. Skup tih pravila čini specifičan pravni poredak, koji se naziva međunarodnim (javnim) pravom.
2. POJAM SAVREMENOG MEĐUNARODNOG PRAVA
Moglo bi se reći da definicija međunarodnog prava ima onoliko
koliko i onih koji se njime bave. Dakle - savremeno međunarodno pravo je specifičan pravni sistem koji uređuje međunarodne javnopravne odnose država i određenih međunarodnih organizacija, kao i izvesna prava i obaveze drugih subjekata međunarodnog prava.
međunarodnog prava ne svodi samo na države i međunarodne organizacije.
Međunarodno pravo ne reguliše sve odnose između ovih subjekata,
već samo one koji su međunarodni i uz to javnopravnog karaktera. Odnosi koji se odvijaju unutar državnih granica, ili bar većina njih su u principu stvar unutrašnjeg prava.
Naprotiv, međunarodno pravo uređuje odnose koji se odvijaju
nezavisno od državnih granica (na teritorijama više država ili na prostorima koji nisu pod vlašću nijedne države), ali samo ako je reč o javnopravnim odnosima. Ovo treba naglasiti zato što mnogi međunarodni (prekogranični) kontakti uopšte nisu pravni odnosi, a čak ako to i jesu, veliki broj njih nije javnopravnog karaktera. Javnopravni karakter nemaju ni svi odnosi između država. Veliki deo ovih odnosa u principu nije od značaja za međunarodno javno pravo i predmet je regulisanja drugih grana prava (međunarodnog privatnog prava, međunarodnog privrednog prava, i sl.).
Međutim, međunarodno pravo ne reguliše samo (javnopravne)
odnose na međunarodnoj sceni. Ono, uređuje, i to sve više, i određene procese i odnose u samim državama (unutar njihovih granica). U tom smislu dovoljno je primetiti da ono sve potpunije i sve neposrednije uređuje izvesna pitanja za koja se donedavno smatralo da spadaju u isključivu unutrašnju nadležnost država - npr. osnovna ljudska prava,
