1
УНИВЕРЗИТЕТ „УНИОН-НИКОЛА ТЕСЛА“ БЕОГРАД
ФАКУЛТЕТ ЗА ПОСЛОВНЕ СТУДИЈЕ И ПРАВО
СМЕР: БЕЗБЕДНОСТ
ПРЕДМЕТ: СИСТЕМИ БЕЗБЕДНОСТИ
СЕМИНАРСКИ РАД
УГРОЖАВАЊЕ БЕЗБЕДНОСТИ
НАСТАВНИК:
СТУДЕНТ:
проф. др БОЖИДАР ФОРЦА Милица Грубор
Индекс: I0067-18
Београд, април 2020.
2
Садржај
1. Увод.......................................................................................................................3
2. Појаве угрожавања безбедности.........................................................................4
2.1.Извори, облици и носиоци угрожавања..................................................................6
1)
Извори угрожавања..........................................................................................................7
2)
Облици угрожавања.........................................................................................................7
3)
Носиоци угрожавања.......................................................................................................8
2.2.Изазови, ризици и претње......................................................................................8
1) Теоријско одређење изазова, ризика и претњи..............................................................8
2)
Типологија изазова, ризика и претњи...........................................................................10
3.
Закључак..............................................................................................................13
4.
Апликативност рада...........................................................................................14
5.
Литература..........................................................................................................15
4
Појаве угрожавања безбедности
Угрожавање безбедности се у разним наукама и сферама природе и друштвене стварности
тумачи различито и одређује. У социолошком и криминолошком смислу, појаве небезебдности порекла
одређује се као социјалне девијације, злочини и деликвенција. Социјалне девијације подразумевају
понашање људи које у значајној мери одступа од друштвених норми и изазива неодобравање. Злочин је
појединачно криминално понашање којим се крши кривични закон, а и манифестује се чињењем или
нечињењем. Деликвенција је укупност у правном поретку забрањених дела у које убрајамо кривичних
дела, прекршаје, привредне преступе и дисциплинске кривице.
Кривично дело је противправно дело које је законом прописано као кривично дело, чија су
обележја прописана законом и за које је законом прописана кривичноправна санкција. Нема кривилног
дела уколико је искључена кривица или противправност, иако постоје сва обележја кривичног дела
одређена законом. Може се извршити чињењем (предузимањем радње која је забрањена и производи
штетну последицу) и нечињењем (пропуштањем да се предузме одређено чињење на које обавезује
закон). Нечињењем може бити учињено и кривично дело које је законом одређено као чињење, уколико
је учинилац пропуштањем дужног чињења остварио обележја тог кривичног дела.
Пратећи светске трендове у кривичном правцу, је доношење новог Кривичног закона, превазиђен
је традиционалан приступ по којем само физичко лице може да буде само кривично одговорно.
Прекршаји су повреде јавног поретка утврђене законом или другим прописима, за које су прописане
прекршајне казне и заштитне мере. Реч је о појавама које су друштвено штетне јер ремете одређену
друштвену дисциплину. Њима се угрожава јавна безбедност, односно безебдност појединца, безбедност
друштва и у одређеној мери безбедност државе док извршилац прекршаја може да буде физичко лице,
правно лице или одговорно лице у правном лицу.
Привредни преступи су друштвено штетне поцреде прописа о привредном и финансијском
пословању које су проузроковале или су могле проузроковати теже последице, а прописом надлежног
органа инкриминисани су као привредни преступи. Извршилац привредних преступа може да буде
правно лице и одговорно лице у правном лицу. Њима се угрожава економска безбедност земље, односно
привредни и финансијски односи националних и наднационалних субјеката, а посредно и
егзистенцијална безбедност људи.
Професор Мијалковић даје једну врло сложену дефиницију појава угрожавања безбедности и
каже: „
Појаве угрожавања безбедности су радње (активности човека) и збивања (природне појаве и
процеси и дисфункција техничко-технолошких система) таквог трајања и интензитета да производе
или могу да произведу штетне последице по референтне вредности и интересе појединца, друштва,
државе и међународне заједнице (стања нарушене безебдности). Сваку вредност може да угрози више
различитих претњи, али у један тип претњи може да угрози више различитих вредности“.
2
2
Мијалковић, С., Национална безбедност, КПА, Беохград, 2009.
5
Пре опсежнијег обухвата структуре појава угрожавања безбедности, Мијалковић прво даје
преглед њиховог поимања у разним наукама и сферама природне и дрруштвене стварности, посебно
апострофирајући:
Социолошки и криминолошки смисао:
социјалне девијације, злочини и деликвенција
(кривична дела, прекршаји, привредни преступи и дисциплинске кривице)
Доктрина и теорија одбране и цивилне заштите
природне (елементарне) опасности и
несреће; техничко-технолошке опасности; ратне опасности и несреће
Традиционална теорија безебдности- варедне ситуације:
елементарне непогоде;
техничко-технолошке несреће и дејства опасних материја и других стања опасности
Природне и техничке науке:
акцидени, удеси, катастрофе и катаклизме
Савремена теорија безебдности:
ванредна ситуација, елементарна непогода, техничко-
технолошка несрећа, катастрофе, ванредни догађај, ризик, опасност
Тврдећи да наведене класификације немају научни карактер, о структури појава угрожавања
безбедности, Мијалковић пише: „
Појаве угрожавања безбедности се састоје од више елемената,
односно карактеришу је:
1. Извор угрожавања
2. Носилац угрожавања
3. Вид и облик угрожавања
4. Објект угрожавања са референтним вредностима које се нападају
5. Последица и повратно дејство последице на извор и носиоци угрожавања
3
Слика5.
Идеализована структура појава угрожавања безбедности
Извор: Мијалковић, Саша, 2009.
3
Мијалковић, С., Национална безбедност, КПА, Беохград, 2009.
