ФАКУЛТЕТ ЗА ПОСЛОВНЕ СТУДИЈЕ И ПРАВО УНИВЕРЗИТЕТА

„УНИОН – НИКОЛА ТЕСЛА“ У БЕОГРАДУ

ПОЛИТИЧКЕ СТРАНКЕ И ПОКРЕТИ

- Семинарски рад -

Професор: Студент:

др Жељко Симић Нина Милановић

бр. индекса 183/2016

Крагујевац,

нобембар 2016. године

САДРЖАЈ

страна

Увод.......................................................................................................................................................... 3

1. Појам политичке странке............................................................................................................3

2. Настанак политичких странака.................................................................................................. 4

3. Развој политичких странака....................................................................................................... 5

4. Улога и функција политичке странке........................................................................................6

5. Идеологија политичке странке...................................................................................................7

6. Партијска идентификација........................................................................................................ .8

7. Организација политичких странака.......................................................................................... 9

8. Парламентарна група..................................................................................................................12

9. Вршење власти као циљ политичке партије............................................................................ 13

10. Типологија политичких странака..............................................................................................13

11. Политичке странке и друге организације.................................................................................14

Закључак................................................................................................................................................

.17

Литература.............................................................................................................................................

.18

Политичка странка је, за Берка, скуп људи уједињених да би заједничким

напоримаунапређивали заједничке интересепрема неком посебном принципу око кога су сви

сагласни.

Левенштајн као битно обележје странке види, поред идеологије, и њену организацију.

Кеј одређује политичку странку као део владе који врши животну функцију вођства у

избору владајућих лица и предлагање јавне политике.

Фридрих подвлачи важност организације- политичка странка је чврсто организован скуп

људи у циљу подржавања или освајања власти у некој широкој скупини.

Сулцбах види странку као удружење људи које повезују исти погледи на државно и

друштвено уређење да би, путем заузимања државне власти или бар утицаја на њу, остварили

своје захтеве.

За Вебера су политичке странке по својој најдубљој суштини добровољне и усмерене (на

нужно обнављано придобијање својих присталица) организације, за разлику од свих законом или

уговором чврсто ограничених удружења.

Од наших теоетичара, дефинисањем странака бавили су се Ј. Ђорђевић, А. Фиаменго, В.

Водопивео и Љ. Живковић.

Слободан Јовановић је писао да политичка странка гледа да пошто-

пото дође до власти и да је што дуже држи у својим рукама. Странка остаје друштво за

експлоатацију власти... кад се у странкама угаси унутрашњи живот и оне се претворе у машине за

освајање власти.

Политичка странка је политичка организација која обухвата људе са истом политичком

идеологијом, коју они теже да што више прошире, с основним циљем потпуног или делимичног

вршења државне власти, до које они теже да дођу првенствено легалним, демократским путем,

добијањем већине на изборима (али што не искључује и илегални пут у посебним околностима).

2. НАСТАНАК ПОЛИТИЧКИХ СТРАНАКА

Политичке странке у правом смислу речи постале су могуће тек у грађанском друштву, кад су

људи постали правно једнаки грађани и стекли политичко право гласа. Стари облици политичког

груписања људи, као што су поделе на «оптимате» и «популаре» у сраром Риму, на «гвелфе» и

«гибелине» у Фиренци, не могу се сматрати политичким странкама у модерном смислу.

Почеци савреманих политичких странака, које настају са савременом политичком

демократијом- с парламентарним режимом заснованим на општем праву гласа, јављају се у

Ненад Живадиновић:

Политичке партије

, семинарски рад, Правни факултет УуБ, Београд, 1967, стр. 5/6.

Славиша Орловић,

Политичке партије и моћ

, Чигоја, Београд, 2002, стр. 28/29.

Радомир Лукић:

Политичке странк

е, Научна књига, Београд, 1981, стр. 41.

Милован М, Саша Б:

Основи социологије и социологија права

, Службени Гласник, Београд, 2009, стр. 154.

Енглеској у 17. веку, али се организују тек почетком 19. века. У САД они настају нешто раније,

крајем 18. века, с обзиром на њихов бржи политички развој.

Корени из којих се развијају политичке партије у овим земљама су политичке организације

које се стварају како би утицале на државну власт и удруживање посланика у парламенту како

ради спровођења јединствене политике и лакшег освајања власти.

У Србији су прве политичке странке формално основане основане 1881, а све до уласка у нову

државу Краљевину СХС, у Србији су се на власти мењале четири странке: конзервативци,

либерали, напредњаци и радикали. Српске политичке странке имају углавном сељачки карактер,

јер су постале и развијале се у сељачком народу.

Прва политичка странка у Србији која је имала свој статут, органе и чланове, била је Народна

радикална странка, а оснивачи су се декларисали као присталице социјалистичких идеја Светозара

Марковића. на челу НРС био је Никола Пашић, један од највећих српских политичара и

државника, који је Србију водио кроз два балканска и један светски рат. 1. априла 1881. на основу

Закона о удружењима и зборовима настала је Либерална странка на челу са Јованом Ристићем,

која се борила за увођење либералних реформи у државној управи.

У земљама које до парламентарне демократије долазе касније, странке се стварају по узору на

земље са старијом таквом демократијом, као што и парламентаризам настаје по угледу на њих. У

току 19. века, доминирају буржоаске странке које штите интересе буржоазије, оријентисане

либерално или конзервативно. Крајем 19. и почетком 20. века пролетаријат ствара прве

социјалистичке и социјалдемократске странке. Октобарска револуција ствара комунистичке

странке, а у том периоду се формирају и фашистичке странке, а то су једина два типа странака које

су у неким земљама забрањене. У Републици Србији ниједна политичка странка није била

забрањена до данас.

3. РАЗВОЈ ПОЛИТИЧКИХ СТРАНАКА

На основи појававе парламентаризма, избора за законодавно тело и структуирања

капиталистичког друштва, у политичкој борби се јављају до тада непознате снаге- политичке

странке. Политичке странке се јављају на једном релативно високом степену развоја друштва и у

даљем развоју друштва преузимају руководећу и најзначајнију улогу.

Макс Вебер одређује углавном три развојне фазе партије:



Аристократска фаза у почетку настанка политичких партија;



Буржоаска фаза, са уобличавањем новог друштвеног квалитета, капитализма;

Има аутора који сматрају да су партије настале у средњевековним градовима, мађу које спада и М. Вебер; Нојман

сматра да су модерне партије настале борбом самосвесне грађанске класе која се борила за ослобађање од окова
феудалног друштва и за представљање које ће ограничити монархијски апсолутизам, Диверже сматра да су политичке
партије створене истовремено са изборима и парламентарним процедурама. (Политичке партије и моћ, стр.40)

Живан Митровић:

Српске политичке странке

, Политика А.Д, Београд, 1939, стр. 105- 108.

Ратко Марковић:

Уставно право и политичке институције

, Службени гласник, Београд, 2008, стр. 254.