Pojam, predmet, metod I cilj finansijskog planiranja

Univerzitet "Union" – Nikola Tesla

Fakultet za obrazovanje diplomiranih pravnika i

diplomiranih ekonomista

Seminarski rad

Predmet:

Finansijski menadzment

Tema:

Pojam, predmet, metod I cilj finansijskog planiranja

Profesor: Student:

Prof.dr Aleksandar Miljković Almer Bećiragić

Index br. I605/2013

Januar, 2014 godina

SADRŽAJ

Uvod................................................................................................................2

Predmet finansijskog menadžmenta…………………………………………3

Uloga finansija u procesu reprodukcije..........................................................3

Finansijski sistem preduzeća i uticaj cena na finansijski menadžment.........4

Sporedni finansijski ciljevi preduzeća............................................................5

Organizacija finansijskog menadžmenta........................................................6

Klasifikacija odluka fin. men; Suprotnost interesa i ciljeva u akcionarskom
društvu............................................................................................................7

Finansijsko upravljanje obrtnim sredstvima..................................................7

Upravljanje novcem.......................................................................................8

Finansijsko prognoziranje i programiranje....................................................9

Svodno finansijsko planiranje......................................................................10

Plan bilansa uspeha i plan bilansa stanja......................................................11

Planiranje novčanih tokova – gotovine.........................................................13

Zadaci i ciljevi finansijske analize................................................................14

Finansijska kontrola; Evidencije i informacije.............................................15

Zakljucak.......................................................................................................16

Literatura.......................................................................................................17

Predmet finansijskog menadžmenta

Predmet finansijskog menadžmenta po tradicionalnom principu bio je problem

pribavljanja kapitala, odnosno pasiva bilansa stanja, što nije davalo odgovor na pitanje
da li prduzeće ulaže capital u sigurnu alternative.Finansijska funkcija je samo sprovodila
odluke, koje su
donosili drugi. Ovaj pristup nije dovoljno obuhvatan.

Krajem 50-ih godina, usled naglog ekonomskog rasta i brzih tehnoloških

promena, veliki uspon doživljavaju finansijske institucije kao što su penzioni fondovi i
osiguravajuće organizacije. Zato je porasla i odgovornost menadžera: prema akcionarima
i kreditorima (ulozi), zaposlenima (plate), državi (porezi), dobavljačima (naplata).
Menadžeri su zainteresovani za uspeh preduzeća jer im to obezbeđuje veće plate, a i zato
što su često akcionari. Nastala je potreba za korišćenjem naučnih metoda u donošenju
finansijskih odluka i razvijen je savremeni pristup finansijskom menadžmentu.

Za razliku od tradicionalnog pristupa, savremeni pristup finansijskom

menadžmentu polazi od naglog ekonomskog rasta i tehnoloških promena, što je uslovilo
da izuzetno poraste značaj ogovornosti menadžera za uspeh preduzeća. On se pored
problema nabavke kapitala bavi i aktivom i pasivom bilansa stanja.

Finansijski menadžment treba da obezbedi odgovore na tri važna pitanja:



Koju vrstu

sredstava preduzeće treba da pribavi?



Koliki ukupan obim

sredstava preduzeće treba da ima?



Kako

potrebna

sredstva

treba da budu

finansirana

3. Uloga finansija u procesu reprodukcije

Finansije predstavljaju sveukupnost odnosa nastalih u procesu stvaranja

novčanih fondova privrednih subjekata i države, i njihovog korišćenja u cilju
reprodukcije, podsticanja i zadovoljenja socijalnih potreba.

Proces reprodukcije se sastoji iz četiri faze: proizvodnje, razmene, raspodele i

potrošnje. Finansijski resursi se stvaraju u stadijumu proizvodnje, kada nastaje nova
vrednost, međutim realno gledano finansijski resurs nastaje samo u stadijumu razmene,
kada se novostvorena vrednost realizuje.

Finansije se dele na tri oblasti:

finansije privrednih subjekata, osiguranje i

državne finansije. Unutar svake je moguće izdvajati posebne grupe. Svaka oblast je
specifična, ali one zajedno obrazuju finansijski sistem jedne države. Njihova povezanost
se ostvaruje posredstvom institucija bankarskog sistema.

Prema izvorima stvaranja finansijski resursi dele se na:

a) one koje se obrazuju na osnovu sopstvenih sredstava,

deoničarski kapital,

akcionarski kapital i sl.

b) one koji su na finansijskom tržištu rezultat operacija hartijama od vrednosti
c) one koje se ponovo raspodeljuju,

budžetske subvencije, naknade osiguranja..

Mogu se izdvojiti (mada ne potpuno precizno)

tri osnovna ciklusa delatnosti

preduzeća:



Investicioni ciklus

– sadrži povratnu povezanost investicionih (ulaganje

finansijskih resursa) i deinvesticionih (izvlačenje dobiti) operacija preduzeća;



Ciklus tekućih operacija

– sadrži povratnu povezanost operacija za snabdevanje,

proizvodnju i plasman (u nekim preduzećima teško je odvojiti investicione od
tekućih operacija);



Novčani ciklus

– operacije koje su povezane sa upravljanjem slobodnim

novčanim sredstvima preduzeća: pokrivanje kratkoročnih finansijskih potreba
preduzeća korišćenjem kredita.

4. Finansijski sistem preduzeća i uticaj cena na finansijski menadžment

Finansijska sredstva su preduzeću neophodna za njegovo:

osnivanje

– potreban je početni novac, kojim će se obezbediti neophodni činioci

proizvodnje;

poslovanje

– treba finansirati tekuće poslovanje, obrtna sredstva, solventnost i

rentabilnost;

razvoj

– da bi se omogućio razvoj, potrebno je obezbediti nova ulaganja.

Sve poslovne odluke preduzeća imaju finansijske implikacije (pozitivne ili

negativne). Sve faze poslovnog procesa (nabavka, proizvodnja, prodaja, finansiranje)
treba posmatrati sa finansijskog aspekta. Sva imovina i izvori finansiranja, prihodi i
rashodi i novčani tokovi prate se i iskazuju novčano. Zarade, porezi, dividende i druge
obaveze isplaćuju se u novcu. Zato je preduzeće FINANSIJSKI SISTEM.

CENA

je ekonomski instrument zahvaljujući kome vrednost proizvoda dobija

novčani izraz i postaje objekat raspodele.

To je jedan od osnovnih faktora koji utiču na

dalji proces raspodele: od cene zavisi kojom će količinom novčanih sredstava preduzeće
raspolagati; u okviru cene određuju se proporcije buduće raspodele.

Cena preko ponude i tražnje utiče na

obim finansijskih izvora i finansijskih

tokova

: što je viša cena, manja je tražnja (osim kod najneophodnije robe i kod robe

specijalne potražnje).

Cena utiče na

period obrta kapitala i kreditni rizik

: određivanjem određenog

nivoa cene može se ubrzavati ili usporavati obrt kapitala; prilikom kretanja robe (ili fin.
instrumenta) od proizvođača (eminenta) ka potrošaču (investitora), rizik od kvarenja ili
gubitka se može preuzeti ili predati.

Glavni finansijski cilj preduzeća