Seminarski rad “ Pojam menadžmenta”
VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA
ZA MENADŽMENT I POSLOVNE KOMUNIKACIJE
SREMSKI KARLOVCI, MITROPOLITA STATIMIROVIĆA 110
SEMINARSKI RAD
PREDMET: OSNOVI MENADŽMENTA
TEMA:
POJAM MENADŽMENTA
PREDMETNI NASTAVNIK: STUDENT:
Prof. Dr.Vojislava Grbić Božičanin Jelena
Br.indeksa : K14
Sremski Karlovci, 25.11.2014.
1
Seminarski rad “ Pojam menadžmenta”
O temi:
Tema ovog seminarskog rada je „ Pojam Menadžmenta“.
Pod pojmom menadžmenta se najčešće podrazumeva skup znanja o upravljanju preduzećima
kao organizacionim sistemima.
“Menadžment“ u bukvalnom prevodu znači „upravljanje“.Nema jedinstvenog pojma koji bi
odgovarao značenju pojma
manage,
kao korenu reči
menagement.
U ovim jezicima
menage
ima značenje upravljati, rukovoditi, voditi, raspolagati s nečim.
Ključne reči:
Planiranje, organizacija, vođenje i kontrola poslovanja
2
Seminarski rad “ Pojam menadžmenta”
1. Uvod
Nastanak, razvoj i afirmacija menadžmenta vezani su za XX vek, mada se pun procvat
očekuje u XXI veku. Menadžment spada u grupu mladih naučnih disciplina, mada se koreni
mendžmenta kao prakse nalaze jos u dalekoj prošlosti. Tokom cele svoje istorije ljudi su
koristili raznovrsne upravljačke aktinosti. U početku su to činili intuitivno, kasnije su na bazi
iskustva sticali određene veštine i znanja iz oblasti planiranja, organizovanja, vođenja i
usmeravanja ljudi u pravcu ostvarivanja zajedničkih ciljeva. Pojava menadžmenta je u vezi i
sa razvojem industrijske proizvodnje čija rastuća složenost je iznedrila menadžment kao
neophodnu potrebu.
Zavisno od stepena razvijenosti pojedinih sredina, kao i opšteg nivoa kulture i istorijskih
okolnosti, akcentovani su različiti elementi menadžmenta. Sa stanovišta naše zemlje, kao i
nekih drugih, drustveno-ekonomski sistem je ostavio traga u sadržajima, odnosno
menadžment se i ne može posmatrati izolovano od sveukupnih istorijskih i aktuelnih uslova u
neko sredini. U samom početku menadžment predstavlja neku vrstu odgovora na
posložavanje proizvodnje, ljudskog rada, uopšte. Prerastanje zanatske organizacije rada u
neke prapočetke industrijske organizacije rada, izbacilo je na površinu izazove i probleme u
proizvodnji i oko nje, kao i u odnosima poslodavca i radnika.Sam karakter menadžmenta je
multidisciplinaran. Moze se primeniti na sve tipove organizacije, privrednih, neprivrednih,
neprofitabilnim, profitabilnim, u svim privrednim sektorima i granama, u svim zemljama i
različitim društveno-ekonomskim sistemima. Najcešće se vezuje za preduzeća i njegove
poslovne funkcije i za upravljanje pojedinim privrednim delatnostima i sektorima. Njegov
sadržaj predstavlja veoma složenu problematiku kojoj se obično daje značenje:
- u jednom slucaju izjednačava se sa aktivnošću menadžera u preduzeću,
- u drugom se poistovećuje sa upravom preduzeća,
- u trećem slučaju se tretira kao naučna disciplina koja obuhvata skup različitih znanja iz
oblasti upravljanja, organizovanja, rukovođenja, odlučivanja i kontrole procesa rada ljudi,
- često se izjednačava sa profesijom posebne grupe ljudi koji se bave usmeravanjem I
vođenjem poslova preduzeća,
- najcesce se posmatra kao poseban specifican ekonomski organ preduzeca i drugih
organizacija u drustvu .
Retko koji fenomen je u ljudskoj istoriji ostvario toliko veliki uticaj kao što je to slučaj sa
menadžmentom ( menagement- upravljanje).Od pojave do danas, njegova suština je manje
više ista : “ učiniti ljude svesnim zajedničkih mogućnosti dajući im zajedničke ciljeve, sistem
vrednosti, odgovarajuću organizacionu strukturu i priliku za razvoj kako bi se odgovorilo na
promene”.
4
Seminarski rad “ Pojam menadžmenta”
2. Teorija menadžmenta
Mendžment predstavlja veštinu, a danas sasvim sigurno i posebnu naučnu disciplinu, koja je
usmerena ka iznalaženju takvih mera i akcija kojima se poboljšava realizacija različitih
aktivnosti i poduhvata i čini efikasnijim funkcionisanje i razvoj različitih privrednih i
društvenih sistema.
Upravljački pristup rešavanju raznovrsnih problema osnovna je karakteristika modernog
menadžmenta.Brzi tehnološki razvoj potencira potrebu korišćenja upravljačkih metoda i
pristupa, odnosno upotrebu menadžmenta kao naučne discipline koja se bavi upravljanjem
poslovnim sistemima i procesima i upravljanjem svim organizovanim sistemima, radi
poboljšanja njihove efikasnosti.Menadžment koristi znanja iz mnogih disciplina, kao što su:
tehnologija, ekonomija, informatika, psihologija, i dr, razvijajući nova znanja i nove
upravljačke pristupe, a istovremeno ove discipline koriste menadžment pristup u rašavanju
sopstvenih aktuelnih problema i tako proširuju svoje domete.
Sa razvojem organizacija, njihovog obima i kompleksnosti, sve više raste potreba ѕa
profesionalnim menadžmentom, ѕa obrazovanim i veštim menadžerima, odnosno
menadžerima višeg nivoa. To je slučaj sa svim organizacijama, državom, armijom, privatnim
i javnim preduzećima.
Za menadžment se može reći da se odnosi na metode stvari kao što je na primer, menadžment
preduzeća, upravljanje troškovima, upravljanje vremenom itd. Teorija menadžmenta je
počela prvo da se implementira u proizvodnji (upravljanje proizvodnjom) a kasnije se
primena manadžmenta proširila i na druga značajna područja na rukovodstvo, na poslove
finansija, kadrove, marketing, istraživanje I itd.
Menadžment je neophodan u svim preduzećima.(privrednim i vanprivrednim). Menadžment
predstavlja naučni metod. Kao teorija, metodološki je uopšten u praksi proveren a
verifikacioni proces upravljanja ide po fazama i po određenoj metodologiji. Koriste se
određene metode upravljanja i najnovija tehnička sredstva.
Da bi se primenio menadžment u smislu upravljanja nekim procesom mora da se raspolaže
velikim fondom znanja u procesu upravljanja I moraju se preduzimati tehničke metode.
Neki autori daju menadžmentu i dimenzije umetnosti što se može više odnositi na deo
kreativnosti. Iako je menadžment pojmovno dosta teško objašnjiv njegova nužnost, značaj i
prisutnost u svim oblastima čovekovog rada i života je evidentna. Kako svaka definicija
menadžmenta polazi od činjenice da je menadžment aktivnost pojedinca ili grupe ljudi koja je
usmerena na realizaciju unapred postavljenih ciljeva, nije moguće dovesti u sumnju potrebu
tj. nužnost i značaj postojanja menadžmenta uopšte. Svi se sa pravom divimo uspešnosti i
sposobnosti civilizacije koje su nam ostavile u nasleđe velelepe spomenike poput piramida,
sfinga, kineskog zida i drugih. Ovi spomenici su još samo jedan u nizu dokaza da je
menadžment prisutan u svim oblastima i periodima čovekovog postojanja. Takođe građevine
su nastale kao rezultat postojanja izuzetnog menadžmenta i menadžera koji su bili sposobni
da zamisle i realizuju navedene poduhvate.
5
