ПОКРЕТ И ПРАКСИЧКА АКТИВНОСТ
Покрет, праксија, развој покрета и праксичке активности, врсте покрета, процена
праксичке организованости
1. ПОКРЕТ
ПОКРЕТ је моторичка активност која се одвија у складу рефлексних одговора и у
оквиру психомоторне активности.
Покрет у оквиру психомоторне активности је увек мотивисан свесном намером и чини
основну јединицу праксичке организованости.
Покрет се понавља између тела субјекта, његовог осећаја сопствене целовитости и
осећања властите присутности ту, на том месту и у том тренутку када се покрет рађа и
одвија.
Покрет се поставља између доживљаја себе кроз своју телесност, и објекта коме
стреми а који је, у датом тренутку, извор могућег задовољења тежњи субјекта који делује.
Тежња преко покрета досеже своје задовољење у простору тела – ГЕСТУАЛНОМ
ПРОСТОРУ, или у ОБЈЕКТИВНОМ ПРОСТОРУ. То значи да кроз покрет струје подаци
у два правца:
Један је усмерен према ОБЈЕКТИВНОЈ РЕАЛНОСТИ, преко њега она се сусреће
са новим светом предмета и особа кога жели да подреди свијим тежњама.
А други према личности субјекта. Личност тако сазнаје о нивоу отворености света
за њене тежње и потребе.
Први покрети су у исто време и прва шема искуства о себи и о свету. На та прва
искуства се после надовезују други утисци који ће формирати новије и сложеније нивое
комуникације између реалности и субјекта.
2. ПРАКСИЈА
ПРАКСИЈА је сложена психомоторна активност .
Праксија је одређена јасном мотивацијом и увек је прилагођена циљу радње која се
врши.
Основни елементи праксије је покрет, елемент је и сама праксија - праксичка
активност као и сам покрет који се врши. Тај покрет стоји у пољу између света субјекта и
света реалности.
То значи да праксичка активност има велику улогу у односима са другима на нивоу
потреба и могућности комуникације на сваком нивоу развојног процеса.
Праксичка активност је веома важна и за развој КОГНИЦИЈЕ.
То значи да покрет и праксичка активност поред тога што су спољна манифестација
имају велику улогу у усмеравању осећања ка конкретним видовима задовољења.
3. РАЗВОЈ ПОКРЕТА И ПРАКСИЧКЕ АКТИВНОСТИ.
Развој покрета и праксичке активности се одвија у
6. Фаза
:
ПРВА
фаза развоја покрета још није праксичка активност. То су рефлексни
одговори на моторичке дражи које могу да настану у самом телу или да долазе
споља. Ту се покреће цело тело. Покрет је масиван, неусмерен и неприкладан.
То је период током првог месеца живота. То је фаза
РЕФЛЕКСНЕ
природе.
ДРУГА
фаза је у периоду од другог до четири и по месеца живота. У овој фази
дете се игра рукама и ногама. То су покрети из великих зглобова. Покрети су
намерни а мотив је извор задовољство у самом покрету. Са понављањем овај
покрет постаје прикладан сврси. Ови покрети се одвијају у гестуалном простору
и ослобођени су рефлексне крутости. То су покрети
ПРИМАРНЕ
ЦИРКУЛАРНЕ РЕАКЦИЈЕ
. То је игра са властитим телом.
ТРЕЋА
фаза развоја покрета је од петог до осмог месеца живота. Ти покрети су
усмерени ка предметима у видном пољу. Дете све више запажа своју околину.
Напушта се игра са властитим телом. Овим покретом дете привлачи, одгурује
предмете око себе, и усмерава се ка предметима као парцијалној реалности. То
су покрети
СЕКУНДАРНЕ ЦИРКУЛАРНЕ РЕАКЦИЈЕ
. Ту је покрет циљ
а предмет средство да се измами покрет.
ЧЕТВРТА
фаза развоја покрета је почетком деветог месеца и траје све до
дванаестог месеца. Ту се јавља покрет хватања као и вршење манипулативних
активности шакама ( хватање...бацање.....слагање....) . Увежбавају се сложене
шеме које су основа за развој мисаоних функција. Покретом се узима предмет у
објективном простоту. Тај предмет , у објективном простору, изван тела је
извор задовољења. Овај покрет је ослобођен гестуалног простора. Ови покрети
се стално понављају у просоту по принципу покушаја и погрешака. Ово је фаза
ИЗВЕДЕНИХ СЕКУНДАРНИХ ЦИРКУЛАРНИХ РЕАКЦИЈА
. То значи
да влада принцип уснерености ка предмету у објективном простору.
ПЕТА
фаза развоја покрета је од краја дванаестог месеца до осамнаестог
месеца. Овим покретом се хвата и рукама се врше манипулативне активности са
предметима. Ове активности се увежбавају игром и разним манипулативним
активностима. Овде се покретом боље анализира предмет што говори да је она
ментална потреба, радозналост. То је фаза
ТЕРЦИЈАЛНИХ
ЦИРКУЛАРНИХ РЕАКЦИЈА
. Али овде још увек доминира сензомоторна
основа психомоторне активности.
ШЕСТА
фаза развоја покрета је током друге године живота. У овом периоду се
мисао ослобађа, мисао постоји сама по себи и то на конкркетном нивоу што је
и прва фаза развоја мишљења. У овом периоду се ослобађа праксична активност
ос сензомоторног спрега. У овом покрету је цела личност са својим тежњама и
могућностима према реалности.
