Дипломски рад
[Type the documePn
П
Појам, врсте и подела
царине
С А Д Р Ж А Ј :
УВОД..............................................................................................................................................3
1. Развој царине............................................................................................................................6
2. Појам царине............................................................................................................................7
2.1. Каракеристике царина......................................................................................................8
2.2. Царинске процедуре.........................................................................................................9
2.3. Мисија и улога царине...................................................................................................10
2.4. Врсте царина...................................................................................................................11
2.5. Елементи царина.............................................................................................................13
2.6. Ефекти царине.................................................................................................................14
2.6.1. Ефекти увођења царина – случај мале земље...................................................14
2.6.2. Ефекти увођења царина – случај велике земље................................................15
3. Продаја царинске робе и распоред прихода........................................................................16
4. Царински дуг и обрачун увозних дажбина и такси............................................................17
4.1. Обезбеђење за наплату царинског дуга........................................................................17
4.2. Настанак царинског дуга...............................................................................................18
4.3. Обрачун и наплата царинског дуга...............................................................................18
4.4. Гашење царинског дуга..................................................................................................19
4.5. Повраћај наплаћеног царинског дуга...........................................................................19
5. Царински систем....................................................................................................................20
5.1. Правни извори царинског система Србије..................................................................23
5.1.1. Општи појмови.....................................................................................................23
5.1.2. Аутономно национално право...........................................................................24
5.2. Међународно право........................................................................................................24
5.2.1. Билатерални споразуми.......................................................................................25
5.2.2. Мултилатерални споразуми (конвенције) ........................................................25
5.2.3. Међународни трговачки обичаји и узансе........................................................26
5.3. Правни основи царинског система...............................................................................28
5.3.1. Царински закон....................................................................................................28
5.3.2. Закон о царинској тарифи...................................................................................29
5.3.3. Закон о слободним зонама..................................................................................31
5.3.4. Остали прописи....................................................................................................31
6. Царински надзор и контрола................................................................................................31
7. Међународни дан царине......................................................................................................32
8. Институти царинског система Србије.................................................................................32
8.1. Царински прелаз.............................................................................................................32
8.2. Царинско подручје..........................................................................................................34
8.3. Царински погранични појас...........................................................................................35
8.4. Царинска роба.................................................................................................................35
9. Царинско складиште..............................................................................................................37
ЗАКЉУЧАК.................................................................................................................................40
ЛИТЕРАТУРА..............................................................................................................................45
1
Дипломски рад
[Type the documePn
П
Појам, врсте и подела
царине
Као тему свог дипломског рада узео сам изучавање проблематике из предмета
Царински системи тј. проблематику царина, њихов појам, врсте и поделу царине.
Свој дипломски рад сам поделио на више тематских целина. У уводном делу
говорим о развоју царина, затим самом појму царина, карактеристикама, процедурама,
врстама, елементима. Затим у наставку говорим о продаји царинске робе, распореду
прихода као и о царинском дугу. Након тога следи део о царинском систему,
међународном праву, трговачким обичајима, споразумима, конвенцијама. Када говоримо
о царинском систему неопходно је поменути Царински закон, Закон о царинској тарифи,
Закон о слободним зонама . Такође сам у раду образложио шта је то Царински надзор и
контрола, као и када се обележава Међународни дан царине. Последње поглавље говори о
институтима царинског система Србије, царинском прелазу, царинском подручју,
царинском пограничном појасу и царинском складишту.
Искрено се надам се да ћу својим радом испунити очекивања и допринети
употпуњивању знања оних који су мање упућени у проблематику царина, њиховој подели
и врстама.
Милорад
2
Дипломски рад
[Type the documePn
П
Појам, врсте и подела
царине
законом. Царинска тарифа не може да се мења од случаја до случаја и према
тренутној потреби као други инструменти спољнотрговинске политике.
Царински систем је сегмент правног система једне земље
. Као интегрални део
привредног система уопште, он дефинише правила по којима се морају владати домаћа
правна и физичка лица која успостављају економске односе са иностранством у области
царинске заштите домаће производње.
Како су конкретни послови извоза и увоза роба и
услуга двострани односи између домаћих и страних правних и физичких лица, то се
прописи
из области царинског система односе на поступак и обавезно правно понашање и
страних правних и физичких лица.
Царински систем се заснива на царинском суверенитету као неприкосновеном
праву једне самосталне, суверене државе. Њено је аутономно право да регулише систем
царинске заштите домаћег економског простора. Свој суверенитет држава остварује
доношењем одређених закона и прописа из области царинског система као формално
правне акте који се морају спроводити по цени предузимања и репресивних мера од
стране државе. Царински систем је иначе незаобилазан израз у многобројним пројектима
дугорочног економског развоја, затим студијама, анализама и другим стручним
публикацијама које третирају подручје спољно-трговинског пословања одређене
земље. Потпуна и адекватна дефиниција царинског система подразумева комплексно
познавање свих релевантних чинилаца који се тичу заштитне политике у
светском економском окружењу, института царинског система, елемената царинске
политике, инструмената царинске и ванцаринске заштите, квантитативних
ограничења и других елемената који чине царински систем.
Неки аутори схватајући царински систем као начин на који су регулисани царина,
царинска обавеза, царинска роба, царински надзор, царинско подручје, царинска тарифа и
други институти и царински инструменти, царински систем дефинишу као "јединство
института из области царинске политике, царинског надзора и царињења робе, који се
примењују на једном царинском подручју, без обзира да ли су ови садржани у прописима
донетим аутономним путем или су предвиђени међународним конвенцијама и
споразумима које је односна земља ратификовала."
Иако је ова дефиниција царинског система ближа адекватној формулацији, ипак је
она израз времена, услова и степена економског развоја наше земље, као и
нивоа организованости и карактеристике развоја светског тржишта, као економског
окружења.
Полазећи од тога да царински систем треба да изрази два аспектг правног садржаја,
материјални и формални, царински систем се може дефинисати као израз
суверенитета једне земље, односно царинска власт на њеном царинском подручју, али
истовремено и збир конкретних царинско правних норми (закона и других прописа)
којима се утврђују институти и инструменти у области царинске заштите домаћег
тржишта.
Знатно шира дефиниција од досадашње је да царински систем представља царински
суверенитет одређене земље који се конкретно изражава кроз низ института,
инструмената, мера, поступака и механизама утврђених законима и другим правним
прописима којима се остварује стратегија и политика пасивне и активне заштите
националне економије у робној размени са иностранством.
4
Дипломски рад
[Type the documePn
П
Појам, врсте и подела
царине
Изворе правног система уопште, па и царинског система представљају општи
основи на којима се темељи право којим се регулишу односи у друштву с једне, и
конкретни облици и акти којима се формално-правно уређују права, обавезе и
одговорности друштвених субјеката који морају да их спроводе, с друге стране.
Циљеви који треба да се остваре правним актима у области царинског система
зависе од нивоа развијености привреде, затим стратегије дугорочног развоја као и од
економског окружења у коме се развија привредни систем. Креирање и обликовање
царинског система заснива се на детаљној анализи економског положаја привредних
области, грана у области индустрије, привредних групација,као и стратегији
дугорочног развоја домаће производње.
Динамика спољнотрговинске размене, као значајан фактор стратегије развоја
земље, треба да допринесе бржој диверзификацији производне структуре са
јасно конципираним мерама заштите, како пасивне, тако и активне. За утврђивање реалне
заштитне политике неопходно је, поред осталог, утврдити ценовну конкурентност домаће
производње на светском тржишту као изразу нивоа националне продуктивности рада у
односу на светски.
Развој царинског система Југославије, односно Србије може се посматрати на два
начина. Један аспект развоја је када су извршене битне промене у царинском систему, а
други аспект посматрања је улога којује имала царина у одређеном временском
периоду. Царинска тарифа и Царински закон, као два угаона камена темељца
царинског система, обогаћени су низом подзаконских прописа којима се прецизирају неки
његови елементи.
Један од најважнијих правних аката који чини темељ царинског система Србије је
Царински закон. Царински закон је скуп нормативних правила и инструмената
који, флексибилно и компатибилно са привредним системом, регулише важне
категорије царинског система. Решења дата кроз Царински закон нашем
царинском систему обезбеђују атрибут модерног, савременог, рационалног и ефикасног
система. Нови Царински закон рађен је по стандардима Европске уније и садржи
савремена решења која се примењују у земљама Европске уније и Светске
трговинске организације, као и у већини других државаширом света. Таква решења у
закону стварају реалне услове да Управа царина у извршавању својих задатака може бити
знатно ефикаснија, економичнија и одговорнија.
Други темељни правни акт царинског система поред Царинског закона је Закон о
царинској тарифи . Република Србија први пут је донела своју сопствену царинску
тарифу. Царинска тарифа, као веома значајан институт царинског система који
одражава стратегију дугорочног развоја привреде Србије, по свом облику, садржају и
правилима примене, је у потпуности усклађена са царинском тарифом Европске уније.
Царинска тарифа Србије је прилагођена савременом Хармонизобаном систему
шифровања и обележавања робе Комбиноване царинске тарифе коју примењује Светска
трговинска организација. На овај начин обезбеђен је јединствен царински језик за потребе
српске привреде (увозници, извозници, шпедитери, учесници у царинском поступку) и
државних органа да могу без икаквих сметњи пословно-комерцијалну конверзацију
са светским економским окружењем.
Нова Царинска тарифа урађена је тако да се несметано могу уграђивати измене
номенклатуре Европске уније, али и довољно флексибилна да се могу отварати нове
позиције, ако то захтевају интереси наше привреде.
5
Дипломски рад
[Type the documePn
П
Појам, врсте и подела
царине
залагао њен идејни творац М.Лауре. Порез на додату вредност представља порез чије је
плаћање подељено на парцијална плаћања, која се обављају у сваком стадију процеса
производње и дистрибуције на бази додате вредности у одређеном стадијуму. У пракси су
позната два начина путем којих се спроводи практична примена овог принципа, и то тзв.
систем физичких дедукција и систем финансијских дедукција. У првом случају полази се
од физичке анализе производа и од одвајања оних елемената производа који су већ били
опорезовани у неком ранијем стадијуму. У другом случају се као полазна тачка узима
књиговодствена анализа, тј. води се рачуна о улазним и излазним књиговодственим
позицијама, а затим се издваја она вредност која носи карактер новостворене вредности у
одређеном стадијуму. Значи, порезу је подложна само нова вредност која је додата
производу, који је предмет продаје.
2. ПОЈАМ ЦАРИНЕ
При разматрању индиректних пореза, свакако не треба изгубити из вида царине,
будући да ова категорија прихода по својим основним карактеристикама представља
индиректне порезе. Царине су јавне дажбине, које држава наплаћује приликом преласка
робе преко државне границе од власника робе и то у домаћој валути. С обзиром на улогу,
циљеве као и технику обрачуна царине се деле у неколико категорија. Тако, према правцу
кретања робног промета треба разликовати следеће категорије царина:
увозне, извозне и
транзитне царине.
Увозне представљају најважнију категорију царина, будући да се
плаћање царина на извоз практикује само у посебним случајевима. Транзитне царине
представљају историјску категорију, јер се још од Барселонске конференције 1921.године
не примењују. Једини инструмент у одвијању робне размене са светом, који се признаје
као могућа заштита домаће производње од негативног утицаја светског тржишта, је
царина. Полазећи од тога да је царина настала као искључиво фискални инструмент на
увоз, провоз и извоз робе, дошло се до тога да царина постаје основна мера заштите
домаће производње. Царина је дажбина која се наплаћује на страну робу која се увози на
царинско подручје одређене земље или се са тог подручја извози. То је износ давања
увозника робе у домаћој валути по основу увоза односно преласка робе преко царинске
линије једне државе, односно преласка преко границе. Царина је у принципу трошак
пословања увозника, мада се најчешће преваљује, приликом калкулација цене, на
потрошача.
Карактеристике царине су следеће:
царина
је дажбина;
царина
је по правилу
трошак увозника;
царина
је државни приход (фискус) који наплаћује држава;
царина
може бити инструмент заштите домаће производње .
Савремени царински
системи познају углавном увозне и извозне царине. Царине су све до појаве развијеног
капитализма имале доминантно фискални карактер и представљале значајан изворни
приход државе. Мећутим, на високом нивоу развоја међународне поделе рада, када је
беспоштедна конкуренција непосредно стварала услове за поларизацију светских
економских токова на развијене и мање развијене, царина је добила изузетно важну
функцију заштите домаће производње. Савремена економска историја света је не
самосазнањем, вец и непосредним утицајем царине као главног инструмента за заштиту
националног економског простора. Динамичан развој производних снага у капитализму и
настанак савремено организованих држава довео је до промене функције царине.
Повремене економске кризе у цикличном кретању производних снага и њихов утицај на
7
