1. MATERIJALNA PROIZVODNJA USLOV OPSTANKA LJUDSKOG DRUŠTVA

MAT PROIZ

je proces u kome čovek uzima od prirode predmete i prilagođava ih svojim potrebama. Proiz je

određena dvojako:

proiz određenog predmeta

– govori da je reč o proiz konkretnih proiz iz šarolikog robnog sveta,

istorijski određena

– nema proiz van istorije; bitna je razlika između proiz u robovlasničkom periodu razvoja ljudske

istorije u odnosu na period razvijenog kapitalizma.
Razlikujemo tehničku i društvenu stranu proiz.

Tehničku

u smislu tehničko-tehnoloških postupaka za proiz određ

proiz, npr poznavanje robe, i

društvena

u smislu identifikacije načina sarednje ljudi u procesu materijalne proiz.

ČINIOCI

procesa rada:



Svrsishodna delatnost ili sam rad

– delatnost radi izrađivanja upotrebnih vred, prisvajanja prirodnih stvari za

ljudske potrebe, opšti uslov za razmenu materije među čovekom i prirodom, prirodni uslov za život ljudi. Rad je
subjektivni faktor društvene proiz. Čovek je taj faktor koji uz pomoć sredstava za rad transformiše predmete rada,
menja njihov oblik, a ta promena se unapred predstavlja kao svrha.



Predmet rada

– predstvalja onaj momenat procesa rada na koji se deluje u procesu proiz, u kome čovek menja

prirodu prilagođavajući je svojim potrebama. Razlikujemo sirovine od predmeta rada. Svaka sirovina jeste
predmet rada, ali svaki predmet rada nije sirovina. Sirovina je rezultat učinjenog čovekovog rada.



Sred za rad

–radnik stavlja između sebe i pred rada proizvod novu upotrebnu vred. Predstavlja objekt uslov proiz.

Sred za rad i predmet rada su

sred za proizvodnju,

a sam rad predstavlja

proizvodni rad.

Dok neka upotrebna vred izlazi iz procesa rada kao proizvod, dr upotrebne vred tj proiz ranijih procesa rada ulaze u
nju kao sredstva pa kazemo da su proizvodi ujedno i rezultat rada i uslov za proces rada.
Da bi se pojedinac tj celo društvo reprodukovalo potrebno je proiz dobra trošiti u smislu zadovoljenja potreba.

Potrošnja se javlja kao uslov ponovne proiz

.Potrošnju čiji je rezultat proiz novih proiz nazivamo

proizvodna

potroš

a potroš čiji je rezultat reprodukovana rad snaga zovemo

individual potrošnj

. Potroš je i

rezultat proiz

uslov proiz

Podela rada se ogleda u stanju gde pojedinac ne proiz sve proiz potrebne za zadovoljenje svih svojih potreba već do
potrebnih proiz dolazi putem

razmene.

Ona govori koje proiz ćemo kupovati plaćajući cenu.

Raspodela

pokazuje udeo pojedinca ili društvene grupe u potroš narodnog dohotka. Ona daje odg na pitanje koliko

proiz možemo kupiti obavljajući proces razmene. Raspodela se predstavlja kao posrednik između proiz i potroš.

2. PROIZVODNOST I INTENZIVNOST RADA

PROIZ SNAGA RADA

se def kao stvaralačka sposobnost ili stvaralačka moć rada, da se u jedinici vremena porizvede

određena količina porizvoda. Veća je proiz snaga rada kada se za dato vreme proiz veća količina proiz. Obrnuto,
obrnuto. Produktivnost rada se meri količinom proiz proizvedenih u jedinici vremena, ali i zahtevanim vremenom za
proiz jedinice proizvoda. Pri razmatranju produktivnosti rada treba imati na umu da promene u proiz snazi rada
nemaju za pretpostavku promene u utrošku radne snage.
Ako se za 10h rada proiz 10 jedinica upotrebnih vred, pri dvostruko većoj proiz snazi rada poizvešće se 20 jed
upotreb vred. Ukupna vred od 10h je ista i pri obimu proiz od 10 jed i pri obimu proiz od 20 jed upotreb vred. Ono
što se menja jeste vreme zahtevano za proizvodnju jed proiz.
U sl date proiz snage rada vred po jed proiz je 1h rada, a u sl opšteg udvostručavanja proiz snage rada vred je pala
na ½ h. Logički sledi da proiz snaga rada i količ proiz stoje u direktnoj srazmeri, dok zavisnost produktivnosti rada i
vremena po jed proiz je obrnuto srazmerna.

INTENZIVNOST RADA

predst stepen trošenja radne snage u jed vremena. Vaća intenzivnost rada ima za posledicu

veći obim proiz, ali taj povećani obim proiz je posledica povećanog stepena trošenja radne snage u jed vremena.
Udvostručiti intenzivnost rada znači za 10h proizvesti ne 10 jed već dva puta više. U ovom rastu intenzivnosti rada i
obima   proiz   može   postojati   pravilan   odnos   u   kretanju,   ali   se   može   dogoditi   da   posledica   dvostruko   veće
intenzivnosti rada nema za rezultat povećanje obima proiz na 20 jed, već da raste sporije npr 16 jed. Proizilazi da
postoje fizičke granice rasta intenzivnosti rada, koje kada se dostignu, imaju za rezultat nesrazmerno veći stepen
trošenja radne snage u odnosu na obim proizvodnje.
Između produkt i intenziv rada postoji

formalna sličnost,

jer rezultat porasta i produkt i intenziv je rast obima proiz.

Suštinska razlika

je u promenama vred proiz. Posledica

rasta produkt

je uvek

obaranje

vred po jed proiz, dok

rast

intenziv

, ako su promene u intenzivnosti i obimu proiz proporcionalni ima za rezultat

nepromenjenu

vred po jed

proiz, a ukoliko nisu proporcionalne tj ako intenziv raste brže od rasta obima proiz vred po jed proiz

raste

3. PROIZVODNE SNAGE, PROIZVODNI ODNOSI I DRUŠTVENI FOND RADA

PROIZ SNAGE

čine materijalni i subjektivni elementi proiz snaga.

Materijalne elemente

proiz snaga čine sred za rad i predmeti rada.

Subjektivni elementi

jesu ljudi (čovek) koji svojim

znanjem i iskustvom sve vreme radi na usavršavanju postojećih sred za proiz opštim razvojem naučnih dostignuća.
Na taj način njegove potrebe bivaju zadovoljene u direktnoj srazmeri sa stepenom razvijenosti sred za proiz.
Značaj razvoja nauke i naučnih dostignuća na razvoj proiz snaga se može posmatrati kroz 3 etape:

I. Odnos čoveka prema prirodi pre razvoja nauke, kad je uspostavljao vlast nad prirodom tj proizvodeći na osnovu

znanja stečenim iskustvom

II. Kada čovek počinje svesno primenjivati nauku u cilju razvoja proiz snaga

III. Stanje razvoja proiz snaga kada nauka predstavlja neposrednu proizvodnu silu

PROIZ ODNOSI

se def kao odnosi između ljudi u društven procesu proiz. Odnosi proiz se menjaju sa promenama i

razvitkom sred za proiz i proiz snaga. Jedinstvo proiz snaga i proiz odnosa čini određeni način proiz.
Svako društvo u datom trenutku raspolaže određenim

fondom rada i sredstava

. Njega čine 2 komponente: minuli i

živi rad

. Minuli rad

je sadržan u sred za proiz za čiju je proiz u nekom prethodnom periodu bilo potrebno angažovati

ljudski rad.

Živi rad

predstavlja proizvod predpostavljene dužine rad dana, br rad dana u 1 god i velič rad kontigenta.

Kriterijum deobe društvenog fonda rada i sred

može da bude izražen preko interesa za zadovoljavanjem potreba u

domenu proiz rada i neproiz rada. Kada se po prethodnom kriterijumu izvrši podela rada i sred tada preostaje dalje
raspoređivanje po dr kriterijumima npr raspodeli rada i sred na dva odeljka proiz: proiz sred za proizvodnju i proiz
sred za potrošnju. Sl kriterijum može biti kriterijum raspodele po privrednim oblastima. Bez obzira na kriterijume
raspodele uk društ fonda rada i sred reč je o

opštem zakonu

srazmernog raspoređivanja društ fonda rada i sred koji

ima opštu važnost. Oblik ispoljavanja ovog najopštijeg zakona društ proiz predstavlja

zakon vrednosti

, a vezuje se a

uslov

proste robne proizvod

. U uslovima

razvijene kapitalističke proiz

to je

zakon proseč prof i cene proizvodnje.

Ekonomski zakoni

imaju objektivan karakter što znači da deluje mimo čovekove volje. Oni se ispoljavaju u vidu

identifikovanih različitih uzročno-posledičnih odnosa tj funkcionalnih veza različitih ek pojava u društvu.

4. NASTANAK KAPITALISTIČKOG NAČINA PROIZVODNJE I PRVOBITNA AKUMULACIJA

Osnovnu karakteristiku feudalnog načina proiz čini poljopriv proiz koja je u osnovi naturalna, sa niskim stepenom
razvoja materijalnih proiz snaga, a proiz se vrši u okviru jednog gazdinstva. Druga velika podela rada je

odvajanje

zanatstva od poljoprivrede,

ima za posledicu razvoj proiz snaga feudalnog načina proiz. Naturalna proiz biva

istiskivana, a na njeno mesto stupa zanatska proiz, koja je po svom karakteru robna proiz. 2 karakteristike zanatske
proiz su:

zanatlija proizvodi robu namenjenu tržištu

tj razmeni i

zanatlije su vlasnici sred za proiz.

Spoj ova dva

faktora čini osnovnu sadržinu

proste robne proiz

u kojoj novac ima svoj relativni značaj. Ekonom celishodnost

istovremenog bavljenja i proiz i prometom ima za posledicu

izdvajanje jednog dela zanatlija koji postaju trgovci

Ključna figura feudal načina proiz je feudalac kome su i zanatlija i trgovac bili obavezni da plaćaju porez.
Osnovna karakteristika

feudalnog načina

proiz jeste privatno vlasništvo čija je osnova sopstveni rad. Za

kapitalistič

proiz

karakteristično je privatno vlasništvo bazirano na eksploataciji tuđeg rada. Kapitalist odnos ima za

pretpostavku da su radnici odvojeni od svojine na uslovima za ostvarenje rada.

Prvobit akumulac

je istorijski proces

rastavljanja proizvođ od sred za proiz.Proces prvob akumul kapit u Engleskoj je tekao od kraja XV do XIX veka.

Kapitalistički način proiz

nastaje i razvija se od kooperacije, preko manufakture do krupne industrijske proiz.

Kooperacija

je polazna tačka kapitalističke proiz. Prostu kooperaciju karakteriše delovanje velikog br radnika, pa je

društ snaga većeg br radnika koji učestvuju u proiz monogo veća nego prost zbir mehaničkih snaga izolovanih
radnika. Složena kooperacija se odlikuje unutrašnjom podelom rada u procesu materijal proiz.

Manufaktura

je oblik složene kooperacije, koja se zasniva na podeli rada i ručnoj izradi proiz. Ona za pretpostavku

ima najamnog radnika na jednoj strani i komandu kapitala nad radom na dr strani. Ona se zasniva na koncentraciji
individualnih kapitala, najamnih radnika i na pretopstavci postojanja velikog trž za plasman proizvoda manufaktura.
Razvoj manufakture kao oblika organizacije društvenog rada u kapitalizam čini logičnu materijalnu pretpostavku za
dalji razvoj kapitalizma zasnovanog na mašinskom radu. Na mesto manufakture dolazi moderna

fabrička proizvod

5. ROBA KAO EKONOMSKA KATEGORIJA

ROBOM

nazivamo svaki proiz ljudskog rada koji bilo kojom svojom osobinom može zadovoljiti neku čovekovu

potrebu a namenjen je razmeni. Ona je jedinstvo

upotrebne vred i vred

. Korisnost neke stvari čini tu stvar

upotrebnom vrednošću. Ona se ostvaruje samo upotrebom ili trošenjem, a istovremeno je i razmenska vrednost.

Roba kao ek kategorija

je proiz ljudskog rada uzetog dvojako: ona je rezultat

konkretnog korisnog svojstva rada i

apstraktnog rada

. Ako nas interesuje rezultat konkretnog rada tada je rezultat upotrebna vrednost, a ako nas

interesuje vremensko trajanje procesa rada tada se rezultat ljudskog rada izražava kao vrednost. Roba ima vred jer
je u njoj materijalizovan apstraktan rad.

Vred robe se meri

količinom rada potrebnog za proiz date robe. Vred neke

jed robe izražava se vremenom zahtevanim za njenu proiz, gde je mera vred proseč društ potreb rad.

Društveno potrebno radno vreme

je radno vreme koje se iziskuje da se uz prosečan stepen umešnosti i

intenzivnosti rada izradi bilo koja upotrebna vred. Vred neke upotrebne vred odredjuje količina društ potrebnog
rada. Ono je pod snažnim dejstvom produktivnosti i intenzivnosti rada.

Produktivnost

rada predstavlja stvaralačku moć rada koja za posledicu ima veću ili manju količinu proizvoda u datoj

jedinici vremena. Produktivnost i individualno utrošeno radno vreme stoje u obrnutoj srazmeri.

Intenzivnost

rada predstavlja stepen trošenja radne snage u jedinici vremena. Veća intenzivnost rada ima za

posledicu veći obim proiz, ali svaka jedinica proiz zadržava zahtevano vreme za njenu proiz na datom nivou. Ovakvo
kretanje intenziv rada i vred po jed proiz moguće je samo ako postoji proporcionalnost u trošenju radne snage i
porastu obima proiz. Ako rast intenzivnosti ne prati rast obima proiz raste vred po jed proiz.

a) Ako poraste vred robe u ekvivalent obliku, umesto 20 čr za proiz kaputa, potrebno je 40 čr, prometna vred 20

aršina platna je pala na ½ kaputa

b) Ako padne vred robe u ekvival obliku, umesto 20 čr za proiz kaputa, potrebno je 10čr, prometna vred 20 aršina

je porasla na 2 kaputa.

Zaključak: promena vred robe u ekvivalent obliku vred utiče

obrnuto srazmerno

na promet vred.

III. Uticaj istovrem, istosmer i istostepenih promena velič robe u relat i ekvivalent oblikuz vred na promet vred.

Ovaj zakon rezultuje nepromenjenom prometnom vred. Jednačina 20 aršina platna = 1 kaput ostaje ista

IV. Uticaj istovremenih promena, a može biti istosmernih i raznostepenih, raznosmer i istosepen, raznosmer i

raznostepenih promena velič vred robe u relativ i ekvivalent obliku vred, na prometnu vred.

Istovremene, istosmer i raznostepene promene

– promena prometne vred zavisi od intenziteta promena vred

roba. Ako je većeg intenziteta promena vred robe u relativ obliku dolazi do

rasta

promet vred, a ako je većeg

intenziteta promena vred robe u ekvivalent obliku dolazi do

pada

promet vred.

Istovrem, raznosmer i istostepene promene

– ako roba u relativnom obliku rasta, a u ekvivalent opada

prometna vred raste i obrnuto.

Istovrem, raznosmer i raznostepene promene

- ako roba u relativnom obliku rasta, a u ekvivalent opada

prometna vred raste i obrnuto.

Tri značajne karakteristike ekvivalent oblika vred su

1. Upotrebna vred postaje vrednost
2. Konkretan rad postaje apstraktan ljudski rad
3. Privatan rad postaje rad neposredno društvenog oblika

Oblici izražavanja vrednosti su:

Prost, pojedinačan ili slučajan oblik vred

– kada je razmena na vrlo niskom stepenu razvoja tada se u

odnosu razmene nalazi neka roba prema samo jednoj robi bilo koje vrste

Potpun ili razvijen oblik

– nastaje daljim razvojem proiz i podele rada, uspostavlja se moguć da se robi kojoj

se zeli izraziti vred to može učiniti preko najrazličitijih upotreb vred

Opšti ekvivalent

– izdvaja se jedna roba koja služi za izražavanje vred najrazličitijih ostalih robnih vrsta

Novčani oblik

– kada f-ju nekog opšteg ekvivalenta preuzme plemeniti metal (zlato), opšti ekviv kao opšti

oblik vred se pretvara u novčani oblik vred.

8. NOVAC KAO MERA VREDNOSTI I MERILO CENE

Cena robe

predstavlja novčani izraz vred, a određena je kretanjem

vrednosti novca

vrednosti robe.

Novac kao mera vred

služi da vred različitih roba pretvori u cene, a

novac kao merilo cene

meri te količine zlata.

Vrednost novca

zavisi od društ potrebnog radnog vremena za njegovu proiz. Pošto je zlato proiz ljudskog rada ono

ima svoju vred koja biva određivana. Merilo cene izražava količinu zlata sadržanog u jednoj novčanoj jedinici.

Vrednost novca

je zavisno promenljiva veličina koja biva određivana kretanjem

vrednosti zlata i merila cene

Pokazatelj vred novca npr:
1 čr = 100nj – jedan čas rada je predstavljan sa 100nj
1nj = 36 sek
1gr zlata=10h prostog, prosečnog rada
MC = 0,001 gr zlata (merilo cene)
Deleći 1gr zlata sa MC dobijamo 1000nj, gde svaka u sebi sadrži istu količ zlata. Iz 1gr zlata moze se iskovati 1000nj
1:0,001 = 1000nj
10čr = 1000 nj
1čr = 100nj
1nj = 36 sek

Veličina vrednosti zlata:

Veličina merila cene:

Rast vred zlata:

Pad vred zlata:

Rast MC:

Pad MC:

1gr zlata = 20čr

1gr zlata = 5čr

1 gr zlata = 10čr

MC= 0,001 gr zlata

MC = 0,001 gr zlata

MC=0,002gr zlata

MC=0,0005gr zlata

1:0,001=1000nj

1:0,002=500nj

1:0,0005=2000nj

20čr = 1000nj

5čr = 1000nj

10čr = 500nj

10čr = 2000nj

1čr = 50nj

1čr = 200nj

1čr = 50nj

1čr = 200nj

1nj = 72 sek

1nj = 18sek

1nj = 72 sek

1nj = 18sek

Veličina vred zlata:

Uz pretpostavku nepromenjene veličine MC, promena veličine vred zlata na vred novca je

direktno proporc

Rast vred zlata izaziva porast vred novca

Kao posledica

rasta

vred zlata 1čr biva predstavljen manjim br nj, pa sada

1nj u sebi sadrži 72sek što je veća vred novca. U slučaju

smanj

vred zlata,1čr biva predstavljem većim br nj.

Veličina merila cene:

Promena velič MC, pod pretpostav nepromenj velič vred zlata utice na promenu vred novca

direktno proporc

Vrednost robe i cene:

Ako predpostavimo velič vred robe na nivou 20čr, a vred novca 1čr=100nj, sledi da je u novcu izražena vrednost
robe 2000nj. Proizvod vred novca i vred robe određuju cene. Rast vred robe sa 20 na 30čr, cena robe raste sa 2000
na 3000nj.Obrnuto, obrnuto.Promena vred robe,pod pretpostavkom nepromenj vred novca je

direktno proporcion

Pad vred novca (1čr = 200nj), cena robe, cija je vred po pretpostavci ostala ista, raste sa nivoa 2000 na 4000nj.
Promena vred novca utiče

obrnuto srazmerno

na cenu robe, pod pretpost nepromenj vred robe.

Cene mogu pasti,ako padne vred roba, a vred novca ostane ista ili ako raste vred novca, a vred robe ostane ista.

9. NOVAC KAO PROMETNO I PLATEŽNO SREDSTVO

Obrazac proste robne proiz:

R1 – N – R2.

R1 – N

jeste prodaja, a

N – R2

kupovina. Novac se javlja kao posrednik u

razmeni svih transakc, a količ novca potrebnu za obavljanje robnog prometa na nivou cele privrede daje obrazac:

SRC

−

;

SRC – e (suma robnih cena) je determinisana trima faktorima:

količina robe, vred robe i vred

novca

n – br opticaja istoimenih komada novca
Promena SRC utiče na Kn (količ novca) koja funk kao prometno sred,

direktno proporc

, pod pretpost nepromenj n.

N utiče na Kn, koja funkcioniše kao prometno sred,

obrnuto srazmerno.

Dekomponovana SRC na faktore ukazuje na sl:

Zavisnost kretanja Kn u odnosu na faktore količne robe, kao i vred robe je

direktno proporc

, dok promena vred

novca utiče

obrnuto srazmerno

. Obaranje vred novca izaziva rast cena, što pretpostavlja veću količ novca koji

funkcioniše kao prometno sred. Za obavljanje funkcije sredstava prometa novac

mora biti realno prisutan

Novac kao platežno sredstvo

se javlja u funckiji kredita. Ova f-ja dovodi do stvaranja duž-poverilačkih odnosa, gde

su dužnici lica koji robu primaju,a naknadno plaćaju,a poverioci lica koja robu daju,a naknadno primaju novac.
Oblici kreditnog novca su menica i ček.

Menica

predst pismenu obavezu duž da će svoj dug prema poveriocu isplatiti u datom roku. Ako se želi povećati

sigurnost menice u proces ovih odnosa se uključuje i žirant kao garant da će menica zaista o roku biti realizovana.

Ček

predst HoV koju izdaju oni subjekti koji imaju sredstva kod banke. Donosilac čeka može očekivati isplatu

određene svote novca od strane banke. I ček i menica se mogu prenositi na dr lica.

Konačan obrazac potrebne količ novca u opticaju je sledeći:

SRC

−

SRC

(

−

Od SRC identifikovanih prilikom analize novca kao prometnog sred oduzimamo SRC robe koja je prodata na kredit,
jer za vred tih transakcija nije potreban novac u datom momentu identifikacija Kn, a zatim dodati vred dospelih
plaćanja i oduzeti međusobna prebijanja.

10. NOVAC PUNE VREDNOSTI, PAPIRNI NOVAC, KVANTITATIVNA TEORIJA NOVCA

Zlato

je poprimilo f-ju opšteg ekvivalenta. Država je svojom odlukom u vezi sa oblikom,težinom i kvalitetom kovala

komade zlata dajući ime tim komadima npr dolar, marka i time dovela do pojave novca odnosno monete. Kovani
novac predstavlja

novac pune vrednosti

, ali sam novčani opticaj stvara mogućnost razlike izmedju stvarne sadržine

monete i nominalne sadržine, čime se u prometu umesto novca pune vrednosti pojavljuju i stvari koje su relativno
bez vred tj „papirne cedulje“. Trošk proiz papir novca u odnosu na zlatni nesrazmerno su niži.Mogućnost da se zlato
stavi u banku kao sigurno mesto njegov čuvanja, a za uzvrat dobiti potvrda od banke da se tamo nalazi, pri čemu se
te potvrde smatraju i upotrebljavaju kao novac,banke su počele da štampaju ove potvrde istovremeno preuzimajući
obavezu isplate donosiocu određene količ zlata. Na ovaj način javlja se prvi oblik

papirnog novca – banknota.

Papirni novac

nema vred, jer ona samo predstavlja određenu veličinu vred zlata. Razlika je potpuna kada se zlatni

novac i papirni novac analiziraju van prometa. Materijalna sadržina zlatnog novca je zlato kao metal, a njegova vred
je određena produktivnošću rada u proiz zlata. Papirni novac u izrazu banknota nema vred, ali svako posedovanje
banknote omogućuje konvertovanje u određenu količinu zlata.
30-tih god prošlog veka

prekida se veza papirn novca i količ zlata

i dolazi period čistog papirnog važenja, gde dolazi

do uvođenja čistog papir novca, a njegovo štampanje i prinudni kurs određuje država svojim ekon i pravnim autorit.
Analizom f-je novca kao prometnog sred zaključili smo da količ novca zavisi od sume robnih cena i br istoimenih
komada novca. Cene robe koje bivaju određivane vrednošću robe i vred novca se tretiraju kao nezavisno
promenljive veličine i uz dejstvo količine robe, odnosno broja istoimenih kom novca determinišu količ novca koja
funcioniše kao prometno sred. Zakon po kome se određuje količina novca u opticaju zavisi od vrednosti samog
novca, ako su date suma robnih vred i prosečna brzina novčanog opticaja.

Osnovni postulat kvantitativne teorije novca

, a koji odražava monetarnu ravnotežu predstavljen je jednačinom:

MV=PT

;

M-

količ novca,

-brzina opticaja novca,

-cene,

-društveni proizvod

Kvantitativna teorija

stoji na stanovištu da nivo cena, pa samim tim i vred novca zavisi od količine novca u opticaju,

što je samo drugi izraz za tvrdnju da količ novca u opticaju predstavlja nezavisno promenljivu velič, a nivo cena
zavisno promenljivu veličinu. Marks iako upotrebljava jednačinu, protivnik je ove teorije i tvrdi suprotno.