МЕГАТРЕНД УНИВЕРЗИТЕТ
Факултет за право, јавну управу и безбедност
Булевар уметности 29, Београд
Назив предмета:
ПОЛИТИЧКИ СИСТЕМ
Назив теме:
Политички систем Етиопије
Ментор: Проф. Др Неђо Даниловић Студент: Емилија Стојановић А3043/12
Асистент: Андрија Блануша Иван Стојановић А3067/12
Децембар 2013, Београд
Садржај
Увод
.................................................................................................................3
1. Историјат настанка Етиопије
...............................................4
2. Хоризонтална организација власти Етиопије
............7
1.1. Законодавна грана власти
......................................................7
1.2. Извршна грана власти
.............................................................9
1.3. Судска грана власти
................................................................9
3. Политичке партије у Етиопији
...........................................10
4. Изборни систем Етиопије
.......................................................11
5. Организација власти у федералним јединицама
.....11
6. Спољни односи Етиопије
.......................................................12
Закључак
.....................................................................................................13
Литература
.................................................................................................14
Историјат настанка Етиопије
Историја Етиопије је по много чему јединствена међу афричким земљама. Са
изузетком кратког раздобља уочи Другог светског рата
1936
—
1941
. када је била
под италијанском окупацијом, земља никада није била европска колонија.
Прва забележена земља на подручју Етиопије било је краљевство Аксум, које се
у првом веку нове ере развило у поморску и трговачку силу на
Црвеном мору
.
Земља је примила монофизитско хришћанство у четвртом веку, а врхунац снаге
досегнуло је у шестом веку када је контролисало и јужни део Арапског
полуострва. Са ширењем Ислама од седмог века, важност Аксума се смањила, а
арапско освајање црвеноморске обале је одсекло државу од трговачких путева.
Ипак, земља није освојена и укључена у арапско-исламску сферу утицаја
као
Египат
и
Судан
на северу.
У 14. и 15. веку етиопска држава је успела да одржи премоћ над муслиманским
султанатима који су настали уз њену јужну границу, али након неколико пораза
у почетку 16. века њен опстанак је доведен у питање. Тада је
Португал
упутио
војну помоћ Етиопији и након почетних неуспеха
1543
. побеђен је муслимански
војсковођа Ахмад Гран. Са португалским војницима стигли су и мисионари па
је Етиопија у кратком раздобљу на почетку 17. века била католичка земља.
Ипак,
1632
. учвршћена је традиционална монофизитска доктрина, а сви
контакти са европљанима су прекинути.
У подручју јужне Етиопије опустошене ратовима са муслиманима почео је
током 16. века почео је да се у све већем броју досељава сточарски
народ
Оромо
чије су припаднике етиопски староседеоци сматрали варварима,
делом и због њихових анимистичких веровања. У 18. и првој половини 19. века
долази до слабљења централне државе у корист регионалних владара међу
којима се истичу и племићи народа Оромо који су се поступно укључили у
амхарски хришћански културни круг.
Раздобље слабих царева се завршава
1855
. када је царски престо заузео
Теводрос II. Он и његови наследници Јоханес IV и Менелик II су успели да
очувају Етиопску независност пред надирујућом ервопском колонизацијом, а
Менелик је
1896
. победио малобројну италијанску војску код Адуе. У следећих
четрдесет година Етиопија се модернизовала, проширила према југу и знатно
обогатила извозом
кафе
. Године
1930
. престо је преузео цар Хаиле Селасије који
је убрзао модернизацију земље по европским узорима. Ипак, није успео
зауставити италијанску војску у другом покушају освајања земље па је
раздобље италијанске окупације од
1936
. до
1941
. провео у егзилу. Уз помоћ
Енглеске земља је ослобођена 1941. и цар се вратио. Истовремено су Италијани
били протерани и из Еритреје, која је од 1890. године била њихова колонија.
Након Другог светског рата Хаиле Селасије је успео да задржи власт и да
припоји бившу италијанску колонију Еритреју Етиопији добивши на тај начин
излаз на море, али у шездесетим годинама 20. века настао је отпор његовој
политици. Године 1960. царска гарда покушава да свргне цара неуспешним
државним ударом, који је угушен за неколико дана, захваљујући подршци коју
је владар имао од стране народа. Незадовољатво је кулминирало 1974. године,
када је против цара побунила војска, после чека је дошло до тешких немира и
поремећаја. Почетком 1975. године укинута је монархија и на власт долази
просовјетска
марксистичко
-
лењинистичка
војна хунта
која установљава
једнопартијску комунистичку државу. Њихово идеолошко опредељење је
експонирано тиме што су све институције национализоване.
Пад
комунизма
1991
. значио је и пад Менгистуовог режима којег су победили
уједињени герилци из северних провинција Тигре и Еритреја која се већ
двадесет година борила за независност. Нова влада предвођена герилским
вођом Мелесом Зенавијем дала је широку аутономију етничким покрајинама и
признала независност Еритреје 1993. године.
Уставом из 1995. године успостављена је Федеративна Демократска Република
Етиопија. Федералну државу чини девет аутономних покрајина, које су
самосталне у одлучивању. Све покрајине имају једнака права и дужности, док
се одговорност федералних органа односи на националну безбедност, политику
општег интереса и спољну политику.
