UNIVERZITET UNION-NIKOLA
TESLA
Fakultet za preduzetnicki biznis
SEMINARSKI RAD
Tема:
Pojam, metodološke osnove, principi i
osnovne funkcije menadžmenta
PROFESOR
Doc.dr.Zelimir Petrovic student
br.indeksa 46/2013
Ivan Bozilovic
1 – Razvoj ideje o menadžmentu
Prvi zapisi o menadzmentu nas vode 5000 godina pre Hrista kada su ziveli Sumeri I Sumarci
-razvili kulturu zasnovanu na razvijenoj poljoprivredi , zatim gradnja Keopsove piramide koja je
zahtevala planiranje , organizovanje , vodjenje I kontrolisanje ucestvovalo preko 100000 ljudi,
zatim gradnja Kineskog zida jedine ljudske tvorevine na Zemlji koja se vidi sa
Meseca ,Hamburijev zakon koji je regulisao mnoge odnose u Vavilonskoj drzavi 2.200-1.700
god. pre nove ere ….
Nastanak, razvoj i afirmacija menadžmenta vezana je za 20 vek.Ocekuje se da ce menadžment
naci punu primenu i doživeti veliki razvoj u 21 veku.Menadžment je veština tj sposobnost da se
koristi tude znanje u funkciji cilja.
Pojava menadžmenta je u korelaciji sa industrjiskom proizvodnjom,što znaci da je sve veca
složenost proizvodnje dovela do pojave menadžmenta.Zbog toga se menadžment ne može
posmatrati odvojeno od sveukupnih istorijskih i aktuelnih uslova u nekoj sredini.
Naziv menadžment potice od glagola „manage“ koji izmedu nekoliko znacenja ima i sledeca:
snaci se,upravljati, moci, voditi, prevladati, umeti.Kod nas je prihvacen termin upravljanje i
rukovodenje.Menadžment kao termin tokom razvoja samoupravljanja,a i pre nije bio u zvanicnoj
upotrebi.Promene krajem 80-tih godina i pocetkom 90- tih,stvorile su u prostor za upotrebu
termina menadžment.Relativno snažan pritisak,kroz literaturu i druge kontakte,uz nedovoljno
strucnog poznavanja materije i posebno jednostranosti tehnicki obrazovanog kadra, stvorio je
terminološku konfuziju.Naime, upravljanje tehnickim sistemima proširilo se i na socio – tehnicki
sistem,pa je termin upravljanje objedinio i „šta“ i „kako“raditi u preduzecu a što je neprimereno
vec usvojenom shvatanju termina upravljanja.Prema tome ako termin menadžment treba
prevoditi onda je,u skladu sa našim strucnim poimanjem,adekvatan prevod upravljanje i
rukovodenje.Medutim implicitno sugeriranje podvajanja upravljanja od rukovodenja suštinski
nije adekvatno, pa je onda prihvatljiva solucija koristiti izvorni termin menadžment,što je praksa
i u mnogo snažnijim sredinama.
Menadžment kao fenomen utkao se u organizaciju, odnosno organizovanje.Uprkos podvajanju
od strane nekih autora, prevladalo je gledište da organizacija sa menadžmentom predstavlja
nerazdvojivu celinu.
Menadžment kao ideja ima svoju dugu i bogatu prošlost.Menadžment se razvijao uporedo sa
razvojem coveka.Kroz istorijiski razvoj ljudske misli nebrojeni su primeri prakticne primene
nekih oblika menadžmenta.Pojavom klasa nastaju države sa strogom hijerarhijom,a robovlasnici
su strogo planirali poslove robova i na odgovarajuci nacin kontrolisali taj posao.U ranoj istoriji
civilazicije principi menadžmenta (planiranje, koordinacija, kontrola) korišceni su u raznim
oblastima: vojska, poljoprivreda, gradilišta.
Kroz kasnije faze razvoja društva izgradivala se i uloga menadžmenta i organizacije.Promena
oblika društvenog sistema tražila je nove forme menadžmenta.Npr razvijala se manufakturna
podela rada,a njoj dolazi do izražaja bezuslovni autoritet vlasnika.Nastaju fabrike sa velikim
brojem radnika,gde dolazi izražaja uloga menadžera i organizatora.U organizaciji fabrike
stvorena je velika razlika izmedu radnika i menadžera.Fabrickom konceptu rada bilo je potrebno
više planiranja i kontrole,nego u zanatskom nacinu rada.U ovom konceptu organizacije kontrola
je pripala menadžerskoj funkciji i menadžeru.Tako je fabricki nacin rada je ostao do danas
dominantan oblik menadžerskog posla.Razvoj teorije menadžmenta nema svoj kontinuitet, mada
mnogo autora o tome pisalo.Npr prvi zapaženiji zapis o vladanju ljudima i osobinama voda
M.P.Folet (Mary Parker Follett),Dž.Monej (James Mooney).Meri P Folet je sa Cester Bernardom
postavila teorijisku osnovu koncepta „menadžment integracije kadrova i organizacije“.Ona je
proucavala oblike rešavanja sukoba i nesporazuma u organizaciji,smatrajuci da se svaki sukob u
organizaciji može rešiti na jedan od sledecih nacina:
- Dobrovoljnim popuštanjem
- Borbom i i pobedom jedne strane koja je u sukobu sa drugom
- Kompromisnim rešenjem
- Integracijom
Prva dva nacina prepostavljaju upotrebu „sile“ i cesto su neprihvatljive u praksi.Treci nacin,koji
ukljucuje kompromis,samo odlaže rešenje sukoba.Najefikasniji oblik rešavanja sukoba postiže se
integracijom,što se svodi na cinjenicu da zaposleni i organizacija imaju iste interese.
Poseban pravac u razvoju teorije menadžmenta predstavlja tzv.pravac “menadžment naucnog
ponašanja“,(behavior).Vodeci predstavnik ovog pravca je
Maks Veber
(
nem.
Maximilian Carl Emil
Weber
;
Erfurt
, 21. april
1864
—
Minhen
, 14. jun
1920
) je bio
nemački
pravnik
,
ekonomista
,
istoričar
,
sociolog
i
političar
, koji je značajno uticao na socijalnu teoriju i istraživanja, a posebno na
sociologiju
kao
zasebnu disciplinu.
[1]
Njegova najveća dela se bave racionalizacijom i
birokratizacijom
u vreme ekspanzije
kapitalizma
i širenja modernosti.
[2]
Veber je, zajedno sa svojim kolegom
Georgom Zimelom
, jedna od
ključnih figura zaslužnih za uspostavljanje metodološkog antipozitivizma, koji sociologiju posmatra kao
neempiricističko polje istraživanja u kojem društveno delanje treba proučavati interpretativnim
metodama zasnovanim na razumevanju značenja i svrhe koju pojedinac pridaje svom delanju. Maksa
Vebera obično navode, zajedno sa
Emilom Dirkemom
i
Karlom Marksom
, kao jednog od tri glavna
utemeljivača moderne društvene nauke
[3]
i opisuju ga kao najznačajnijeg klasičnog mislioca u društvenim
naukama.
[4][5]
Smatraju ga još i utemeljivačem teorije birokratske organizacije, koja predstavlja preteču
savremenih teorija društvene organizacije.
M.Veber,nemacki sociolog i tvorac birokratske
organizacije zasnovane na hijerarhijskim principima.Po Veberu birokratska organizacija je
tehnicki najefikasniji oblik moguce organizacije.Hijerarhija je bitan princip ove organizacije,koji
npr kod vlasti osigurava kontrolu akcije svakog pojedinca.Neki ovo shvatanje organizacije zovu
modelom formalne organizacije.Ostali teoreticari ovog pravca bili su usmereni na izucavanje
malih grupa ,odnosno grupnu dinamiku i proces donošenja odluka.Istraživanje grupa obuhvatilo
je cetiri osnovna aspekta:
• Grupe kao skup nezavisnih jedinica
• Povezanost clanova grupe (grupna mreža)
• Grupne norme i kohezivnost grupe, i
• Vodenje grupe i komuniciranje izmedu clanova grupe.
Dalji razvoj teorije menadžmenta smeravao se i na podrucije „ menadžmenta meduljudskih
odnosa“ (human relation management).Grupu autora koji su razvijali ovaj pravac predvodi Elton
Majo.Ovaj pravac je bio utemeljen na proucavanju ponašanja radnika, njegovog okruženja i
motivacije,jedan takav eksperiment naziva se „Hautornov eksperiment“ koji je izvršen u Western
Electric u Cikagu.Ovaj eksperiment je pokazao da radni rezultati mnogo više zavise od ljudskog
faktora nego što se mislilo,ucinak radnika ne zavisi samo od oblika nagrdivanja ili
kažnjavanja,vec i od stepena izoolacije radnika i oblika vrednovanja njegovog rada.
Harlod Konc je u svom radu „Džungla teorija menadžmenta“ naveo 6-est razlicitih pristupa
razvoju menadžment teorije:
- Ponašanje radnika
- Ponašanje grupe
- Empirijski pristup
- Proces odlucivanja
- Kvantitativni pristup
- Proces upravljanja
Kasnije je objavio nov predlog od 11 razlicitih pristupa razvoja menadžment teorije:
o Operacioni pristup
o Empirijski pristup
o Ponašanje radnika
o Socio-tehnicki pristup
o Proces odlucivanja
o Kvantitativni pristup
o Ponašanje grupa
o Kooperativni sistem
o Sistemski pristup
o Menadžmentske uloge
o Situacioni pristup
Ukupan razvoj naucnog menadžmenta možemo podeliti na cetiri osnovne faze:
1. Prva faza (1900 – 1925),to je orjentacija menadžmenta na radne zadatke.Koriste se Tejlorove
Sve menadžerske akcije su prakticne.
Osnivac savremene teorije menadžmenta je P.Drucker.Savremeni menadžment,kao dominirajuci
oblik ponašanja moderne organizacije,veoma brzo je postao i naucna i prakticna oblast.Teorijom
menadžmenta se sve više objašnjava menadžerski posao kao integralni deo organizacije.
Mnogi rukovodioci nisu shvatili da ono što je pre pedesetak godina predstavljalo osnov kulta
poslovnog uspeha je u stvari menadžment.Menadžment je morao da dokaže svoju efikasnost u
praksi,da bi zatim postao naucna disciplina.
Menadžment nije privilegija vec potreba svih organizacija gde se kombinuju fizicki i kadrovski
resursi u ostvarenju definisanih ciljeva.
Razvoj menadžment filozofije ima odredene specificnosti u pojedinim ekonomskim i društvenim
sistemima.
U Japanu ekonomski najrazvijenijoj zemlji razvio se specifican „rangi sistem menadžmenta“ cija
je karakteristika orjentacija na grupnu dinamikui proces oducivanja zasnovan na koncenzusu.
U SAD –u mogu se sresti razliciti stilovi menadžmenta,poznati pod nazivom “hibridni
menadžment”
U zemljama Zapadne Evrope, razvijen je “menadžment evropske industrijske demokratije” u
kome su naglašena ekonomska i socijalna prava radnika.
Kod nas u periodu administrativnog upravljanja privredom (1945- 1967) sadržaj menadžmenta
prihvacen je u terminima upravljanje i rukovodenje. Promene krajem 80 – tih i pocwtkom 90 –
tih (upravljanja i rukovodenje, pojava privatnog kapitala i tržišnog privredivanja, gde se
proizvodna funkcija okrece ka tržištu) stvorile su prostor za upotrebu termina menadzment.
U našoj zemlji se menadžment nalazi u pocetnoj fazi svog razvoja.Još uvek se traga za efikasnim
oblicima domaceg menadžmenta ,Srbiji i Crnoj Gori je potreban menadžment koji je zasnovan
na iskustvima razvijenih zemalja i koji uvazava domace specificnosti.
2 – Pojam i sadržaj menadžmenta
Kvalitativne i kvantitativne promene unutar preduzeca u interakciji sa odgovarajucim
promenama u okruženju iznedrile su potrebu za svojvrsnim okvirom – organizacijom, i u tom
kontekstu potencijalom za ispirisanje, aktivirane i integisanje ljudi – menadžmentom.
Prema tome, u organizaciji kao instituciji, instrumentalizuje se organizacija kao sredstvo
menadžmenta za celishodno oživotvorenje organizacije kao strukture odnosa,uloga i aktivnosti.
Menadžment je nova naucna disciplina, cija univerzalna, opšteprihvacena, i standardna definicija
još ne postoji.Menadžment je složen proces koji može da ima razlicita znacenja.
Upravljanje (menadžment) predstavlja proces kojim se usmerava, planira, motiviše, organizuje,
koordinira i kontroliše privredna ili druga aktivnost.
Nosioci procesa pokretanja i vodenja poslovanja preduzeca su preduzetnici, lideri i menadžeri.
Osnovni resurs menadžmenta su ljudi, a ne tehnologija, oprema ili finansije.
Postoji nekoliko znacajnih definicija ovog pojma:
- Menadžment je proces koodinacije,proces odlucivanja, proces rada s ljudima, proces
