SEMINARSKI RAD Pojam, vrednovanje, klasifikacija i knjigovodstveno evidentiranje prihoda
UVOD
Pri donošenju poslovnih odluka nosioci odlučivanja moraju pratiti kretanje prihoda
i troškova. U zavisnosti od kretanja prihoda i troškova, nosioci odlučivanja biraju obim
svoje ponude koji će im, nakon realizacije na tržištu, omogućiti ostvarenje funkcije cilja –
maksimalni profit. Zbog toga je potrebna kontinuirana analiza kretanja prihoda i troškova
kako bi se u svakoj situaciji ostvario optimum u poslovanju.
Finansijski rezultat čini onaj rezultat poslovanja koji je preduzeće ostvarilo u
određenom vremenskom periodu. Praktično, finansijski rezultat je razlika između prihoda i
rashoda koje je preduzeće imalo za određeni obračunski period. Razlika može biti
pozitivna, kada su prihodi veći od rashoda i tada kažemo da je preduzeće uspešno
poslovalo i ostvarilo pozitivan finansijski rezultat – dobitak, i negativna kada su prihodi
manji od rashoda i tada preduzeće nije uspešno poslovalo i imalo je negativan finansijski
rezultat – gubitak.
Analizirajući ove determinante (prihodi, rashodi, finansijski rezultat), dobijaju se
neophodni podaci, kako za interne, tako i eksterne korisnike. Organi upravljanja i
rukovođenja (interni korisnici) na osnovu podataka o razlici rashoda i prihoda u
posmatranom periodu mogu efikasno rukovoditi i upravljati preduzećem i planirati
adekvatan razvoj preduzeća. Državni organi, poverioci, poslovna udruženja i druge
organizacije (eksterni korisnici) takođe koriste prezentirane podatke. Poverioci se
interesuju za likvidnost preduzeća da bi obezbedili naplatu svojih potraživanja, državni
organi za pravce razvoja preduzeća, poslovna udruženja za efikasnost poslovanja
preduzeća.
Ono što je važno istaći je da podaci o prihodima i rashodima moraju biti istiniti i
objektivni i ne smeju biti protivurečni za različite korisnike.
1
SEMINARSKI RAD Pojam, vrednovanje, klasifikacija i knjigovodstveno evidentiranje prihoda
Prihod se može smatrati ostvarenim ako je verifikovan na tržištu. U literaturi i
praksi se najčešće kao ekonomski događaj za realizaciju prihoda navodi:
1. prihvatanje isporuke i fakture od strane kupca,
2. naplata isporučenih proizvoda, usluga i robe, i
3. proizvodnja učinaka.
1. Prodavac za priznavanje prihoda može smatrati dovoljnim ako je od strane kupca
prihvaćena isporuka i faktura. Ovaj princip je dominirajući u odnosu na ostala dva. Ovo se
obrazlaže, što događaj prodaje ne treba bukvalno povezivati sa događajem plaćanja. Bez
obzira da li je plaćanje izvršeno u istom trenutku ili ne, nastaje potraživanje, koje
predstavlja oblik aktive preduzeća. Mišljenje je da ovaj princip obezbeđuje pravilnu
raspodelu prihoda na obračunske periode.
Nedostaci ovog principa mogu biti troškovi koji nastaju nakon prodaje, mogućnost
vraćanja robe, rizik od nenaplativosti odeređenih prihoda.
Međutim postoji niz instrumenata za prevazilaženje datih nedostataka. Troškovi
nakon prodaje robe mogu se pokrivati na teret rezervisanja koja se za tu svrhu formiraju,
rizik od vraćanja robe je izuzetak koji ne može ugroziti ovaj princip, a rizik naplate prihoda
se uzima u obzir putem pojedinačnih otpisa potraživanja.
2. Prihvatanje naplate kao trenutak priznavanje prihoda je opravdan pri prodaji robe
na malo, za gotovo, u slučaju velikog rizika naplate. Ovim pravilom nastoji se i pri
kratkoročnom obračunu rezultata da sepostigne jednakost naplata i prihoda. Ovo ima za
posledicu da se prihodi premeštaju iz perioda u period i dodeljuju obračunskim periodima
u kojima je izvršena njihova naplata, a ne obračunskim periodima kada su učinci
proizvedeni i prodati kupcima.
3. Za prihvatanje prihoda javlja se i trenutak proizvodnje, ali je očigledno da je ovaj
princip u suprotnosti sa principom realizacije, jer proizvod još nije prodat na tržištu. Ipak
po nekim mišljenjima u onom trenutku kada je proizvodnja završena priznaje se deo
prihoda kao već ostvarenih. Za neke proizvode koji imaju sigurnu prodaju i garantovane
cene nije sporno da već u trenutku proizvodnje prihod može biti priznat kao ostvareni, ovo
takođe važi i za zlato. Takođe kod poslova, posebno izgradnje, koji traju duži niz godina,
3
