1
POJAM MENADŽMENTA
Uvod
Nastanak, razvoj i afirmacija menadzmenta vezani su za XX vek, mada
se
pun procvat
ocekuje u XXI veku. Menadzment spada u grupu mladih naucnih
disciplina
, mada se
koreni mendzmenta kao prakse nalaze jos u dalekoj proslosti. Tokom cele svoji
istorije ljudi su koristili raznovrsne upravljacke aktinosti. U pocetku su to cinili
intuitivno, kasnije su na bazi iskustva sticali odredjene vestine i znanja iz oblasti
planiranja, organizovanja, vodjenja i usmeravanja ljudi u pravcu ostvarivanja
zajednickih ciljeva. Pojava menadzmenta je u vezi i sa razvojem industrijske
proizvodnje cija rastuca slozenost je iznedrila menadzment kao neophodnu potrebu.
Zavisno od stepena razvijenosti pojedini sredina, kao i opsteg nivoa kulture i
istorijskih okolnosti, akcentovani su razliciti elementi menadzmenta. Sa stanovista
nase zemlje, kao i nekih drugih, drustveno-ekonomski system je ostavio traga u
sadrzajima, odnosno menadzment se i ne moze posmatrati izolovano od sveukupnih
istorijskih i aktuelnih uslova u neko sredini. U samom pocetku menadzment
predstavlja neku vrstu odgovora na poslozavanje proizvodnje, ljudskog rada, uopste.
Prerastanje zanatske organizacije rada u neke prapocetke industrijske organizacije
rada, izbacilo je na povrsinu izazove i
probleme
u proizvodnji i oko nje, kao i u
odnosima poslodavaca i radnika .
Sam
karakter menadzmenta je multidisciplinaran. Moze se primeniti na sve tipove
organizacije, privrednih, neprivrednih, neprofitabilnim, profitabilnim, u svim
privrednim sektorima granama, u svim zemljema i razlicitim drustveno-ekonomskim
sistemima. Najcesce se vezuje za preduzeca i njegove poslovne funkcije i za
upravljanje pojedinim privrednim delatnostima i sektorima. Njegov sadrzaj
predstavlja veoma slozenu problematiku kojoj se obicno daje znacenje:
- u jednom slucaju izjednacava se sa aktivnoscu menadzera u preduzecu,
- u drugom se poistovecuje sa upravom preduzeca,
- u trecem slucaju se tretira kao naucna disciplina koja obuhvata skup razlicitih
znanja iz oblasti upravljanja, organizovanja, rukovodjenja, odlucivanja i kontrole
procesa rada ljudi,
- cesto se izjednacava sa profesijom posebne grupe ljudi koji se
bave
usmeravanjem i
vodjenjem poslova preduzeca,
- najcesce se posmatra kao poseban specifican ekonomski organ preduzeca i drugih
organizacija u drustvu .
2
2. DEFINISANJE MENADZMENTA
Mnogi autori su se bavili pokusajem definisanja menadzmenta. Uprkos tome, sve do
danasnjeg dana nije postignuta saglasnost o tome sta je menadzment. Najvise su u
upotrebi dve definicije: jedna koja kaze da je menadzment efikasno koriscenje
raspolozivih resursa i druga koja kaze da je u pitanju
proces
ili forma rada koja
podrazumeva usmeravanje ljudi, tj. zaposlenih organizacionih clanova prema datom
cilju.
Druga definicija je vise u upotrebi, jer upucuje na cinjenicu da su poslovi
menadzmenta relevantni procesi kojima se zaposleni usmeravaju konkretnim
aktivnostima na svrhu, organizacioni cilj. Ova definicija ukazuje da uspeh u
menadzmentu u velikom sistemu, zavisi od postavljenih ciljeva preduzeca. Ali bez
bez obzira sta moze da bude cilj organizacije, potrebno je reci da svaki menadzer
ostvaruje, manje ili vise, sledece aktivnosti: planiranje, organizovanje, vodjenje i
kontrola.
3. KARAKTERISTIKE MENADZMENTA
Menadzment predstavlja slozenu i interdisciplinarnu naucnu naucnu disciplinu koja
moze da se posmatra i analizira sa razlicitih stanovista. U
literature
se najcesce
navode
tri
: ekonoski, organizacioni i socioloski.
(a)
sa ekonomskog aspekta,
menadzment se moze posmatrati kao proizvodni
faktor
, tj.
poseban resurs (zajedno sa zemljom, kapitalom, radom, znanjem, informacijama,
preduzednistvom i vremenom) koji utice na povecanje produktivnosti i profitabilnosti
preduzeca.
(b)
sa organizacionog aspekta
moderni menadzment se moze posmatrati kao sistem
vlasti (ili ovlascenja koja ima jedna grupa ljudi u realizovanju odredjenih poslova),
kao sintezu njenjih razlicitih koncepata (autoritarna, humanisticka, parcipativna).
(c)
sa socioloskog aspekta
menadzment predstavlja statusni simbol. Zahvaljujuci
svom obrazovanju, znanju, moci i autoritetu (licnom, strucnom, polozajnom) u
razvijenim trzisnim privredama, top menadzeri imenadzeri srednjih nivoa postali su
poseban socijalni sloj, intelektualna i obrazovna elita drustva, sa tendencijom, prema
nekim predvidjanjima, da se oforme kao posebna klasa.
Menadzment kao fenomen koji se utkao u organizaciju, odnosno organizovanje
istovremeno predstavlja (1) posebnu naucnu discipline u okviru drustvenih nauka, (2)
vestinu I (3) zasebnu profesiju.
1)
Menadzment kao nauka.
Razvoj menadzmenta kao naucne discipline novijeg je
datuma. Savremeni menadzment predstavlja novu, posebnu i modernu naucnu
discipline u oblasti drustvenih nauka, kao sto su ekonomija i pslihologija. U pogledu
egzaktnosti, karakterisu je ista ogranicenja kao i ove nauke. To je sasvim normalno,
jer je menadzment upucen na ljude i na njihovo ponasanje u datoj organizaciji. Kao i
