Visoka škola za obrazovanje vaspitača „Mihailo Palov“
Pojmovnik
Vršac,2016.
1
1. Vaspitanje
Vaspitanje je društvena pojava koja je stara koliko i ljudsko društvo. Javilo se kao
potreba prenošenja iskustva starijih generacija na mlađe, kako bi se oni što bolje
pripremili za život u društvenoj zajednici. Vaspitanje predstavlja složen i dugotrajan
proces izgrađivanja i formiranja ličnosti i pod tim se podrazumeva koje društvo na
različite načine vrši uticaj, u cilju ostvarivanja unapred utvrđenog cilja. Jedna predstavlja
uticaj na onoga koji se vaspitava, druga predstavlja to da svako ponaosob ima jednake
mogućnosti da se ostvari kao ličnost i da razvije pozitivne ljudske kvalitete.
Vaspitanje je društveno uslovljeno, postoji u svakoj zajednici i izuzetno je vazno
za razvoj te zajednice i njenih članova.Ono uvek predstavlja plansku i organizovanu
ljudsku delatnost.Kada govorimo o cilju vaspitanja, slobodna sam da kažem da je to kao
kada imamo zamišljen lik idealnog čoveka koji poseduje određena svojstva, osobine i
sposobnosti i onda želimo da vaspitanjem sve te dobre osobine ostvarimo kod svakog
člana određenog društva.
Pojam vaspitanja u širem smislu predstavlja sveukupnost pedagoškog delovanja
na sve sfere čovekovog bića, tako da ovakvo vaspitanje obuhvata tri procesa I njima
odgovarajuća tri zadatka, samim tim I pedagoška pojma, a to suČ vaspitanje
obrazovanje I nastava. U užem smislu vaspitanje je izgrađivanje I oblikovanje ličnosti I
karaktera, podstičući razvoj pozitivnih ljudskih osobina zbog kojih poštujemo određene
osobe.
Intecionalno vaspitanje predstavlja organizovanu , pedagoški osmišljenu i ka cilju
usmerenu delatnost, dok funkcionalno vaspitanje predstavlja sve uticaje koji bez
određene namere vrše uticaj na razvitak i oblikovanje čoveka.
Vaspitnih uticaja i mogućnosti vaspitanja ima mnogo. Ta brojnost zavisi od
oblasti u kojima se vrši vaspitanje, od toga ko ga vrši, od mesta gde se vrši. U tom
smislu može se govoriti o moralnom i umnom vaspitanju i tako se određuje oblast u
kojoj se vaspitanje ostvaruje.
3
3. Evaluacija
Evaluacija je, na sistematičan i objektivan način, vrednovanje, ocjenjivanje i
procenjivanje određene aktivnosti, ali i projekta i organizacije. Evaluacija u kontekstu
učenja je metoda sistemskog prikupljanja informacija o učinku i efektivnosti procesa
učenja. Rezultati ovakvog merenja mogu biti iskorišteni za poboljšanje ponuđenih
sadržaja, procenu jesu li ostvareni zacrtani ciljevi ili za procjenu vrednosti koju proces
učenja donosi nekoj organizaciji. Evaluacija opisuje postupak za ocjenjivanje proizvoda,
procesa i programa prema definiranim kriterijama. U poslovnoj pedagogiji, evaluacija po
pravilu sledi kao sistematsko prikupljanje podataka za proveru i ocenu efikasnosti
obrazovnih mera. Pojmovi koji se sinonimno koriste su kontrola uspeha, kontrola
kvaliteta ili naučno propratno istraživanje. U oblasti obrazovanja razlikuju se dva načina
pristupa: formativna evaluacija tokom procesa obrazovanja (prateća ili procesna
evaluacija), i sumativna evaluacija na kraju obrazovnih mjera (evaluacija proizvoda ili
rezultata).
Evaluacija se mođe odvijati na nivou ustanove u celini, svakog od vrtića, rada sa
jednom vaspitnom grupom dece, ili rada nekog od zaposlenih. Za ovaj proces od
velikog značaja mogu biti kvantitativni podaci (podaci o stopi upisane dece, upitnici o
stavovima), kvalitativni podaci (zapažanja i gledišta ljudi koji su blisko uključeni u rad
vrtića, kao što su sama deca, roditelji, partnereske institucije, zaposleni).Među načinima
da se sazna šta deca misle su razgovori u malim grupama, slušanje dece dok se igraju,
razgovori koje ima vaspitač s detetom dok mu pomaže da priča o onome što rade ili uče
i šta smatraju teškim. Gledišta roditelja vaspitač može da sazna kroz neformalne
svakodnevne kontakte, kroz intervjue ili upitnike, roditeljske sastanke, radionice, prateće
zajedničke aktivnosti.
