BEOGRADSKA POSLOVNA ŠKOLA
VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA
SEMINARSKI RAD
Predmet:
MENADŽMENT
Tema:
POJMOVNO ODREĐENJE
MENADŽMENTA I MENADŽERA
SADRŽAJ
1. POJAM MENADŽMENTA...................................................................................... 2
2. ISTORIJAT MENADŽMENTA................................................................................ 3
3. FUNKCIJE MENADŽMENTA..................................................................................4
3.1. Planiranje..................................................................................................... 5
3.2. Organizovanje..............................................................................................6
3.3. Vođenje..........................................................................................................7
3.4. Kontrola.........................................................................................................8
4. MENADŽERI............................................................................................................10
4.1. Pojam menadžera.....................................................................................10
4.2. Podela menadžera....................................................................................11
4.3. Posao menadera.......................................................................................13
ZAKLJUČAK.................................................................................................................15
LITERATURA...............................................................................................................16
1
“ Menadžment predstavlja process predviđanja , organizovanja ,
komandovanja ,
kordinacijei i kontrole .”
Evoluciju menadžmenta permanentno prati diskusija o tome da li se
menadžment može posmatrati kao nauka i/ili kao veština. Kasnije, a
naročito u drugoj polovini dvadesetog veka, preovlađuje mišljenje da
menadžment treba smatrati i kao nauku i kao veštinu.
2. ISTORIJAT MENADŽMENTA
Kada se govori o istorijatu menadžmenta, neophodno je napraviti razliku
između menadžmenta kao prakse, i menadžmenta kao naučne discipline.
Suština industrijske revolucije sastoji se u naglašenoj tehničkoj podeli
rada, i zameni rada radnika radom mašina.
Do industrijske revolucije došlo je tek u Engleskoj, krajem 18-og veka.
Osnovu revolucije činila je parna mašina.
Primena parnih mašina uticala je na sniženje troškova i cene proizvoda,
kao i na proširenje tržišta.
Ovim je izgubljena potreba za kvalifikacionim skupim radnicima, a posao
su obavljali polukvalifikovani radnici koji su se brže i lakše uvodili u
posao, i lakše zamenjivali.
Krajnji rezultat je bio daleko veći, kvantitet u neznatno lošiji kvalitet, ali je
cena proizvodnje značajno smanjena, a time profit skočio.
Za menadžment industrijske revolucije karakteristična su dva primera:
1) Livnica Soho
2) Nju Lanark.
Livnica Soho, koja je bila vlasništvo Boltona, Vata i kasnije njihovih
sinova, nije bila poznata samo po proizvodnji parnih mašina već i po
tome da je u njoj primenjeno mnoštvo rešenja iz oblasti menadžmenta.
3
Opšte je poznato da je proces rada odigrao ključnu ulogu u razvoju
čoveka. Položaj čoveka u društvu od davnina se mogao odrediti pomoću
rada.
Ljudi su tokom razvoja civilizacija živeli u različitim oblicima društvene
zajednice, kao
što su: demokratija, oligarhija, autokratija, anarhija, monarhija, republika
i sve su se odlikovale određenom vlašću.
Od karaktera vlasti u tim zajednicama zavisio je položaj ljudi u različitim
društvenim sistemima odnosno način upravljanja ljudima.
Ono što je posebno za nas interesantno sa kadrovskog aspekta, jeste da su
postojale skupštine – narodne i političke. Strukturu skupština čini veće
plemića i političko veće pokrajina. Skupštine su birale državne službenike
(ministre i savetnike).
Pored ministara i savetnika, skupština shodno teoriji o četiri strane sveta,
pripremaju i četiri činovnika gde će svaki zastupati po četvrtinu
stanovništva.
U političko-pravnom smislu u indijskoj civilizaciji susrećemo prve obrise
lokalne samouprave, tako što je zemlja bila podeljena na regije na čijem
čelu stoji vazal-kralj, zatim na okruge kojima upravlja šef poslova
(poglavar), pa na opštine na čijem čelu je opštinsko veće sastavljeno od
predstavnika trgovaca, pisara
i
zanatlija.
3. FUNKCIJE MENADŽMENTA
Menadžment kao naučna disciplina je pošeo da seizučava 1911godine,a kod
nas tek 1990.godine . Pod menadžmentom se najčešće podrazumeva skup znanja u
upravljnju preduzećem kao organizacionim sistemom.
Menadžment je proces odlučivanja o ciljevima organizacionog sistema
i načina njegovog ostvarenja.
U svakom preduzeću se posmatranjem i proučavanjem, uočava jasno
definisana razlika između dve vrste poslova - menadžerskih, i ostalih
nemenadžerskih poslova.
Poslovi u preduzeću dele se na:
Menadžerske (planiranje, organizovanje, vođenje, i kontrola
poslova ) i
4
