Pojam sociologije prava
Postoji niz naučnih disciplina koji se bavi tumacenjem.smisla pravnih
propisa, sistmetizacijom pravnih pojmova, uporednim izucavanjem pravnih
sistema, otkrivanjemn sustine prava, pravne norme, pravnog subjekta,
istorijatom prava kao nauke ili kao sistema drzavne prinude.
Sociologija prava se bavi izucavanjem iskljucivo uticaja prava na drustvene
procese i odnose. Sociologiju i prava interesuje kako pravne norme uticu na
formiranje i primenu pravnih propisa. Sociologija prava otkriva kako opsti
uslovi u drustvu omogucavaju stvaranje i krsenje prava i zakona.
Drzava_ kao pravni subjektivitet izgrađuje pravni sistem. Pravni sistem je
sistem prinude kojim se svi građani obavezuju na specifično ponasanje.
Drzava apsolutno ostvaruje svoje pravo na primenu pravnih normi na sve
pojedince sa kojimna dođe u kontakt. Takođe formiraiu se i sankcije za
neogovaraiuce ponasanje tj. krsenje pravnih propisa. Osnovni oblik pravne
normne je ustav koji materalizuje osnovne principe funkcionisanja drzave.
Posle ustava se formiraju zakoni koj određuju konkretne slucajeve i
situacije. Zakoni predstavljaju institucionalizovano ponasanje koje proistice
iz tradicije oblcaja ili svakodnevne privredne ili druge prakse.
Pravne norme funkcionisu preko zakona koji su formalizovani u ustavu ili
drugim zakonskim aktima. Zakon je norma ispod koje se nalaze
podzakonske norme. Drzava ima pravo i mogucnost da primora sve
pojedince da se ponasaju u skladu sa zakonom, a prinudu vrsi kroz sistem i
instituciju sudstva, policije i vojske.
Drzava je ili treba da bude ostvarenje javnog mnjenja tj. jednog ili
inaginarnog subjekta koji predstavlja volju svih clanova drustva. Na koji
nacin se ostvaruje zakonodavna i izvrsna vlast i kako je ustanovljena sama
drzava zavisi i tok opstih drustvenih odnosa i sam drustveni zivot
pojedinaca. U spektru između autokratije I demokratije postoji niz pravnih,
državnih oblika koji na specifičan način određuju uspostavljanje I izvršenje
zakona I ustava.
Kako pravne norme uticu na drustvo je fokus aktivnosti sociologije prava ili
pravne sociologije i poseban znacaj se daje izucavanju istorijata drzave i
zakona.
Drzava je dozivela velike promene od samog nastanka tJ. despotiJa i
carevina, preko grckog polisa, rimske imperije i srednjovekovne
decentralizovane drzave, do savremene monarhije i republike. Svaki oblik je
imao svoje specificnosti koje su se ogledale pre svega u odgovoru na
2
krucijalno pitanje: ko stvara zakone i ko ih sprovodi? Postojale su mnoge
teorije u vezi sa tim. Pre svega, sami poceci drzave se vezuju za povezivanje
plemena u narode i nastanak apsolutistickih depostija i carstava. Sve zakone
i pravne norme je određivao apsolutni despot - car, faraon, koji ih je i
sprovodio. On je bio poslanik vrhovnog boga i svoju mudrost je delio sa
svojim podanicima kroz instituciju države i centralizovane vlasti.
Grcki polis je primer republike u kojoj se smenjivala demokratija i
autokratija, ali koja je imala novu specificnost: volju slobodnih gradana. I
dalje ostaju robovi kao bespravna kategorija, ali se javljaju i građani kao
politicki aktivni subjekti. Rimska imperija zahvata ogroman prostor i dici se
svojom vojskom i pravnim sistemom. U viseklasnom drustvu dolazi do
razlicitih oblika uprave ali senat i zakoni igraju sve vecu ulogu. Sistem prava
koji je tada nastao i dan danas vazi za osnovu od koje se uvek polazi.
Srednji vek je bilo doba kada je pravo i zakone određivala crkva ili monarh
ili neki druga vrsta feudalca. Zakoni gube na stalnosti i dobijaju individualni
karakter. Tek sa budenjem misli XV veka, nove teorije nastaju. Francuska
revolucija je oznacila novi period u istoriji, a mnogi mislioci poput Rusoa,
pokusavaju da definisu univerzalne pricipe pravičnosti I pravne ustanove.
U savremeno doba, drzava gubi na znacaju. Barijere međudrzavnih granica
nestaju i zahtevi globalne ekonomije i drustva novog doba traze promene.
Nacionalni identitet i suverenost ustupaju mesto drugim oblicima pravnog
sistema. Medunarodno i nadnacionalno pravo postaje sve vaznije. U kom
pravcu ce se razvijati drzava, a samim tim i pravni sistem određivace ne
samo građani, vec i lobiji multinacionalnih kompanija ciji politicki uticaj
prevazilazi uticaj mnogih drzava.
Sociologija prava ima za zadatak da pruzi odgovor na pitanja koja se
postavljaju. Njen predmet se siri i na oblast drzavnog aparata prinude i
slobode pojedinca u okviru postojeceg sistema. Da li postoje anomalije u
demokratskom sistemu i pitanje pravicnosti i javnog izbora su problemi
kojima se bavi ova sociologija. Metod ostaje socioloski.
Celokupno pravo odgovara izvesnim drustvenim stanjima i
zadovoljava_izvesne drustvene potrebe. Oni koji stvaraju pravo, specijalni
državni organani, ne mogu postupati proizvodnjom, nego moraju voditi
racuna o drustvenoj stvarnosti u kojoj i za koju rade; Socioloske analize su
pokazale da je apsolutna svemoc drzave u oblasti prava kako su je shvatili
dogmaticari, samo prazna fikcija i da pravo koje stvara drzava cesto ostaje
3
