e
Привр дно право
2015
УВОД
Значај изучавања привредног права огледа се у сагледавању правних оквира
модерног пословања и корпуса права и обавеза менаџера.
Право је скуп норми које санкционише држава ради остваривања своје функције
одређене преовлађујућим друштвеним и правним интересима, као и вредностима.
Право се дели према неколико критеријума:
1. ПРЕМА ЊЕГОВОЈ ПРИРОДИ:
•
прирпдно и
•
позитивно (Привредно право спада у позитивно право);
2. ПРЕМА НАЧИНУ НАСТАНКА И ОБЕЛЕЖЈИМА:
•
државно;
•
друштвено и
•
мешовито. ( Привредно право је мешовито – ствара га и држава и
групе људи, као и њихове организације, а прати га државна санкција);
3. ПРЕМА ОБЛАСТИМА РЕГУЛИСАЊА:
•
међународно и унутрашње ( Постоји међународно привредно и
привредно право);
•
јавно и приватно (Привредно право је и јавно и приватно. Јавно јер
регулише заштиту општих интереса и садржи императивне норме. Приватно
јер садржи норме диспозитивног карактера које штите приватни интерес и
регулишу односе међу појединцима и њиховим организацијама на основу
сагласности воља;
•
материјално и формално (привредно право спада у материјална права
– утврђује овлашћења и обавезе привредних субјеката).
3
e
Привр дно право
2015
1. ПОЈАМ ПРИВРЕДНОГ ПРАВА
Привредно право се издвојило из грађанског права и представља посебну научну
дисциплину.
Привредно право, као грана правног система , обухвата важећа правна правила о
стутусу привредних субјеката (правних и физичких лица) и њихове правне послове
привредног карактера.
Појам привредног права као научне дисциплине проучава и тумачи правна
правила која регулишу статус привредних субјеката и њихове правне послове, применом
више научних метода изучавања и тумачења важећег права и предлаже доношење
примеренијих правних прописа.
Привредно право представља посебну грану привреде и односи се на скуп правних
норми које урђују правни положај и статус привредних субјеката, њихов однос према
држави, њихове међусобне правне послове које закључују у вези са прометом роба,
услуга, новца и хартија од вредности.
1
У пракси срећемо термине привредно право, пословно право, трговинско право и
трговачко право, који у ствари означавају исту грану права у теоријском смислу. Међутим
теоретичари стално истичу разлику и кажу да привредно право обрађује привредна
друштва и све њихове активности у извршавању њихових делатности, трговинско да
обрађује област уског схватања која се односи на трговину, трговачко упућује на област
која се односи на трговце и њихове послове, а пословно се најчешће користи и
поистовећује са привредним.
Привредно право обухвата важећа правна правила којима су регулисани статуси
(положаји) привредних субјеката (правних и физичких лица), и њихови правни послови
који имају привредни карактер
Назив привредно право је, све донедавно, био општеусвојен у нашој правној
литератури. Он би, по мишљењу неких аутора, означавао да су субјекти привредног права
само привредне организације (а не и физичка лица која се професионално баве
1
Веселиновић Ј.,
„Привредно право“,
Завод за уџбенике, Нови Сад, 2011., стр 7.
4
e
Привр дно право
2015
2. ПРЕДМЕТ ПРИВРЕДНОГ ПРАВА
На основу анализе привредног права може се закључити да је његов предмет, као
гране позитивног права, уређење статуса и правног положаја привредних субјеката,
правних односа ових субјеката са државом и њихових међусобних пословних односа.
Можемо разликовати :
•
Статусно право – обухвата норме императивног карактера о настанку, битним
одликама, имовини, органима, надзором над њиховим радом, удруживању и
престанку привредних субјеката.
•
Уговорно право – норме диспозитивног профила о правним односима привредних
субјеката који су руковођени аутономијом воље: уговори у привреди, издавање
хартија од вредности и други правни послови.
3
Најшире посматрано предмет привредног права је проучавање правних норми
којима се уређује правни положај привредних субјеката као и међусобни пословни односи
који се реализују између истих.
4
Предмет привредног права су правила која регулишу статус (правни положај)
привредних субјеката и њихове правне односе. Први део привредног права се означава као
„привредно статусно право”, а друго као „привредно уговорно право”.
У привредно статусно право се, првенствено, сврставају норме (претежно
императивног карактера) које уређују настанак, облике, битна обележја, имовину, органе и
заступање привредних субјеката, надзор над њиховим радом, удруживање и престанак.
Привредно уговорно право обухвата норме (претежно диспозитивног карактера)
које регулишу односе које успостављају привредни субјекти, вођени аутономијом воље и
то: уговоре у привреди, издавање хартија од вредности и банкарске послове.
Поред тога обухвата и савремене области као што су
електронско пословање,
нелојална конкуренција, интелектуална и индустријска својина, улога државе на тржишту
– државна помоћ, правни аспекти страних инвестиција, корпоративно управљање и сл.
3
И. Јанковец, М. Мићовић, „Привредно право“, Економски факултет Крагујевац, Крагујевац, 2006. стр. 11.
4
Царић С., Витез М., Веселиновић Ј.,
“Привредно право“
, Економски факултет Нови Сад, Нови Сад, 2008., стр.
101.
6
