VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA OBRAZOVANJE
VASPITAČA I TRENERA
SEMINARSKI RAD IZ DEČJEG RAZVOJA KROZ IGRU
“POKRETNE IGRE”
STUDENT:
PROFESOR:
Subotica, 2014
1
Razvojnim psiholozima igra je privukla pažnju ne samo zato što je ona dominantna aktivnost
deteta, već zato što je povezana sa fizičkim razvojem, razvojem intelekta, motiva,
procenjivanjem vrednosti, emocionalnim razvojem i razvojem ličnih osobina. Igra doprinosi
tome da u procesu socijalizacije deteta budu ravnomerno zastupljene aktivnosti ponavljanja
obrazaca odraslih i njihovo menjanje, jer bi u suprotnom ponašanje bilo stereotipno ili haotično.
Učeći nametnute obrasce ponašanja dete ovladava postupcima koje će ponavljati. Međutim,
uvodeći u njih određene promene dete razvija sopstveni odnos prema realnosti i uobličava svoju
individualnost.
2.TEORIJE IGRE
Rane teorije prikazuju igru kao razonodu, rekreaciju, aktivnost u kojoj se troši”višak” energije
(Spenser, Šiler). Međutim, ovakvo određenje igrovne aktivnosti više se odnosi na igru odraslih.
Stenli Hol je pokušao da na igru primeni princip da je “ontogeneza rekapitulacija filogeneze”.
Međutim, analiza igre uloga pokazuje da u njoj deca”proigravaju” aktivnosti i uloge osoba iz
svoje okoline, a ne, za savremeni život, “nekorisne delatnosti predaka”.
Po teoriji K. Grosa igra, pre svega, predstavlja prvu pripremu za ozbiljan život.Gros smatra da
ima isto toliko igara koliko ima i nagona. Gros i njegovi sledbenici u teoriju unose dopunu da
dete u igri usavršava i fiksiranovostečene funkcije. Polazeći od ove najopštije karakteristike Gros
je naziva teorijomtreninga ili samovaspitanja.
Po Pijažeovom shvatanju “suština igre je asimilacija ili primat asimilacije nadakomodacijom”.
Pijaže smatra da je detetu za njegovu afektivnu i intelektualnu ravnotežu neophodno da
“raspolaže delom aktivnosti čija se motivacija ne sastoji u prilagođavanju stvarnosti, već
naprotiv, u asimilovanju te stvarnosti u sebe, bez prinuda i kazni”. Pijaže, dakle, igru izučava kao
razvojni fenomen u sklopu opšteg, a posebno kognitivnog razvoja.
4
3.KATEGORIJE DEČIJE IGRE
Pijaže razlikuje četiri kategorije dečije igre, a to su:
funkcionalna igra;
simbolička igra;
igra sa pravilima;
konstrukcione igre
Funkcionalna igra, ili igra vežbe, je prvobitan oblik koji se javlja na senzomotornom nivou.
Simbolička igra dostiže svoj vrhunac između 2-3 i 5-6 godine i ona je oblik reprezentacija u
preoperacionom mišljenju.
Igra sa pravilima zamenjuje simboličku igru i ona napreduje u skladu sa socijalizacijom deteta.
Igre sa pravilima se javljaju u 5un a5 između 4. I 7. Godine i razvijaju se tokom čitavog života.
Ovo su igre sa senzomotornim kombinacijama (loptanje, trke…), ili intelektualnim
kombinacijama (karte, šah…). U ovim igrama se takmiče pojedinci, jer samo tada pravila imaju
svoj smisao. Pravila su preuzeta od prethodnih generacija ili privremenim sporazumom.
Uporedo sa simboličkom igrom razvijaju se konstrukcione igre koje 5un a početku razvoja
prožete aludičkim simbolizmom, ali kasnije teže da predstavljaju prave adaptacije ili rešenja
problema i zato ih tada i označavaju kao stvaralačke igre.
5
