Jugoslovenska Radikalna seljacka demokratija
-Nastala 1929. Pod vodjstvom Petra Zivkovica,cinili su
je je prorezimski kadrovi Narodne Radikalne stranke,Demoskratske stranke i delova SLS. Njena svrha
je bila da proširi političku osnovu režima, ali nije uspela u tome, budući od istog osnovana, nije imala
uporište u narodu. Na izborima 1931. Kao jedina stranka dobila je 100% glasova. Od 1932-1935 dok je
JRSD bila na vlasti premijeri su bili:Petar Zivkovic,Milan Skrškić i Nikola Uzunović. JRSD 1933. Menja
ime u Jugoslovenska Nacionalna Stranka. Zastupala centralizam i integralni jugoslovenski
nacionalizam. Posle smrti kralja Aleksandra, stranka je počela da se osipa, izgubivši podršku
Namesništva. Održani su izbori 5.maja 1935, na kojima je bilo dozvoljeno isticanje opozicionh lista, na
kojima je JNS pobedila, uz velike izborne fasifikate. Stranku su razdirali sukobi prešestojanuarskih
političara, disidenata iz raznih stranaka i tzv. Bristolaca- mladje generacije političara, koji se sebe
smarali jedinim pravim Jugoslovenima. Milan Stojadinović, bivši član JNS,formiraće JRZ a JNS će preći
u opoziciju i na njeno celo će doći Petar Živković.
Jugoslovenska nacionalna stranka nije učestvovala
na
izborima 1938
, iako je dobar deo članova JNS bio na listi opozicionog Bloka narodnog sporazuma.
Jugoslovenska Radiklana Zajednica
-Formirao je
Milan Stojadinović
.Predstavljajući se kao naslednik
radikala i Nikole Pašića,Stojadinović je uspeo da neutrališe glavni odbor radikala sa Acom
Stojanovićem i Mališom Trifunovićem.JRZ se zalagala za nacionalno i državno
jedinstvo.Stojadinovićeva krilatica je bila : ,,Jedna država,jedan narod,jedan kralj“ JRZ se sastojala od
tri dela: srpskog, slovenackog (Anton Korošec) i muslimasnkog (Mehmed Spaho).Za vreme vlasti
JRZ,biće vise nego ikada izraženo politicko zaokruživanje Hrvata. Dok je bio na vlasti, protiv
Stojadinovića se udružila opozicija i nastao je ,,Blok narodnog sporazuma“. Blok narodnog sporazuma
se sastojao od:
Hrvatske seljacke stranke,Samostalne Demokratske stranke,Demokratske
stranke,Zemljoradnicke stranke i Crnogorske federalističke stranke,
nosilac liste je bio
Vlatko
Maček
.Na poslednjim izborima održanim 1938. JRZ je pobedila neznatnom većinom od 279000
glasova. Imali su kao paravojnu organizaciju zelene košulje,a na stadionu BSK su 1937. Osnovali i svoju
omladinsku organizaciju(Možeš da kažeš nešto o spoljnoj politici i o konkordatu).Stojadinovic je
oboren sa vlasti 1939.
Zadružna borbena organizacija rada(ZBOR)
- Nastao je u Januaru 1935. Spajanjem Jugoslovenske
Akcije,Boj i Zbora,stvoren je Jugoslovenski narodni pokret ZBOR. Lider je bio
Dimitrije Ljotić
,advokat
iz Smedereva,ministar pravde u vladi Petra Živkovića.Pokret je bio pod uticajem nacizma,fašizma i
panslavizma. Pokret je bio aktivan u Srbiji i Sloveniji. Ljotić se zalagao za približavanje Jugoslavije
Nemackoj.Smatrao je da jaka centralizovana država ne može da počiva na temeljima demokratije i
gradjanskog liberalizma. ZBOR je nudio organizaciju staleške države,sa parlamentom sastavljenim od
predstavnika staleža. Zemljoradnici bi kao najbrojniji stalež trebalo da daju najviše predstavnika u
budućem parlamentu. Ljotic nije glorifikovao rasu i državu,smatrao je da postoje veće vrednosti. Bio
je antisemita. Izmedju njega i Stojadinovića vladalo neprijateljstvo. Uživao je podršku Milana
Nedića.Na izborima 1935. ZBOR je dobio manje od 1% glasova.
Stranku je 1940. na kratko
zabranila
Cvetkovićeva
vlada. Za vreme nemačke okupacije Srbije, Zbor je bila jedina stranka kojoj je
dozvoljen rad.
Jugoslovenska narodna stranka-
Osnovana 1933. Njeni članovi su bili nazivani i Borbaši,po
stranačkom glasilu ,,Borba,, JNS se zalagala za integralno jugoslovenstvo i podržala je lični režim
kralja Aleksandra.Na čelu stranke je bio
Svetislav Hođera
,bivši šef kabineta petra Živkovića.Stranka je
oponašala prakse fašističkih pokreta u Evropi. Hođera je nazivan vođom, osnivali su odrede koji su
obezbeđivali skupove.Stranka je bila malobrojna. Na izborima 1938. Hođera je podržao Stojadinovića,
zauzvrat Stojadinovic je uveo Hođera u vladu i dao mu mesto ministra bez portfelja.
Hrvatska nacionalsocijačistička stranka-
na čelu stranke je bio
Stjepan Buća
.Konstituisana je 1940.
Zalagala se za nezavisnost Hrvatske i propagirala priajteljstvo sa Nemačkom.Bila je agentura
nemačkog konzulata u Zagrebu.
