2
УВОД……………………………………………………………………………….3
ХОРИЗОНТАЛНА ОРГАНИЗАЦИЈА ВЛАСТИ……………………………….4
1.Законодавна власт………………………………………………………………..4
2.
Извршна власт…………………………………………………………………...5
3.
Судска власт……………………………………………………………………..6
ПОЛИТИЧКЕ ПАРТИЈЕ………………………………………………………….7
ИЗБОРНИ СИСТЕМ………………………………………………………………9
ПОЛИТИЧКО ТЕРИТОРИЈАЛНА ОРГАНИЗАЦИЈА ………………………..11
ОБЛИЦИ НЕПОСРЕДНЕ ДЕМОКРАТИЈЕ…………………………………….12
ЗАКЉУЧАК……………………………………………………………………….14
ЛИТЕРАТУРА…………………………………………………………………….15
4
ХОРИЗОНТАЛНА ОРГАНИЗАЦИЈА ВЛАСТИ
1.Законодавна власт
Законодавна власт или легислатива је назив за грану власти чија је функција доношење
закона.У модерним демократским државама овј део власти налази се у рукама
представничког тела, тј. парламента, мада под одређеним условима законодавну власт
могу преузети и представници извршне власти и судске власти.Законодавно тело је у
либерално-демократским државама опште представничко тело, тј. састоји се од
демократски изабраних представника грађана. Представници се у парламент бирају на
непосредним изборима, а парламент представља оличење воље народа која се изражава
кроз доношење закона. Закони су по правилу општи, односе се на будуће ситуације, не
смеју имати повратно (ретроградно) деловање, а све то у циљу остваривања правне
сигурности грађана. У неким земљама законодавмо тело састоји се из два дома: доњег
дома тј. представничког дома и горњег дома. Ако се ради о федерацији, горњи дом
представља дражаве чланице, а може бити и да је горњи дом задржан из традиционалних
разлога, или неке врсте контроле доњег дома, како би се избегло доношење погрешних
одлука. Законодавна власт доноси законе који обавезују свакога, па и саму власт, чиме се
осигурава владавина права
2
Грчка је парламентарна република (монархија је одбачена на референдуму 8 децембра
1974) базирана на подели и равнотежи законодавне, извршне и судске власти. Устав је
највиши законски акт у Републици Грчкој.
Устав из 1975 са амандманима из 1986 године, дефинише политички систем Грчке као
парламентарну демократију са председником као шефом државе. Другим рецима, у центру
система је парламент, једно од два закодавна тела у земљи. Други законодавац је
председник републике.
Председник
Председник републике регулише функције државне власти. Бира га парламент на мандат
од пет година и његова функција је некомпатибилна је са било којом другом функцијом
или положајем. Да би неко био изабран за председника, мора добити двотрећинску већину
од укупног броја посланика у парламенту.
2
www.wikipedia.org
