Pojam, predmet, metod i cilj finansijskog planiranja

SEMINARSKI RAD

Tema:

Pojam, predmet, metod i cilj finansijskog

planiranja

Kragujevac, Jun 2019

Sadržaj

1.Pojam finansijskog menadžmenta…………………………………………………3
2.Predmet finansijskog menadžmenta………………………………………….……3
3.Uloga finansija u procesu reprodukcije……………………………………………4
4.Finansijski sistem preduzeća i uticaj cena na finansijski menadžment……………4
5.Glavni finansijski cilj preduzeća…………………………………………………..5
6.Sporedni finansijski cilj preduzeća…………………………………………….….5
7.Organizacija finansijskog menadžmenta…………………………………….……6
8.Klasifikacija odluka fin. men.; Suprotnost interesa i ciljeva u akcionarskom
društvu………………………………………………………………………………6
9.Finansijsko upravljanje obrtnim sredstvima………………………………………7
10. Upravljanje zalihama……………………………………………………………8
11.Upravljanje novcem……………………………………………………………..8
12.Finansijsko prognoziranje i programiranje………………………………………9
13.Pojam finansijskog planiranja…………………………………………………..10
14.Svodno finansijsko planiranje…………………………………………………..10
15.Plan bilansa uspeha i plan bilansa stanja……………………………………….11
16.Planiranje novčanih troškova-gotovine………………………………………...12
17.Pojam i etape finansijske analize……………………………………………….12
18.Zadaci i ciljevi finansijske analize……………………………………………...13
19.Finansijska kontrola; Evidencije i informacije.………………………………...13

20.Zaključak………………………………………………………………………..15

21. Literatura……………………………………………………………………….16

3. Uloga finansija u procesu reprodukcije

Finansije predstavljaju sveukupnost odnosa nastalih u procesu stvaranja

novčanih fondova privrednih subjekata i države, i njihovog korišćenja u cilju
reprodukcije, podsticanja i zadovoljenja socijalnih potreba.

Proces reprodukcije se sastoji iz četiri faze: proizvodnje, razmene, raspodele i

potrošnje. Finansijski resursi se stvaraju u stadijumu proizvodnje, kada nastaje nova
vrednost, međutim realno gledano finansijski resurs nastaje samo u stadijumu
razmene, kada se novostvorena vrednost realizuje.

Finansije se dele na tri oblasti: finansije privrednih subjekata, osiguranje i

državne finansije. Unutar svake je moguće izdvajati posebne grupe. Svaka oblast je
specifična, ali one zajedno obrazuju finansijski sistem jedne države. Njihova
povezanost se ostvaruje posredstvom institucija bankarskog sistema.

Prema izvorima stvaranja finansijski resursi dele se na:

a) one koje se obrazuju na osnovu sopstvenih sredstava,

deoničarski kapital,

akcionarski kapital i sl.

b) one koji su na finansijskom tržištu rezultat operacija hartijama od

vrednosti

c) one koje se ponovo raspodeljuju,

budžetske subvencije, naknade osiguranja..

Mogu se izdvojiti (mada ne potpuno precizno) tri osnovna ciklusa delatnosti

preduzeća:



Investicioni ciklus

– sadrži povratnu povezanost investicionih (ulaganje

finansijskih resursa) i deinvesticionih (izvlačenje dobiti) operacija preduzeća;



Ciklus tekućih operacija

– sadrži povratnu povezanost operacija za

snabdevanje, proizvodnju i plasman (u nekim preduzećima teško je odvojiti
investicione od tekućih operacija);



Novčani ciklus

– operacije koje su povezane sa upravljanjem slobodnim

novčanim sredstvima preduzeća: pokrivanje kratkoročnih finansijskih potreba
preduzeća korišćenjem kredita.

4. Finansijski sistem preduzeća i uticaj cena na finansijski menadžment

Finansijska sredstva su preduzeću neophodna za njegovo:

osnivanje

– potreban je početni novac, kojim će se obezbediti neophodni

činioci proizvodnje;

poslovanje

– treba finansirati tekuće poslovanje, obrtna sredstva, solventnost i

rentabilnost;

razvoj

– da bi se omogućio razvoj, potrebno je obezbediti nova ulaganja.

Sve poslovne odluke preduzeća imaju finansijske implikacije (pozitivne ili

negativne). Sve faze poslovnog procesa (nabavka, proizvodnja, prodaja, finansiranje)
treba posmatrati sa finansijskog aspekta. Sva imovina i izvori finansiranja, prihodi i
rashodi i novčani tokovi prate se i iskazuju novčano. Zarade, porezi, dividende i druge
obaveze isplaćuju se u novcu. Zato je preduzeće FINANSIJSKI SISTEM.

CENA

je ekonomski instrument zahvaljujući kome vrednost proizvoda dobija

novčani izraz i postaje objekat raspodele. To je jedan od osnovnih faktora koji utiču

na dalji proces raspodele: od cene zavisi kojom će količinom novčanih sredstava
preduzeće raspolagati; u okviru cene određuju se proporcije buduće raspodele.

Cena preko ponude i tražnje utiče na obim finansijskih izvora i finansijskih

tokova: što je viša cena, manja je tražnja (osim kod najneophodnije robe i kod robe
specijalne potražnje).

Cena utiče na period obrta kapitala i kreditni rizik: određivanjem određenog

nivoa cene može se ubrzavati ili usporavati obrt kapitala; prilikom kretanja robe (ili
fin. instrumenta) od proizvođača (eminenta) ka potrošaču (investitora), rizik od
kvarenja ili gubitka se može preuzeti ili predati.

5. Glavni finansijski cilj preduzeća

Osnovni cilj finansijskog menadžmenta na nivou države je učvršćivanje

sistema socijalnih odnosa – da slojevi društva ne budu u nedozvoljenom stanju. Zato
prilikom donošenja finansijskih odluka treba: proceniti njihove posledice, nastojati da
se smanje troškovi njihove realizacije i sl.

Glavni finansijski cilj preduzeća je maksimalizacija profita

. Za akcionare

je osnovni cilj maksimalizacija njihove imovine. To se postiže povećanjem tržišne
vrednosti akcija. Postoje tri glavne odluke od kojih zavisi da li će se povećati ili
smanjiti vrednost akcija, a time i preduzeća:

1. Odluka o investiranju

(ulaganju) u materijalnu/finansijsku imovinu utiče na

strukturu imovine u aktivi. Ako su ulaganja sigurna i rentabilna, dovešće do
povećanja tržišne vrednosti akcija.

2. Odlukom o finansiranju

se definiše struktura finansiranja preduzeća, tj. način

pribavljanja sredstava za pokriće svih obaveza: iz sopstvenih ili tuđih,
dugoročnih ili kratkoročnih izvora.

3. Odluka o dividendi i zadržanom dobitku

– ako su veće dividende, veća je i

tražnja za akcijama; zadržani dobitak povećava trajni kapital preduzeća, koji
se može koristiti za investiranje.
Ove tri odluke su međuzavisne. Treba težiti njihovoj optimalnoj kombinaciji u

odnosu na glavni cilj – maksimalizaciju profita, a da se pri tom ne ugrozi opstanak
preduzeća.Često se kao način maksimilizacije profita zagovara maksimilizacija zarade
po akciji,što nije prikladan cilj.

6. Sporedni finansijski ciljevi preduzeća

Sporedni ciljevi su: maksimalizacija neto dobitka u dugom roku i jačanje

finansijske snage.

Neto dobitak

je deo bruto dobitka (umanjen za kamate i poreze) koji ostaje

preduzeću na raspolaganju. Neto dobitak se u akcionarskim društvima deli na:



dividendni dobitak – iz koga se isplaćuju dividende,



zadržani dobitak – povećava trajni kapital, koristi se za finansiranje razvoja,
pokrivanje gubitaka



rezerve – za pokriće poslovnog i finansijskog rizika.

Maksimalizacija ukupnog dobitka nije najbolje rešenje, jer ako se taj dobitak npr.

investira, akcionari od njega neće imati koristi. Cilj je maksimalizacija neto dobitka
što se postiže maksimalizacijom prihoda, minimalizacijom troškova i
minimalizacijom poreza.