1. ПОКРЕТНЕ ИГРЕ У ФИЗИЧКОМ ВАСПИТАЊУ

У дечјем вртићу игра представља основни и најзначајнији вид дечје активности. 

У физичком васпитању деце у дечјем вртићу покретна игра, поред усмерене 

активности, представља основну форму рада кроз коју се реализују задаци ове 

васпитне области.

Значај покретних игара у предшколском узрасту је вишеструк. Оне, пре свега, 

пружају могућност за задовољавање једне од основних биолошких потреба организма 

у развоју, потребе за кретањем. Кретање представља један од основних услова за 

правилан раст и развој.

Физичко васпитање деце предшколског узраста треба организовати тако да им 

буде корисно, интересантно и привлачно. Да би се то постигло треба га прожети игром 

и забавом. Игра је најприкладнији облик вежбања за децу, јер задовољава њихову 

потребу за кретањем и самим тим постаје природан и значајан подстицај за раст и 

развој, као и унапређење здравља.

Покретне игре убрајамо у игре са готовим правилима, садржајем и задацима. За 

правилан приступ и коришћење покретних игара нужно је упознати исте.

1.1.

 САДРЖАЈ ИГРЕ

Садржај у играма одражава живот околине која окружује дете. У једнима се 

приказује живот животиња, птица, инсеката, у другима догађаји из живота људи, деце, 

саобраћаја. 

Садржај одређује редослед збивања у игри. Готово у свакој игри деца беже, 

сакривају се, неко их јури и лови, а при томе се уживљавају у различите ситуације, 

поистовећују са својом улогом у игри и опонашају својим гласом различите звукове. 

Такав садржај мотивише децу да у активност уносе своје утиске и осећања.

Већина ових садржаја тражи од деце да се у одређеним ситуацијама сналазе у 

простору, опажају, процењују, одлучују и користе различите облике кретања. Има 

покретних игара у којима је садржај допуњен и обогаћен музичком пратњом и текстом. 

За такве игре деца показују велико интересовање.

Садржај у игри одређује и начин на који ће се деца кретати у простору и како ће 

се користити помоћна средства у извршавању задатка. Тако у једнима она трче, скачу, 

провлаче се, у другима се пењу, ходају, гађају, бацају и хватају лопте и тако 

извршавајући задатке развијају и усавршавају примењена кретања.

1.2.

 ПРАВИЛА ИГРЕ

Правила су повезана са садржајем и одређују како ће се учесници у игри 

понашати. Она одређују активност деце у зависности од улоге коју она имају у игри. 

Она регулишу кад и како ће се задатак извршити: кад треба побећи, а кад се сакрити, 

успорити или убрзати кретање, изаћи или ући у обележен простор, изговорити 

одговарајући текст и слично.

Правила игре морају бити логична, да одговарају стварном животу, да буду 

деци разумљива и прихватљива.

1.3.

 ИЗБОР ИГРЕ

 

Игре треба бирати према:

Узрасним способностима деце од 3-7 година,

Способностима деце једне узрасне групе,

Способностима деце унутар групе,

Циљу игре,

Интересовању деце,

Актуелности игре и

Просторним условима и помоћним средствима.

Узрасне способности деце

 – Избор игре условљен је психофизичким развојем 

детета. Познавање карактеристика раста и развоја омогућава васпитачу да изврши 

добар избор игре. Пре него што дете почне да вежба, треба га свестрано упознати, 

разумети његове потребе и интересовања.

Предшколски  узраст обухвата период од 3 – 7 година, односно млађи, средњи, 

старији и припремни период. Сваки од тих периода разликује се у морфолошком, 

физиолошком и психолошком погледу.

background image

Ниво развоја деце унутар групе –

 Деца истих година разликују се по 

способностима, темпераменту, темпу развоја и енергетском потенцијалу. Такође се 

разликују у окретности, брзини реаговања, запажању, интересовањима, моторном 

искуству, памћењу и мишљењу. Једни се лако укључују у заједничке игре, док су други 

плашљиви, спорије памте, неспретни су и несналажљиви у простору. Имајући у виду 

индивидуалне разлике међу децом, потребно је при избору игара поћи од њихових 

конкретних могућности и поменуте квалитете развијати.

Од интересовања деце зависи избор игре –

 За дете су готово све игре 

привлачне и интересантне, зато што задовољавају његову потребу за кретањем и 

подражавањем. Деца воле да се играју и интересују се за такве садржаје у играма који 

сликају живот око њих и у којима се могу исказати. Нарочито су деци занимљиве игре 

у којима се текст говори или пева. 

Децу замарају досадни и неинтересантни садржаји, као и лаки и претешки 

задаци и правила. Ако су деца заинтересована за игру, значи да она одговара њиховим 

могућностима и жељама.

При избору игре треба водити рачуна о циљу игре –

 Намена покретне игре је 

да се њеном применом развија и усавршава кретање код деце и да се она, на тај начин, 

прилагођавају на различите физичке и вољне напоре, те челиче и развију у спретне и 

окретне личности. Не утичу све игре подједнако на дете и не ангажују га на исти 

начин. Једнима се развија окретност, сналажљивост у простору, брзина реаговања, 

другима се утиче на развијање прецизности покрета, иницијативе, смелости, осећаја за 

равнотежу. Ако васпитач смишљено врши избор игре, моћи ће и да подстиче 

усавршавање различитих кретања као и развој поменутих квалитета, а самим тим и 

усавршава дечје моторичке способности.

Игре треба бирати према њиховој актуелности –

 То подразумева да треба 

извршити избор игара таквог садржаја који ће одговарати тематском планирању у 

одређеном временском периоду и то у циљу потпуног доживљаја деце и лакшег 

усвајања знања.

 

Просторни услови и помоћна средства – 

За извођење игре трба обезбедити 

деци довољно простора (отвореног или затвореног), као и одговарајуће справе и 

реквизите у циљу разноврсног подстицања дечјег раста и развоја.

1.4.

 ОРГАНИЗАЦИЈА ИГРЕ

Објашњење игре –

 Васпитач објашњењем мотивише децу на игру и зато њему 

треба посветити одговарајућу пажњу. Објашњење игре треба да је кратко, јасно, и 

занимљиво. Садржај игре треба излагати са пуно ведрине и топлине у гласу. У 

излагању садржаја игре треба правити психолошке паузе јер се њима ствара 

интересовање за игру.

Дуго објашњавање замара децу, а непотпуно не ствара интересовање за игру и 

не обезбеђује њихово право учешће  у игри.

Пре објашњења игре васпитач треба да окупи децу тако да га она сва виде и 

чују. Најбоље је да седну на клупе или на под у полукруг. После објашњења, треба 

проверити да ли су сва деца разумела игру, схватила садржај и правила и упамтила. 

Након тога почиње са играњем. Ако у току игре васпитач запази да деца игру нису 

разумела, зауставља их и даје допунско објашњење.

Подела улога – 

У играма деца имају различите улоге. Најправеднији начин 

избора издвојених улога је разбрајалицом и деца такав избор прихватају без поговора. 

Разбрајање деце у млађој групи обавља васпитач све дотле док деца не науче сама да 

разбрајају, а у осталим групама то раде искључиво деца.

Подела улога је важна само пре почетка игре, јер се њеним понављањем замена 

деце одвија према правилима и циљу игре.

Мотивација деце за игру – 

Може да се постигне кратко испричаном причом, 

загонетком или песмом која има исти садржај као и игра.

Мотивација деце за игру постиже се и ангажовањем деце у припреми средине. 

Васпитач може усвајати предлоге деце и заједно ставити препреке. У томе учествују 

сва деца.

background image

2. ПРИМЕРИ МОТОРИЧКИХ ИГАРА

1.

Назив игре:

 

 

 „Тихо мишићи“

Опис игре:

 на једном и другом крају простора за игру обележи се простор који 

представља мишје рупе (нпр. обручи). На средини простора постави се нешто на 
чему лежи спава маца. Мишићи су у почетку игре на једном крају у својим 
рупама. Васпитач их позива да тихо, на прстима, прођу поред маце да их не чује 
па да се не пробуди, и да оду у своје рупе на другом крају. Мишићи сви заједно 
пролазе тихо на прстима и када стигну до маце васпитачица викне: „Пробудила 
се маца!“. Мишеви тада потрче што брже, да стигну до својих рупа, а маца 
скочи и појури их. Кога ухвати води га код себе. Маца се враћа на своје место и 
поново спава, а мишеви опет крећу према другим рупама и игра се понавља.

Циљ:

 правилан развој моторике

Задаци:

 - утицај на нормално стање апарата за кретање,

     - правилно држање тела,

               - формирање кретних умења, знања и навика

Узраст:

 средња васпитна група

Методе рада:

 - метода практичног вежбања

                         - метода демонстрације
                         - вербална метода
                         - метода имитације

Средства рада:

 реквизити – обручи

Форма рада:

 фронтални, индивидуални, ланчани

Место одржавања:

 сала за физичко васпитање

Део усмерене активности:

 завршни део активности (7 минута)

Врсте моторне активности:

 ходање, трчање

Интензитет:

 минимални

Графички приказ:

Želiš da pročitaš svih 25 strana?

Prijavi se i preuzmi ceo dokument.

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.

Slični dokumenti