U obavljanju poslovnih aktivnosti, tokom vremena su se iskristalisale moralne norme
ponašanja. Ove norme su se razvijale zajedno sa razvojem oblika i načina privređivanja,
a posebno su se razvile u periodu

posle industrijske revolucije.

Poslovni moral

sačinjavaju pravila i norme ponašanja ljudi u sferi obavljanja poslovnih aktivnosti
pojedinaca i organizacija.
Prema nekim shvatanjima

, poslovna etika proučava primenu ličnih normi na aktivnosti

i ciljeve komercijalnih preduzeća. To nije poseban moralni standard, već studija o tome
kako poslovni kontekst postavlja svoje jedinstvene probleme pred moralnu ličnost koja
deluje kao predstavnik tog sistema.
Poslovna etika predstavlja način moralnog procenjivanja pojedinih poslovnih odluka ili
aktivnosti, na bazi opšteprihvaćenih načela ponašanja.

I u domenu obavljanja ekonomskih aktivnosti, postoje

običaji, pravila i zakoni

koji

predstavljaju oblike društvenog ponašanja - propisuju opšta pravila ponašanja

okvirima određene socijalne i ekonomske sredine.

Ono što je svakako bitno naglasiti

jeste činjenica da ne treba mešati etičko ponašanje u društvenom životu sa poslovnom
etikom. Sama činjenica da je pojedinac dobro vaspitan i da se u privatnom životu
pridržava važećih etičkih normi, ne garantuje da u okviru poslovnih aktivnosti neće
podleći iskušenju da zanemari neke od moralnih standarda.

Poslovna etika proučava primenu etičkih normi na aktivnosti i ciljeve kompanija. Ona
predstavlja nacin mortilnog procenjivanja pojedinih načela ponašanja pojedinca koji
obavlja poslovnu delatnost, ali i navike koje imaju rukovodioci organizacija, kao i
njihove izbore u procesu odlucivanja.

Poslovna   etika   ima   svoje   dve   osnovne   dimenzije   ispoljavanja   i   manifestovanja:
kolektivna, odnosno grupna etika i etika pojedinca. Kolektivna etika uključuje etičke
postupke   u   donošenju   poslovnih   odluka   od   strane   rukovodstva   i   menadžmenta
kompanija koje se odnose kako na spoljašnje subjekte. i okruženje, tako i na etičke
odnose   unutar   samih   kompanija.   Na   drugoj   strani,   pojedinac   koji   ne   poseduje

Nesh Laura,

Otkud sad poslovna etika?,

zbornik radova

Poslovna etika

, priredili Drummond J.

I Bain B., Clio, Beograd, 2001., str. 23.

elementarne principe lične i poslovne etike i morala, spreman da izvrši prevaru, da stavi
svoje lične interese iznad kolektivnih, zakonskih, a samim tirn i da naruši poslovnu
klimu i atmosferu.

1.2. Rаzvoj (evolucija) poslovne etike

Prvi poslovni običaji razvili

su se u oblasti trgovine, jer je ona od samog početa ljudske

civilizacije imala poseban

značaj za razvoj ljudskog društva. Posebno je bitno naglasiti,

da je trgovina uvek

imala međunarodni značaj – što je ljudsko društvo bilo na većem

stepenu

civilizacijskog razvoja, to se javaljala i veća potreba za uspostavljanjem

trgovinskih

tokova između različitih društava i država.

Prema Drakeru

, prvenstvena

odgovornost jednog profesionalca je jasno izrečena prije dve i po hiljade godina, u
Hipokritovoj zakletvi lekara u staroj Grčkoj: "

Primum

non nocere

" – pre svega svesno

ne naudi.

Poslovanje se u uslovima globalne ekonomije menja iz osnova. Danas su poslovne
organizacije postale svjesne činjenice da način na koji posluju utiče i na društvo. Ovo
saznanje ima dalekosežne posledice. Ako je kompanija svesna kakav uticaj može da ima
na društvo, obezbeđuje posao, radna mesta, garantujući stabilnu ekonomiju, onda se
njen fokus mora promeniti kako bi reflektovao ovo radikalno razmišljanje.

Prema Kotleru

, kompanije koje su u grupi najobožavanijih se drže pravila služenja

interesima ljudi, a ne svojim sopstvenim. Vodećih 15 kompanija, poput Johnson &
Johanson, Microsoft, Coca-Cola, Intel, 3M, Sony, HP, Fedex, IBM, Disney, General
Electric, Dell, P&G i UPS su poznate po svojim proizvodima i uslugama, ali i
filantropiji same kompanije. Radi se o preduzećima koja su stekla renome i pouzdanost
po osnovu ulaganja dugogodišnjih napora usmerenih ka postizanju zadovoljstva
korisnika, što je rezultovalo i finansijiskim efektima i tržišnom pozicijom.

Pojava etike u menadžmentu u svetu se iskazuje kroz brojne primere. Interesantan je
primer uvođenja praksi kao što je

menadžment otvorene knjige

koju je razvio Džek Stak

u Springfilskoj proizvodnoj kompaniji. Stak i njegova kompanija dobili su prestižnu
nagradu za poslovnu etiku zbog uvođenja ove tehnike. Menadžment otvorene knjige
znači da se svima zaposlenima daju sve finansijske informacije o kompaniji u redovnim
intervalima. S potpunom informacijom i pravom pobudom, zaposleni se ponašaju

Drucker Peter, Moj pogled na menadžment

Adižes, Novi Sad, 2001., st. 53.

Kotler Philip, Marketing od A do Z, Adižes, Novi Sad, 2003., str. 80