kontroliše svoje vlastite performanse, i koji ima neke granice, koje ga odvajaju od okoline. Naš
svakodnevni život podrazumeva postojanje velikog broja organizacija. Za uspeh i funkcionisanje
svake organizacije važno je organizaciono ponašanje. Organizaciono ponašanje je primenjena
naučna   disciplina   koja   istražuje   kako   individualni,   grupni   i   organizacioni   faktori   utiču   na
ponašanje   ljudi   u   cilju   unapredjenja   efikasnosti   organizacija   i   zadovoljstva   ljudi.   Cilj
organizacionog ponašanja jeste da menadžerima obezbedi znanje o tome zašto se ljudi ponašaju
tako   kako   se   ponašaju   i   kako   se   to   ponašanje   može   promeniti.   Osnovna   pretpostavka
organizacionog ponašanja je da je ljudsko ponašanje zavisna varijabla dok su nezavisne varijable
faktori na individualnom, grupnom, organizacionom nivou.

Organizacija označava proces organizovanja nekih aktivnosti, isto tako označava rezultate

tih procesa kojima se oblikuju organizacijske jedinice različitih vrsta, širine i struktura u svim
područjima društvenog života.

Značenje organizacije ogleda se i u koristima koje čovek ima njenom primenom u

privrednom i svim drugim područjima društvenog života u kojima je uposleno sve više radnika i u
kojima se troše sve veća materijalna sredstva.

Značenje organizacije nije ograničeno samo na ekonomsku delatnost, već na celokupnu

radnu i životnu aktivnost.

Organizacija je svesno udruživanje ljudi kojima je cilj da odgovarajućim sredstvima ispune

određene zadatke s najmanjim mogućim naporom na bilo kojem području.1

Organizacija je široko grupisanje ljudi na osnovu bezličnih kriterijuma radi ostvarenja

određenih ciljeva.2

Maks Veber je prvi ponudio sistematsko tumačenje uspona modernih organizacija. On je

smatrao da organizacije predstavljaju način koordiniranja aktivnosti ljudskih bića ili proizvodnje
dobara na stabilan način kroz prostor i vreme.3 Pri tom je naglasio da razvoj organizacija zavisi od
kontrole nad informacijama, i istakao je značajnu ulogu koju u ovom procesu imaju pisana pravila,
odnosno arhiva u koju se pohranjuje »memorija« organizacije.

Organizaciona struktura

Organizaciona struktura označava sve postojeće veze i odnose između pojedinih faktora

reprodukcije i unutar njih samih u okviru preduzeća.

Organizaciona struktura može biti formalna i neformalna. Formalnom organizacionom

strukturom se utvrđuju, opisuju i povezuju poslovi koje treba

obaviti u procesu rada i poslovanja

preduzeća, spajaju i povezuju komponente rada u uže i šire organizacione

celine (grupe, timovi,