FORKUP
NOVI SAD
SEMINARSKI RAD
Predmet: Sociologija
Tema: Političke partije i politički pokreti
Profesor: Student:
Mehmed Avdagić Bojan Stojanović
Broj indeksa:
186/10
Bujanovac-januar 2012
SADRŽAJ
1. UVOD...................................................................................................3
2. Terminološka razgraničenja..............................................................4
3. Političke partije: pojam, nastanak i etimologija...........................5-6
4. Podela političkih partija.....................................................................7
5. Funkcije političkih partija u društvu................................................8
6. Kritika savremenih partija................................................................9
7. Politicke partije u Srbiji..................................................................10
8. ZAKLJUČAK...................................................................................11
9. LITERATURA..................................................................................12
2
1. Terminološka razgraničenja
Sociologija politike, politička sociologija i politikologija imaju za predmet svog
proučavanja izmedju ostalih pojmova i pojam političkih partija i pokreta.
Politikologija
(nauka o politici) ima za cilj da odredi, opiše i razjasni fenomene
politike. Ali politika kao nauka ne može se razlučiti od politike kao društvene
realnosti te stoga dolazi do svojevrsnog stapanja nauke i njenog predmeta. Politika
svakako nije samo stvarnost već i projekat tj. ono što bi trebalo da bude (Platon) te su
njen predmet dakle i ideje koje se možda nikada neće ostvariti (utopija).
Politikologija izučava sam politički život i političke institucije kao osobenu sferu
društvenih pojava.
Sociologija politike
je usmerena na izučavanje veza i odnosa političkih fenomena
sa šire shvaćenim društvenim prilikama i promenama.
Odnos politikologije i sociologije politike je u tom konteksu analogan odnosu na
primer sociologije umetnosti i nauka koje proučavaju pojedine umetnosti. ( odnos
posebnih i pojedinačnih naučnih disciplina).
Politička sociologija političke fenomene izučava u neposrednim vezama sa
nepolitičkim društvenim fenomenima (ekonomija, kultura, religija).
U obrazovnom sistemu Sjedinjenih Američkih Država terminološka distinkcija je
napravljena tako što predavači po vokaciji sociolozi predaju političku sociologiju a
oni predavači koji dolaze sa FON-a predaju politikologiju.
Shodno postojanju različitih naučnih disciplina koje se bave proučavanjem
politike, u teoriji se može naći i veliki broj različitih pokušaja definisanja samog
pojma „politika“.
Evo nekih od njih:
„ Politika je osobena jer obuhvata donošenje odluka koje za društvo postaju
obavezne“ (Istn)
„Politika je veština uticaja, manipulisanja ili kontrolisanja društvenih grupa da bi se
zadovoljili interesi jednih na račun drugih“ (Rajt)
„Politika je jedinstvo vrednostnih obrazaca i institucija, procesa koji polazeći od
vidova društvene moći imaju za cilj uređivanja društva kao celine, uskladjivanje i
prevazilaženje njegovih unutrašnjih protivurečnosti, utvrđivanje i ostvarivanje opšte
društvenih interesa putem kontrole i usmeravanja promena“
1
Pod „vlasti“ treba podrazumevati takvo stanje u kome ispoljena volja jedne ili
više osoba koje vladaju želi da deluju na druge tj. za moć je osobeno nametanje volje
uprkos otporu a za vlast prihvatanje i izvršavanje zapovesti. Moć se demonstrira a
vlast učvršćuje. Ispoljavane moći je odlučno a kratkotrajno a vlasti postupno i na duže
staze.
Društvena moć se definiše kao sposobnost ljudi da utiču bilo kojim putem na
ponašanje, mišljenje i društvena raspoloženja drugih ljudi, na njihovo mesto u
društvu, na njihova prava i obaveze.
2
1
Božidar Tadić, Sociologija politike, Unireks, Podgorica, 1996, str. 17
2
O tome opširnije videte u: Čedomi Čupić, Politika i zlo,
4
