VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA MENADŽMENT U
SAOBRAĆAJU - NIŠ
Predmet:
Marketing u saobraćaju
Tema seminarskog rada:
Pojam saobraćaja u društveno-ekonomskom smislu
profesor:
student:
dr Gruja Kostadinović
br.indeksa:
2
Sadržaj:
1. Uvod………………………………………………………………….. 3
2. Pojam saobraćaja u društveno-ekonomskom smislu………………..... 4
3. Osnovni elementi i karakteristike procesa proizvodnje u saobraćaju… 7
4. Zaključak…………………………………………………………… ... 12
5. Literatura……………………………………………………………… 13
4
2. Pojam saobraćaja u društveno-ekonomskom smislu
Ekonomska teorija polazi od stanovišta, daje saobraćaj jedna od osnovnih oblasti materijalne
proizvodnje, jer: "Osim ekstraktivne industrije, poljoprivrede i prerađivačke industrije
postoji još i četvrta oblast materijalne proizvodnje, koja takođe prolazi kroz
različite stupnjeve, zanatskog, manufakturnog i mehaničkog rada; – to je transportna
industrija (Lokomotions industrie) bilo da transportuje ljude ili robu."
4
U cilju definisanja saobraćaja kao samostalne oblasti društvene proizvodnje
potrebno je utvrditi da li se svako transportovanje – premeštanje robe i ljudi iz jednog mesta u
drugo može smatrati saobraćajem u društveno-ekonomskom smislu, odnosno saobraćajem kao
jednom od privrednih oblasti u okviru društvene podele rada.
Transportovanje robe i ljudi može po svome ekonomskom karakteru biti dvojako. Ono se
može vršiti prvo, u okviru procesa proizvodnje pojedinih materijalnih dobara, i drugo,
u okviru prometnog procesa.
Skoro u svakom procesu proizvodnje dolazi do premeštanja, promene mesta pojedinih faktora
proizvodnje, bilo predmeta rada ili oruđa za rad, a i same radne snage. Ova
pojava je naročito karakteristična za velika industrijska preduzeća, kao na primer,
za metalurgijske kombinate, zatim za radnike, za preduzeća koja vrše eksploataciju šuma,
za građevinska preduzeća itd. Premeštanje predmeta rada i oruđa za rad koje se vrši u takvim
preduzećima obavlja se u okviru tehničke podele rada. Ovo premeštanje može se vršiti na
različite načine, bilo specijalnim uređajima, ili posebnim transportnim sredstvima.
Poznato je da se, na primer, premeštanje izvesnih sirovina i polufabrikata u krupnim
kombinatima ili radnicima vrši posebnim industrijskim železnicama ili kamionima.
Isto tako, transportna sredstva se koriste i za prenos gotovih proizvoda iz radionica u skladišta.
Međutim, sva ova premeštanja materijalnih dobara obavljaju se kao sastavni deo,
jedan elemenat u procesu proizvodnje, te se i takvo transportovanje smatra jednom od
karika u tehničkoj podeli rada u okviru proizvodnih preduzeća. To znači, da se takvo premeštanje
vrši u okviru procesa proizvodnje i za sam proces proizvodnje. Materijalna dobra koja se prenose
ne napuštaju još proces proizvodnje, te se njihov prenos odvija u okviru unutrašnje podele rada.
Ovakav transport, koji se vrši u okviru preduzeća, bez obzira na kakvoj se udaljenosti
nalaze pojedini pogoni jedan od drugog, naziva se internim (unutrašnjim)
transportom. Unutrašnji transport se javlja kao jedan od značajnih faktora koji doprinosi porastu
produktivnosti rada, boljem iskorišćenju proizvodnih kapaciteta, racionalizaciji
poslovanja itd. Zbog toga se organizaciji unutrašnjeg transporta u razvijenim industrijskim
zemljama posvećuje sve veća pažnja, jer se tu nalaze značajne rezerve koje
omogućavaju ubrzavanje samoga procesa proizvodnje i sniženje troškova. U
unutrašnjem transportu sve se više koriste modema mehanizovana sredstva i specijalni
uređaji, kao na primer, automatske dizalice, električni vagoneti, automatizovana beskrajna
platna itd., koja doprinose uštedi radne snage, a prema tome i porastu
produktivnosti i sniženju troškova proizvodnje.
Problematika unutrašnjeg transporta neće biti predmet naših izučavanja pošto se Ekonomika
4
K.Marks, Teorija o višku vrednosti, knjiga I, str. 387.
