Pokretne igre u predškolskom uzrastu
1. ПОКРЕТНЕ ИГРЕ У ФИЗИЧКОМ ВАСПИТАЊУ
У дечјем вртићу игра представља основни и најзначајнији вид дечје активности.
У физичком васпитању деце у дечјем вртићу покретна игра, поред усмерене
активности, представља основну форму рада кроз коју се реализују задаци ове
васпитне области.
Значај покретних игара у предшколском узрасту је вишеструк. Оне, пре свега,
пружају могућност за задовољавање једне од основних биолошких потреба организма
у развоју, потребе за кретањем. Кретање представља један од основних услова за
правилан раст и развој.
Физичко васпитање деце предшколског узраста треба организовати тако да им
буде корисно, интересантно и привлачно. Да би се то постигло треба га прожети игром
и забавом. Игра је најприкладнији облик вежбања за децу, јер задовољава њихову
потребу за кретањем и самим тим постаје природан и значајан подстицај за раст и
развој, као и унапређење здравља.
Покретне игре убрајамо у игре са готовим правилима, садржајем и задацима. За
правилан приступ и коришћење покретних игара нужно је упознати исте.
1.1.
САДРЖАЈ ИГРЕ
Садржај у играма одражава живот околине која окружује дете. У једнима се
приказује живот животиња, птица, инсеката, у другима догађаји из живота људи, деце,
саобраћаја.
Садржај одређује редослед збивања у игри. Готово у свакој игри деца беже,
сакривају се, неко их јури и лови, а при томе се уживљавају у различите ситуације,
поистовећују са својом улогом у игри и опонашају својим гласом различите звукове.
Такав садржај мотивише децу да у активност уносе своје утиске и осећања.
Већина ових садржаја тражи од деце да се у одређеним ситуацијама сналазе у
простору, опажају, процењују, одлучују и користе различите облике кретања. Има
покретних игара у којима је садржај допуњен и обогаћен музичком пратњом и текстом.
За такве игре деца показују велико интересовање.
Садржај у игри одређује и начин на који ће се деца кретати у простору и како ће
се користити помоћна средства у извршавању задатка. Тако у једнима она трче, скачу,
провлаче се, у другима се пењу, ходају, гађају, бацају и хватају лопте и тако
извршавајући задатке развијају и усавршавају примењена кретања.
1.2.
ПРАВИЛА ИГРЕ
Правила су повезана са садржајем и одређују како ће се учесници у игри
понашати. Она одређују активност деце у зависности од улоге коју она имају у игри.
Она регулишу кад и како ће се задатак извршити: кад треба побећи, а кад се сакрити,
успорити или убрзати кретање, изаћи или ући у обележен простор, изговорити
одговарајући текст и слично.
Правила игре морају бити логична, да одговарају стварном животу, да буду
деци разумљива и прихватљива.
1.3.
ИЗБОР ИГРЕ
Игре треба бирати према:
Узрасним способностима деце од 3-7 година,
Способностима деце једне узрасне групе,
Способностима деце унутар групе,
Циљу игре,
Интересовању деце,
Актуелности игре и
Просторним условима и помоћним средствима.
Узрасне способности деце
– Избор игре условљен је психофизичким развојем
детета. Познавање карактеристика раста и развоја омогућава васпитачу да изврши
добар избор игре. Пре него што дете почне да вежба, треба га свестрано упознати,
разумети његове потребе и интересовања.
Предшколски узраст обухвата период од 3 – 7 година, односно млађи, средњи,
старији и припремни период. Сваки од тих периода разликује се у морфолошком,
физиолошком и психолошком погледу.

Ниво развоја деце унутар групе –
Деца истих година разликују се по
способностима, темпераменту, темпу развоја и енергетском потенцијалу. Такође се
разликују у окретности, брзини реаговања, запажању, интересовањима, моторном
искуству, памћењу и мишљењу. Једни се лако укључују у заједничке игре, док су други
плашљиви, спорије памте, неспретни су и несналажљиви у простору. Имајући у виду
индивидуалне разлике међу децом, потребно је при избору игара поћи од њихових
конкретних могућности и поменуте квалитете развијати.
Од интересовања деце зависи избор игре –
За дете су готово све игре
привлачне и интересантне, зато што задовољавају његову потребу за кретањем и
подражавањем. Деца воле да се играју и интересују се за такве садржаје у играма који
сликају живот око њих и у којима се могу исказати. Нарочито су деци занимљиве игре
у којима се текст говори или пева.
Децу замарају досадни и неинтересантни садржаји, као и лаки и претешки
задаци и правила. Ако су деца заинтересована за игру, значи да она одговара њиховим
могућностима и жељама.
При избору игре треба водити рачуна о циљу игре –
Намена покретне игре је
да се њеном применом развија и усавршава кретање код деце и да се она, на тај начин,
прилагођавају на различите физичке и вољне напоре, те челиче и развију у спретне и
окретне личности. Не утичу све игре подједнако на дете и не ангажују га на исти
начин. Једнима се развија окретност, сналажљивост у простору, брзина реаговања,
другима се утиче на развијање прецизности покрета, иницијативе, смелости, осећаја за
равнотежу. Ако васпитач смишљено врши избор игре, моћи ће и да подстиче
усавршавање различитих кретања као и развој поменутих квалитета, а самим тим и
усавршава дечје моторичке способности.
Игре треба бирати према њиховој актуелности –
То подразумева да треба
извршити избор игара таквог садржаја који ће одговарати тематском планирању у
одређеном временском периоду и то у циљу потпуног доживљаја деце и лакшег
усвајања знања.
Просторни услови и помоћна средства –
За извођење игре трба обезбедити
деци довољно простора (отвореног или затвореног), као и одговарајуће справе и
реквизите у циљу разноврсног подстицања дечјег раста и развоја.
1.4.
ОРГАНИЗАЦИЈА ИГРЕ
Објашњење игре –
Васпитач објашњењем мотивише децу на игру и зато њему
треба посветити одговарајућу пажњу. Објашњење игре треба да је кратко, јасно, и
занимљиво. Садржај игре треба излагати са пуно ведрине и топлине у гласу. У
излагању садржаја игре треба правити психолошке паузе јер се њима ствара
интересовање за игру.
Дуго објашњавање замара децу, а непотпуно не ствара интересовање за игру и
не обезбеђује њихово право учешће у игри.
Пре објашњења игре васпитач треба да окупи децу тако да га она сва виде и
чују. Најбоље је да седну на клупе или на под у полукруг. После објашњења, треба
проверити да ли су сва деца разумела игру, схватила садржај и правила и упамтила.
Након тога почиње са играњем. Ако у току игре васпитач запази да деца игру нису
разумела, зауставља их и даје допунско објашњење.
Подела улога –
У играма деца имају различите улоге. Најправеднији начин
избора издвојених улога је разбрајалицом и деца такав избор прихватају без поговора.
Разбрајање деце у млађој групи обавља васпитач све дотле док деца не науче сама да
разбрајају, а у осталим групама то раде искључиво деца.
Подела улога је важна само пре почетка игре, јер се њеним понављањем замена
деце одвија према правилима и циљу игре.
Мотивација деце за игру –
Може да се постигне кратко испричаном причом,
загонетком или песмом која има исти садржај као и игра.
Мотивација деце за игру постиже се и ангажовањем деце у припреми средине.
Васпитач може усвајати предлоге деце и заједно ставити препреке. У томе учествују
сва деца.

2. ПРИМЕРИ МОТОРИЧКИХ ИГАРА
1.
Назив игре:
„Тихо мишићи“
Опис игре:
на једном и другом крају простора за игру обележи се простор који
представља мишје рупе (нпр. обручи). На средини простора постави се нешто на
чему лежи спава маца. Мишићи су у почетку игре на једном крају у својим
рупама. Васпитач их позива да тихо, на прстима, прођу поред маце да их не чује
па да се не пробуди, и да оду у своје рупе на другом крају. Мишићи сви заједно
пролазе тихо на прстима и када стигну до маце васпитачица викне: „Пробудила
се маца!“. Мишеви тада потрче што брже, да стигну до својих рупа, а маца
скочи и појури их. Кога ухвати води га код себе. Маца се враћа на своје место и
поново спава, а мишеви опет крећу према другим рупама и игра се понавља.
Циљ:
правилан развој моторике
Задаци:
- утицај на нормално стање апарата за кретање,
- правилно држање тела,
- формирање кретних умења, знања и навика
Узраст:
средња васпитна група
Методе рада:
- метода практичног вежбања
- метода демонстрације
- вербална метода
- метода имитације
Средства рада:
реквизити – обручи
Форма рада:
фронтални, индивидуални, ланчани
Место одржавања:
сала за физичко васпитање
Део усмерене активности:
завршни део активности (7 минута)
Врсте моторне активности:
ходање, трчање
Интензитет:
минимални
Графички приказ:
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
Slični dokumenti