1
Универзитет у Приштини
Правни факултет
СЕМИНАРСКИ РАД
Предмет: Међународно јавно право
Тема: ЕЛЕМЕНТИ ЗЛОЧИНА ГЕНОЦИД
Ментор: Студент:
Доц. др. Дејан Мировић Милош Николић, 104/2015
Врање, новембар 2017. Године
2
1.Садржај
1. Садржај................................................................................................................................2
2. Увод.....................................................................................................................................3
3. Појам геноцида..................................................................................................................4
4. Објективни елемент геноцида.........................................................................................5
5. Субјективни елемент геноцида.......................................................................................7
5.1. Степен намере............................................................................................................8
5.2. Уништење...................................................................................................................8
5.3. Уништење националне, етничке, верске или расне групе....................................9
6. Геноцид у кривичном законику Србије.......................................................................10
7. Још неке напомене о геноциду.....................................................................................11
8. Заључак............................................................................................................................12
9. Литература.......................................................................................................................13
4
3.Појам геноцида
Пољски теоретичар Рафаел Лемкин подстакнут варварством и злочинима нацистичке
Немачке и њених сателита, посебно техником масовног уништења група на националној и
верској основи, компоновао је 1944. године реч геноцид. Нове појаве захтевају и нову
терминологију, истицао је Лемкин. Путем аналогије са до тада већ познатим терминима
као што је тираноцид, хомоцид, фратрицид, извео је реч геноцид, спајајући грчку реч
генос, што значи племе или род, и корен латинске речи оццидере-циде, што значи убити.
За разлику од прва три термина, у којима је објекат напада или уморства појединац,
Лемкин, је речју геноцид означио уморство колективитета или групе. У томе лежи његов
оригинални допринос развоју правне науке. Лемкин је предложио реч, етноцид, као
алтернативни термин, састављен од грчке речи етнос (народ) и латинске речи циде (убити).
Међутим, термин геноцид је широко прихваћен крајем рата, од стране правника широм
света, као адекватнији ономе што се догађало у то време у Европи. Компоновањем грчко-
латинске речи Лемкин је у појму геноцида дао историјску и интернационалну димензију
1
.
Злочин геноцида дефинисан је у међународном праву Конвенцијом о спречавању и
кажњавању злочина геноцид из 1948. године.
Конвенција одређује геноцид као међународно кривично дело, без обзира да ли је
извршен за време рата или мира, које се састоји у намерном делимичном или потпуном
уништењу једне националне,етничке, расне или верске групе као такве.
Радње извршења геноцида су лимитативно одређене и обухватају:
а) убијање чланова групе;
б) проузроковање тешких физичких или менталних патњи чланова групе;
в) намерно подвргавање групе животним условима који треба да доведу до њеног
потпуног или делимичног уништења;
г) мере уперене ка спречавању рађања у оквиру групе;
д) принудно премештање деце из једне групе у другу.
2
Поред геноцида, Конвенција као кажњиве радње утврђује и:
1
Kjell Magnusson,
Појам и елементи гедоцида,
http://ius.bg.ac.rs
15.11.2017
2
Миленко Крећа,
Међународно јавно право,
Београд, 2012 676
