Pojam, vrste I funkcije novca

1. Uvod
Novac je društveno-ekonomska kategorija koja je u svom dugom evolucijskom procesu najuže vezana za razvoj proizvodnih snaga, robnu proizvodnju I podelu rada, dakle za razvoj društva u celini. Može se reći da je specifična roba koju je razvitak robne proizvodnje I razmene izdvojio iz ostalog robnog sveta da monopolski vršiulogu opšteg ekvivalenta. Na taj način novac predstavlja prometnu vrednost koja je apstraktan izraz celokupnog bogatstvadruštvene zajednice, a ujedno služi I kao univerzalno sredstvo za međusobno upoređivanje I razmenjivanje svih proizvoda ljudskog rada.
Novac je ekonomsko dobro koje služi u razmeni materijalnih dobara I usluga između učesnika u robnom prometu. Nastao je kao objektivna potreba efikasnijeg funkcionisanja robne proizvodnje. U toku svog istorijskog razvoja ulogu novca su obavljale veoma različite vrste materijala, od stoke preko metala, do današnjeg čistog papirnog novca. Kao što je već navedeno, razvoj novca je direktno vezan za razvoj robne proizvodnje. U početku, robe su se menjale jedna za drugu, tzv. trampa, u kasnijem periodu, bilo je moguće za jednu vrstu robedobiti bilo koju drugu ili više njih u istoj vrednosti I na kraju se izdvojila jedna vrsta robe koja je postala opšti ekvivalent, koju su prihvatili svi učesnici razmene, odnosno novac, u današnjem smislu reči.
Novac ime nekoliko društvenih funkcija. U funkciji mere vrednosti, novac svojom manjom ili većom količinom upotrebne vrednosti izražava vrednost bilo koje vrste robe. Novac u funkciji sredstava prometa je posrednik u razmeni gde se roba prvo prodaje za novac, a on ponovo menja za željenu robu, robno-novčana razmena. Novac kao blago je novac koji se povlači iz opticaja I akumulira, jer on kao simbol bogatstva I moći može da se pretvori u bilo koju drugu vrstu robe u svakom trenutku. U funkciji sredstva plaćanja, novac ne mora da bude stvarno prisutan u momentu prodaje robe, već se prihvata kao imaginarna vrednost (pretpostavljeni novac), a stvaran novac se pojavljuje tek kad pristigne rok za plaćanje robe. Svetski novac je takođe funkcija koja je značajna u međunarodnoj razmeni I najčešće se upotrebljava kao sredstvo plaćanja razlike između uvoza I izvoza.
U opticaju postoje različiti oblici novca. Metalni novac odnosno kovanice su komadi metala koji imaju tačno utvrđen kvalitet, oblik i težinu i koji predstavljaju stvarnu vrednost (npr. zlato). Papirni novac za razliku od metalnog nema stvarnu vrednost jer ne zavisi od zlata već od cena dobara koja se mogu za njega dobiti. Kao kreditni novac koriste se menice (kao pismena garancija da će kupac platiti robu u predviđenom roku) i gotovinski ček (nalog banci za isplatu određene sume novca) jer su vremenom poverioci ili prodavci shvatili da ih mogu koristiti u plaćanju svojih dugova.
Ukupna količina novca u opticaju ima veliki značaj u funkcionisanju neke privrede. Kada se pojavi veća količina novca u opticaju, takva pojava se naziva inflacija, a suprotno tome, manja količina novca u opticaju od potrebne naziva se deflacija. Narušavanje monetarne ravnoteže, odnosno ravnoteže između raspoložive kloličine novca I stvarne potrebe za novcem, dovodi do zastoja u izvršavanju robno-novčanih transakcija I dospelih obaveza.