SADRŽAJ
1. Uvod................................................................................................. 2
2. Preduzeće.......................................................................................... 3
3. Pojam preduzeća i njegove osnovne karakteristike.......................... 3
4. Preduzeće kao sistem........................................................................ 7
5. Zaključak........................................................................................... 14
6.
L
iteratura............................................................................................ 15
1. UVOD
Ekonomika preduzeća je disciplina ekonomske nauke koja proučava poslovanje preduzeća u
cilju definisanja principa, upravljačkih pravila, mera i sl. čija primena u praksi treba da omogući
efikasnije ostvarivanje ciljeva preduzeća ( Paunović 2009 ).
Istraživajući načine delovanja ekonomskih zakona ekonomika preduzeća definiše načela kojih se
treba pridržavati radi ostvarivanja efikasnosti u poslovanju ( Munćan i sar. 2009 ).
Ekonomika preduzeća proučava način na koji preduzeće koristi ljudske resurse i tehnologiju za
transformisanje ulaganja u rezultate. Kako je preduzeće otvoren sistem koji održava brojne veze sa
svojim okruženjem, ekonomika preduzeća proučava karakteristike šireg i užeg okruženja
preduzeća, interakciju preduzeća sa okruženjem, kao i načine na koje se preduzeće prilagođava
dejstvu okruženja ili utiče na okruženje. ( Paunović 2009 )
Osnovni cilj izučavanja ekonomike preduzeća je da se sistematski širi znanje o svim aspektima
poslovanja preduzeća što omogućuje potpunije razumevanje i objašnjenje suštine preduzeća
njegovog uspešnog poslovanja i funkcionisanja, odnosa sa okruženjem i svih međuuticaja.
Na taj način se a) obezbeđuje sistemski pristup rešavanja poslovnih problema preduzeća,
b) nude znanja i veštine neophodne za uspešno upravljanje preduzećem i
c) ukazuje na neophodne aktivnosti i mere kojima se ostvaruju postavljeni ciljevi.
Iz svega rečenog može se zaključitit da je Ekonomika preduzeća:
Normativna naučna disciplina, jer propisuje nečelno kako preduzeće treba da funkcioniše
da bi ostvarilo postavljene ciljeve
Pozitivna naučna disciplina jer utvrđuje kako preduzeće stvarno funkcioniše, objašnjavajući zašto
preduzeće donosi odluke na određeni način (Nadoveza i Pešić 2014).
2. PREDUZEĆE
navedenih faza.
Slika 3.1. Proces stvaranja vrednosti ( Munćan i sar. 2009 )
Uslov za otpočinjanje procesa stvaranja vrednosti je ulaganje (input ) resursa u preduzeće. Ova
ULAGANJA U PREDUZEĆA
Preduzeće nabavlja resurse iz
okruženja
Materijali
Novac i kapital
Ljudski resursi
Informacije i znanje
Klijenti i potrošači za
uslužna preduzeća
PROCES TRANSFORMACIJE
ULAGANJA U REZULTATE
Preduzeće transformiše ulaganja
i dodaje im vrednost
Ljudsko znanje, veštine
i sposobnosti
Tehnologija
Mašine
Oprema
OKRUŽENJE PREDUZEĆA
Prodaja rezultata omogućava
preduzeću
obnavljanje utrošenih resursa
Kupci
Dobavljači
Konkurencija
Vlasnici
Vlada
REZULTATI PREDUZEĆA
Rezultati preduzeća odlaze
U okruženje
Gotovi proizvodi
Usluge
Plate
Dividende
Vrednost za stejkholdere
ulaganja mogu imati različite pojavne oblike, kao što su: ljudski rad, sirovine i materijali, mašine,
uređaji i druga sredstva za rad, kao i informacije, znanje, novac, kapital i sl. Konkretni oblici i
karakteristike faktora koji se ulažu u proces stvaranja vrednosti zavisi od rezultata koje preduzeće
želi ostvariti, kao i karakteristika procesa pretvaranja ulaganja u rezultate. Uspešnost preduzeća da
iz okruženja obezbeđuje resurse potrebne za proizvodnju proizvoda ili pružanje usluga opredeljuje
koliku će vrednost preduzeće stvoriti u ovoj fazi. Tako npr.da bi neko preduzeće svojim klijentima
moglo da pruži specijalizovane usluge najvišeg kvaliteta ono mora da izabere i privuče najbolje
stručnjake sposobne da pruže zahtevane usluge. I obratno, preduzeće koje ne izabere ljude
odgovarajućih znanja i sposobnosti, neće moći da zadovolji zahteve svojih kupaca i stoga takvo
preduzeće neće uspešno poslovati.
Da bi preduzeće ostvarilo željeni rezultat uloženi resursi moraju se upotrebiti na određen način u
procesima koji omogućavaju njihovu transformaciju u rezultate. U ovim procesima resursi se troše
ili se na drugi način koriste, kao što se stečeno znanje i iskustvo koriste za bolje organizovanje
procesa proizvodnje. Procesi pretvaranja ulaganja u rezultate mogu biti različiti i zavise, pre svega,
od delatnosti preduzeća, njegove tehničke opremljenosti i načina organizacije procesa. Jedan od
najvažnijih procesa pretvaranja ulaganja u rezultate je proces proizvodnje, jer se u ovom procesu
upotrebni kvaliteti faktora proizvodnje pretvaraju u upotrebne kvalitete gotovih proizvoda. Proces
pretvaranja ulaganja u rezultate je i kupo-prodajni proces, u kome roba od proizvođača,
posredstvom trgovinskog preduzeća, stiže do svog kupca ili/ i potrošača. Slično tome, proces
transformacije ulaganja u rezultate je i proces transporta, u kome roba, aktivnošću transportnog
preduzeća, salvađuje prostorna rastojanja. Nezavisno od vrste, zajedničko svim procesima
transformacije ulaganja u rezultate je da se ovim procesima na vrednost uloženih resursa dodaje
vrednost.
Sposobnost preduzeća da efikasno koristi tehnologiju i druge resurse prilikom pretvaranja
ulaganja u rezultate opredeljuje koliko će vrednosti preduzeće stvoriti u ovoj fazi. Što preduzeće
efikasnije koristi raspoložive resurse, to će ono po jedinici ulaganja ostvariti veće rezultate, pa će i
njegova sposobnost stvaranja vrednosti u ovoj fazi biti veća. Tako će npr. proces proizvodnje biti
efikasniji u preduzeću koje koristi savremenu tehnologiju, jer savremena tehnologija koristi
efikasnija sredstva za rad, zahteva manje trošenje materijala po jedinici proizvoda, povećava
efikasnost ljudskog rada, doprinosi povećanju kvaliteta proizvoda i na druge načine pozitivno utiče
na rezultate poslovanja.
Rezultat ( output ) procesa pretvaranja ulaganja u rezultate su proizvodi i usluge. Njihovom
prodajom na tržištu preduzeće ostvaruje prihod. Deo prihoda preduzeće koristi za nadoknadu
( reprodukovanje) utrošenih resursa u prethodnom ciklusu, što mu omogućava obnavljanje ciklusa
stvaranja vrednosti. Višak prihoda iznad iznosa neophodnog za obnavljanje utrošenih resursa je
profit, koji se može raspodeliti vlasnicima preduzeća ili iskoristiti za nove investicije. Otuda,
preduzeća koja uspešno zadovoljavaju tržišne potrebe vremenom povećavaju količinu resursa koju
koriste i efikasnost njihovog korišćenja, čime se povećava vrednost koju ta preduzeća stvaraju.
Prikazani modela stvaranja vrednosti može se uspešno koristiti za prikaz poslovanja različitih vrsta
preduzeća. Tako npr. proizvodno preduzeće kupuje na tržištu neophodne materijale, rezervne
delove i komponente, kao što su npr. limovi, auto-gume, agregati ( npr.motor i menjač ), kao i
kvalifikovanu i polukvalifikovanu radnu snagu, i u procesu pretvraranja ulaganja u rezultate stvara
vrednost, koristeći znanje i iskustvo u organizovanju procesa proizvodnje, da bi proizveo finalni
proizvod, kao npr. autobus. Slično tome, uslužno preduzeće, kao npr. restoran za brzo pripremanje
hrane ili preduzeće koje pruža usluge poslovnog savetovanja ( „konsultantska firma“ ), u
neposrednom kontaktu sa svojim klijentom ili potrošačem, kao što su gladni ljudi ili preduzeća
