Visoka strukovna škola za preduzetništvo
Seminarski rad
Istraživanje tržišta
Tema: Pojam, obuhvat i značaj istraživanja tržišta
Mentror:
Student
Beograd, 2012. godina
Sadržaj:
Uvod
Tržište karakteriše kompleksnost, turbulentnost i porast neizvesnosti izazvan
čestim pojavama inovacija u svim oblastima poslovanja. Preduzeća su primorana
da neprekidno prikupljaju informacije i o svom unutrašnjem okruženju (o
sopstvenim snagama i slabostima), ali pre svega o spoljnom okruženju -
potrošačima, konkurentima, partnerima, državi i njenoj ekonomskoj politici.
Informacije su bitne ne samo zbog praćenja okruženja, već i zbog predviđanja
kretanja u okruženju, ali i zbog kreiranja promena koje bi mogle unaprediti
poslovanje i poboljšati konkurentnost preduzeća. Zbog svega navedenog značaj
koji informacije imaju za jedno preduzeće, bez obzira na njegovu veličinu i
delatnost kojom se bavi, ogroman je. Bez kvalitetnih informacija nema ni
kvalitetnih poslovnih odluka.
Karakteristike kvalitetnih informacija su:
1. preciznost
2. tačnost
3. pravovremenost
4. potpunost
5. jasnost
2
Istraživanje tržišta je
prikupljanje, registriranje i analiziranje svih problema u
vezi s tržištem (odnosno u vezi s odnosom između proizvoda – usluga i potrošača,
tj. kupaca) u cilju određivanja prošlih, postojećih, mogućih i budućih potrošača
odnosno kupaca.
Kada govorimo o tržištu u globalu, možemo reći da tržište predstavlja bilo koje
mesto gde se susreću ponuda i potražnja za robom, uslugama ili novčanim
sredstvima.Organizovani prostor, sa svim potrebnim elementima neophodnim za
njegovo funkcionisanje, kao što su tačno određeno vreme, tržišna pravila, uzanse
kupoprodaje i sl. nazivamo tržištem.
2. Pojam tržišta
Trziste se moze definisati na različite nacine u zavisnosti od svrhe definisanja.
Razlicitost gledista i definicija o trzistu izraz je poznate cinjenice da je trziste kao
fenomen veoma kompleksno, da postoje mnogobrojni aspekti analize trzista i
razlicite forme u kojima se trziste ispoljava.
Posmatrano sa aspekta odnosa koji se uspostavljaju na trzistu, definise se kao:
”sveukupnost odnosa ponude i traznje koji na odredjenom mestu i odredjenom
vremenu uticu na prodaju pojedinih roba i skup svih ustanova podrucja i uredjaja
koji omogucuju organizovani i stalni kontakt izmedju kupaca i prodavaca.”
Iz ugla markeninga trziste se moze definisati kao “agregantni skup snaga i uslova u
okviru kojih kupci i prodavci donose odluke koje rezultiraju u transferu roba ili
usluga”.
4
Opsta teorija sistema definise pojam trzista kao “jedan slozen dinamicki i stohasticki
sistem, koji je istovremeno podsistem sistema funkcionisanja velikog ekonomskog
sistema”.
Razmatrajuci definicije trzista konstatujemo da bi se u svim novijim definicijama
mogle izdvojiti tri razlicite grupe, s obzirom na znacaj koji se u tim definicijama
pridaje pojedinim komponentama trzista.
U te grupe spadaju:
-
u prvoj grupi definicija akcenat je stavljen na same ucesnike u razmeni “na
ukupnost kupaca i prodavaca”, tako da se tu posebno istice personalna
komponenta trzista
-
u drugoj grupi definicija moze se uociti da se istice “odnos izmedju nosilaca
ponude i traznje”, tj. akcenat je stavljen na kontakte izmedju aktera u procesu
razmene
-
u trecoj grupi definicija moze se uociti da se akcenat stavlja na suceljavanje
ponude i traznje
Dakle moze se uociti da postoje jasne razlike u definisanju trzista. Dati jednu
potpunu definiciju trzista znacilo bi da se u definisanju pored uzimanja u obzir
njegovih komponenti, moraju uzeti u obzir i njegova struktura i funkcije. U
pojedinim definicijama moze se uociti pokusaj, da se struktura trzista svodi na
ukupnost ponude i traznje a funkcije na njihovo suceljavanje. Ono sto se ne nalazi u
mnogobrojnim definicijama trzista, moze se naci u brojnim analizama konkretnog
trzista, gde je trziste kao fenomen naslo svoje potpuno objasnjenje.
Stepen razvijenosti i stabilnosti trzista je u korelaciji sa razvijenoscu i stabilnoscu
velikog ekonomskog sistema, mada trziste moze pruziti relevantne informacije za
sagledavanje nekih karakteristika stanja velikog ekonomskog sistema.
5
