SADRŽAJ
1. UVOD..................................................................................................................................2
2. POJAM PREDUZETNIČKE EKONOMIJE.......................................................................3
2.1.
Pojam
preduzetništva...............................................................................................3
2.2.
Organizaciona kultura i preduzetnička orijentacija: mit ili
realnost..........................4
2.3.
Uloga
i
značaj
preduzetničke
kulture........................................................................6
2.4.
Osobine
preduzetničkog
preduzeća..........................................................................7
2.5.
Priroda
koncepta
preduzetničke
orijentacije.............................................................9
2.6.
Dimenzionalnost
preduzetničke
orijentacije..........................................................10
2.7.
Međuzavisnost preduzetničke orijentacije i poslovnih
performansi.......................10
3. ZAKLJUČAK....................................................................................................................12
LITERATURA..............................................................................................................................13
1
1. UVOD
Preduzetništvo kao ideja, staro je koliko i ljudsko društvo i nije isključivo ekonomski
fenomen. Vezuje se za sve aspekte ljudskog ponašanja i delovanja, gde je potrebna kreativnost,
inovacija, rađanje novih ideja, rešavanje problema na nov način, a sve u cilju zadovoljenja
čovekovih potreba. Postoje različita razmišljanja kada su se, na koji način i u kojem obliku počeli
upotrebljavati termini preduzetnik i preduzetništvo. Za teorijsko proučavanje i razumevanje pojma
preduzetništva potrebno je sagledati različite pristupe i stajališta poznatih ekonomista iz istorije,
kao i njihove doprinose razvoju ekonomske teorije preduzetništva. Preduzetništvo kao
nezaobilazan segment razvoja i napretka svake moderne regije otvara nova radna mesta i
pokretačka je snaga privrede, a razvijanjem preduzetništva snažno potpomažemo društveni razvoj.
Za uspešnog preduzetnika od presudne je važnosti poznavanje zakonodavne regulative i
administrativnih uslova, širokog spektra poslovnih disciplina te usvajanje praktičnog
preduzetničkog iskustva.
Postoje dva mišljenja oko toga kada je preduzetnička ekonomija stavila naglasak na
preduzetnički način razmišljanja. Dok neki autori smatraju da je naglašavanje započeto
osamdesetih godina 20. veka, drugi smartaju da interesovanje za istu dostiglo svoj vrhunac u 21.
veku sa razvojem naprednih tehnologija. Individualne preduzetničke aktivnosti predstavljaju novi
talas koji se odnosi na smanjivanje opsega poslova, materijala, broja zaposlenih pa samim tim i na
snižavanje troškova.
Jedna od karakteristika preduzetništva današnjice, jeste, da se ono posmatra kao idealan način
za kreiranje sopstvenog posla, uspeha i sigurnosti. Na nastanak savremene preduzetničke
ekonomije u razvijenim tržišnim privredama posebno su uticala dva faktora: brz razvoj novih
znanja i tehnologija koji je uslovio ekspanziju novih preduzetničkih firmi visoke tehnologije, kao i
3
preduzetnik organizuje i upravlja preduzećem radi sopstvene dobiti. U 20. veku se javlja pojam
preduzetnika kao inovatora, odnosno pojedinca koji razvija nešto jedinstveno.
Ričard Catilon je u svom delu razmatrao odnos preduzetništva i tržišta. Po njegovoj teoriji
preduzetnik se prvo izlaže troškovima proizvodnje ili nabavke robe, pri čemu kasnije robu prodaje
po višim ili nižim cenama, odnosno on ostvari zaradu ili gubitak.
Jean-Baptiste Say je tokom 19. veka razvio teoriju preduzetništva, kojom je celinu ljudskih
aktivnosti artikulisao na kreiranje, aplikaciju i realizaciju. Thunen i Mangoldt su nemački naučnici
koji su značajno doprineli teorijskom determinisanju preduzetništva uočavajaći odnos između
tržišta i društva i njihov uticaj na preduzetnike.
Šulc, Kirzner i Casson su doprineli razvoju teorije o preduzetništvu, obrazlažući promene na
tržištu, koje se ogledaju u izazivanju neravnoteže i uspostavljanju nove ravnoteže.
2.2.
Organizaciona kultura i preduzetnička orijentacija: mit ili realnost
Način na koji preduzeća deluju i na koji „se ponašaju“ na tržištu, determinišu poslovnu
orijentaciju preduzeća, odnosno poslovnu filozofiju. Primena preduzetništva kao poslovne
filozofije u preduzećima svih veličina, podrazumeva da preduzeća konstantno traže način da se
razvijaju i rastu, ponovo rasplamsavaju ili jednostavno imaju određene preduzetničke
karakteristike, kao što su:
spremnost na preuzimanje inicijativa;
spremnost na konstantno preuzimanje rizika;
orijentisanost na traženje i korišćenje prilika;
brzo delovanje i proaktivnost;
sistematsko traganje za inovativnosti;
agresivna konkurentnost;
fleksibilnost.
Preduzeća, bez obzira na veličinu, koja imaju većinu od gore navedenih karakterisitka,
praćenih permanentnim rastom i razvojem, mogu se smatrati preduzetnički orijentisanim
preduzećima. Preduzetnički orijentisano preduzeće je ono koje uz zadovoljavanje uočenih i
