1
VISOKA EKONOMSKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA PEĆ
LEPOSAVIĆ
SEMINARSKI RAD
PRIVREDNO PRAVO
POJAM PRAVNOG AKTA
STUDENT: MENTOR:prof. dr. PREDRAG TERZIĆ
KRALJEVO, OKTOBAR 2017.
2
S A D R Ž A J
1. Pojam pravnog akta .............................................................................................................................3
2. Odnos između psihičkog akta i njegove materijalizacije ..................................................................3
3. Elementi pravnog akta .......................................................................................................................3
4. Donošenje pravnog akta .......................................................................................................................4
5. Vrste pravnih akata ..............................................................................................................................4
6. Opšti pravni akti ...................................................................................................................................5
6.1. Ustav ...................................................................................................................................................5
6.2. Zakon ..................................................................................................................................................5
6.3. Uredbe i drugi podzakonski akti državnih organa .........................................................................6
6.4. Statut i drugi opšti akti opština ........................................................................................................6
6.5. Opšti akti društvenih organizacija ...................................................................................................7
6.6. Ugovori ...............................................................................................................................................7
7. Pojedinačni pravni akti ........................................................................................................................7
7.1. Upravni akt ........................................................................................................................................8
7.1.1. Opšti akti uprave.............................................................................................................................9
7.1.2. Pojam i obeležja upravnog akta...................................................................................................10
7.1.3. Vrste upravnih akata.....................................................................................................................10
7.1.4. Pravno dejstvo upravnog akta......................................................................................................12
7.1.5. Pravnosnažnost, konačnost i izvršnost.........................................................................................12
7.1.6. Dodaci upravnom aktu..................................................................................................................14
7.1.7. Pogrešni upravni akti.....................................................................................................................15
8. Pojedinačni akti i radnje uprave bez neposrednog pravnog dejstva..............................................17
8.1.Dokumentovanje……………………………………………………………………………………17
8.2. Akti saopštenja.................................................................................................................................18
8.3. Primanje izjava................................................................................................................................18
8.4. Akcesorni (sporedni, uzgredni) akt.................................................................................................19
ZAKLJUČAK..........................................................................................................................................20
LITERATURA........................................................................................................................................21
4
Materijalizacija – ispoljavanje pravnog akta –materijalizuje se jezikom a najčešće
sredstvo je pisana forma akta.
Sadržina (materija) pravnog akta
Razlikujemo dve moguće sadržine pravnog akta: pravnu normu ili uslov za primenu
pravne norme
Poštovanje sadržine još je važnije od poštovanja forme pravnog akta.
Pojam pravnog akta u materijalnom smislu je prema sadržini pravnog akta (kakvu pravnu
normu(opštu ili pojedinačnu), koje delove pravne norme (dispoziciju i sankciju), šta se reguliše u
pravnoj normi (državno i društveno uređenje, prava i dužnosti građana.)
4. Donošenje pravnog akta
Pravne akte donose razni subjekti, ali najviše državni organi. Regulisanjem donošenja
pravnih akata obezbeđuje se jedinstvo i zakonitost u pravnom poretku.
5. Vrste pravnih akata
1. Prema subjektima koji ih donose
Akte koje donosi državni organ
Akte koje donose društvene organizacije
Akte koje donose privatna lica
2. Prema vrstama društvenih odnosa
Akti koji regulišu krivično-pravne
Imovinske
Porodične i dr. Odnose
3. Šta sadrže
Pravnu normu
Uslov za primenu neke druge pravne norme
4. Da li sadrže dispoziciju i sankciju
Potpune (zakon)
Nepotpune (upravni akt(rešenje, dozvola)
5. Kakva je pravna norma
Apstraktne (opšte) -ustav
Konkretne (pojedinačne) – sudska presuda
5
6. Opšti pravni akti
Opšti akti su baza razvoja i delomo ih na: ustav, zakone, uredbe i druge podzakonske akte
državnih organa, statut i druge opšte akte društvenih organizacija i ugovore.
6.1. Ustav
Osnovni zadatak i cilj ustava ograničenje države i državne vlasti. Politički stav pravno
uobličen je ustav
Ustav u formalnom smislu je akt koji donosi najviši organ u državi po posebnom
postupku u pisanoj formi.
Ustav u materijalnom smislu je akt koji sadrži opšte pravne norme.
Ustav kao politički akt – Osim što je najviši, opšti pravni akt, ustav predstavlja i politički
dokument u kojem je sadržan normativno-pravni, ali i formalno-politički okvir za funkcionisanje
političkih institucija.
Podela ustava – osobenost engleskog ustavanog sistema prouzrokovala je podelu ustava
na pisane i nepisane. Osnova ove podele je forma u kojoj je izražen ustavni tekst.
Kodifikovan oni ustavi koji su celinom svoje materije sadržani u jednom aktu,
dokumentu koji i nosi naziv ustav
Nekodifikovani razbacan u nekoliko različitih zakona
(u formalnom smislu znači ko donosi i po kom postupku te akte a u materijalnom sadržina)
6.2. Zakon
Posle ustava najvažniji akt u državi je zakon. Ustavne norme regulišu najvažnije odnose u
državi dok zakoni regulišu društvene odnose po vrstama.
Zakon u formalnom smislu – je opšti pravni akt koga donosi zakonodavni organ po
posebnom (zakonodavnom) postupku i u pisanoj formi.
