UNIVERZITET „UNION - NIKOLA TESLA“ BEOGRAD
Fakultet za poslovne studije i pravo Beograd
S E M I N A R S K I R A D
Predmet:
Krivično procesno pravo
Tema:
Pojam, vrste i tok krivičnog postupka
Profesor:
Student:
Prof. dr Milan Milošević
Milan Đurđević - I0801-14
Mart 2018. godina
4
1. POJAM I VRSTE KRIVIČNOG POSTUPKA
Krivični postupak je zakonom regulisani tok rasvetljenja i rešenja krivične stvari, koji
se ostvaruje zakonom predviđenom i uređenom delatnošću krivičnoprocesnih subjekata.
Naime, kao grana pozitivnog prava, krivično procesno pravo predstavlja sponu između
krivičnog materijalnog prava i prava o izvršenju krivičnih sankcija. Konkretnije, da bi se
norme krivičnog materijalnog prava mogle realizovati, zakonodavac je regulisao krivični
postupak u kome dola-zi do utvrđivanja formalnih i materijalnih, objektivnih i subjektivnih
elemenata krivičnog dela – u smislu da li neko delo čoveka predstavlja krivično delo, da li je
on učinilac toga dela i da li postoje uslovi i osnovi krivične odgovornosti i, samim tim, do
izricanja adekvatne krivične sankcije prema tom učiniocu.
1
Krivični postupak predstavlja postupnu delatnost subjekata i u sebi sadrži određene
etape koje se označavaju kao stadijumi i faze. Postoje određene razlike u pogledu broja i
naziva delova krivičnog postupka, što je posledica činjenice da je zakonodavac regulisao više
vrsta postupaka, u zavisnosti od težine krivičnih dela, svojstva učinilaca i drugih okolnosti.
Budući da su krivične stvari različite to je i ovaj zakonom regulisan tok različit, zbog čega
dolazi do različitih postupaka.
Najopštije posmatrano, postoje dve vrste postupaka koji su uređeni normama
krivičnog procesnog prava, i to: redovni krivični postupak i posebni krivični postupak.
Posebni krivični postupak se može dalje podeliti na osobeni i pomoćni postupak. Osobeni
postupak je posebni krivični postupak u pravom smislu te reči, jer se u njemu meritorno
rasvetljava i rešava krivična stvar ali na način koji se ra-zlikuje od redovnog krivičnog
postupka. Nasuprot tome, pomoćnim postupkom se u manjoj ili većoj meri samo doprinosi
rasvetljenju i rešenju krivične stvari. Najzad, poseban krivični postupak može biti propisan u
Zakoniku o krivičnom postupku ili nekom drugom izvoru krivičnog procesnog prava, kao što
su: Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica,
Zakon o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima, i dr.
Redovni krivični postupak
(čl. 280-494 ZKPS) predviđen je za najteža
krivična dela i
uglavnom se sprovodi za krivična dela iz nadležnosti višeg suda, a i za određena krivična dela
iz nadležnosti osnovnog suda. Preciznije rečeno, redovni krivični postupak se uvek sprovodi
za krivična dela za koja je predviđena kazna zatvora preko osam godina. Pošto je predviđen
za najteža krivična dela, redovni krivični postupak ima posebnu i najpotpuniju strukturu.
Naime, ovaj postupak se najpre deli na prvostepeni krivični postupak i postupak po pravnim
lekovima. Prvostepeni krivični postupak ima dva stadijuma: stadijum prethod-nog
(pripremnog) krivičnog postupka i stadijum glavnog krivičnog postupka. Svaki od ovih
stadijuma ima određene faze. Tako, stadijum prethodnog krivičnog postupka ima dve faze:
istragu i optuženje, a stadijum glavnog krivičnog postupka tri: pripremanje glavnog pretresa,
glavni pretres i donošenje presude. Postupak po pravnim lekovima ima takođe dva dela -
pripremni i glavni postupak. Pripremni postupak se odvija pred prvostepenim sudom i sudom
pravnog leka, a glavni postupak pred sudom pravnog leka.
1
Milan Miloševič, Almin Dautbegović
, Krivično procesno pravo FPSP, Beograd, 2014,
