СЕМИНАРСКИ РАД
Тема:
ПОЛИТИЧКЕ СТРАНКЕ И ПОКРЕТИ
САДРЖАЈ
1. УВОД
1
2. НАСТАНАК И РАЗВОЈ ПОЛИТИЧКИХ СТРАНАКА
2
3. ПОЛИТИЧКЕ СТРАНКЕ – ПОЈАМ И ТИПОВИ
4
3.1. УЛОГА И ФУНКЦИЈА ПОЛИТИЧКЕ СТРАНКЕ
7
3.2. СТРУКТУРА И ИДЕОЛОГИЈА СТРАНКЕ
9
4. ПОКРЕТИ И ДРУГЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ
10
5. ЗАКЉУЧАК
14
ЛИТЕРАТУРА
15
Велика распрострањеност и бројност политичких партија, као и разноликост држава на
чијим просторима странке делују, доводе до тога да постоје бројне дефиниције које
покушавају да опишу политичку странку. Међутим, већина теоретичара је сагласна у оцени
три главна елемента партије, а то су: идеологија, организација и тежња за вршењем власти.
Ипак, без правог познавања партија, у савременом свету није могуће пронаћи тајна места из
којих се јавља стварна политичка моћ.
2. НАСТАНАК И РАЗВОЈ ПОЛИТИЧКИХ СТРАНАКА
Почеци савремених политичких странака које настају са појавом савремене политичке
демократије, односно са парламентарним режимом заснованим на општем праву гласа,
јављају се у Енглеској у седамнаестом веку, али се организују тек почетком деветнаестог
века. У САД оне настају нешто раније, крајем осамнаестог века, с обзиром на њихов бржи
политички развој.
Политичке организације су корени из којих се развијају касније политичке партије, које
су створене са циљем да утичу на државну власт и удруживање посланика у парламенту, због
лакшег спровођења јединствене политике и лакшег доласка до власти. Настанак политичких
партија је у вези и са настанком класног друштва. Још у робовласничком систему су
постојале одређене партије, односно одређена политичка удружења која су стајала на челу
класне борбе. Та удружења представљају почетак политичких партија.
Док је у САД-у до формирања политичких удружења дошло пре поделе посланика у
парламенту, у Енглеској је прво дошло до поделе у парламенту на краљеве присталице –
торијевце и присталице парламента – виговце. Прво политичко удружење у Енглеској,
„Удружење за одбрану закона о правима“, основано је 1769. године, а политичке странке у
данашњем смислу речи у Енглеској настају проширењем организација посланика у
парламенту на организације ван парламента, које воде пропаганду и изборну борбу. Тако су
конзервативци основали Карлтон клуб 1831. у Лондону, а либерали 1836. Реформистички
клуб. У САД-у почетак политичког удруживања почиње уочи Америчке револуције, крајем
осамнаестог века, када се разни клубови општенародног карактера претварају у политичка
удружења. Средиште стварања удружења која су водила револуцију био је клуб у Бостону,
под називом „Cauсus“, а с успехом револуције ова удружења се гасе. Корен политичких
странака у САД-у је утицај парламента, у коме је извршена подела на две странке:
републиканце и федералисте.
У Србији су прве политичке странке формално основане основане 1881. године, а све
до уласка у нову државу Краљевину СХС, у Србији су се на власти мењале четири странке:
конзервативци, либерали, напредњаци и радикали. Српске политичке странке имају
углавном сељачки карактер, јер су постале и развијале се у сељачком народу.
2
Неки аутори развој савремених политичких партија деле на пет фаза.
3
Прва фаза
почиње од седамдесетих година деветнаестог века. Тада су формиране само буржоаске
политичке партије. Оне су биле релативно слабо организоване, децентрализоване,
малобројне, са недовољно разрађеном идеологијом и слабом дисциплином. Друга фаза, која
почиње кад и прва, означава процес формирања радничких социјалистичких партија. За
разлику од буржоаских, радничке партије су биле много чвршће организоване, масовне, са
јаком дисциплином и изграђеном идеологијом.
Трећа фаза у настанку политичких партија почиње од Првог светског рата и
Октобарске револуције. У њој долази до стварања комунистичких партија, које су изразито
револуционарне партије, кадровске, са малим бројем чланова професионалних политичара,
јако централизоване и дисциплиноване, са прецизнијом идеологијом од других. Четврта фаза
почиње у периоду пред Други светски рат. Ту се стварају политичке партије у вези са кризом
капиталистичког друштвено-економског система и буржоаске класе. Тада се, најпре, стварају
фашистичке партије, са толико чврстом дисциплином и одговорношћу да су имале полувојну
организацију и њихова идеологија је била доста неизграђена, јер су оне деловале више преко
осећања, него преко разума својих чланова. Пета фаза почиње у периоду после Другог
светског рада. Долази до стварања низа нових партија. Оне су, углавном, имале национални
карактер. Пошто су водиле борбу за национално ослобођење, оне су биле веома широко
организоване, обухватајући скоро све слојеве становништва у једној земљи. Управо због тога
су оне биле или једине у појединим земљама или, пак, толико бројне и масовне да су друге
политичке партије које су постојале упоредо са њима, биле скоро незапажене.
3. ПОЛИТИЧКЕ СТРАНКЕ – ПОЈАМ И ТИПОВИ
У данашње време се користи скоро иста терминологија која покушава да објасни
политичке процесе и односе као и у давна времена и већина тих термина је латинског или
грчког порекла. Реч политика означава послове који су у вези са полисом (грч. град, држава),
односно као посебну заједницу слободних људи. У истом друштву могу деловати различите
2
Митровић, Ж.:
Српске политичке странке
, Политика А.Д, Београд, 1939, стр. 105-108.
3
Лукић, Р.:
Политичке странке
, Научна књига, Београд, 1996., стр. 14.
