МЕГАТРЕНД УНИВЕРЗИТЕТ
Факултет за право, јавну управу и безбедност
Основне академске студије
Предмет:
ПОЛИТИЧКИ СИСТЕМ
Наставник:
Проф. Др. Неђо Даниловић
ПОЛИТИЧКИ СИСТЕМ РУСИЈЕ
-семинарски рад-
САДРЖАЈ
1.
УВОД
........................................................................................... стр. 2
2.
АДМИНИСТРАТИВНА ПОДЕЛА
.......................................... стр. 3
3.
ХОРИЗОНТАЛНА ОРГАНИЗАЦИЈА ВЛАСТИ
................... стр. 3
3.1. Федерална Скупштина
......................................................... стр. 3
3.2
.
Извршна власт
.......................................................................стр. 5
3.3. Судска власт
........................................................................... стр. 6
4.
ПОЛИТИЧКЕ ПАРТИЈЕ
............................................................ стр. 8
5.
ИЗБОРНИ СИСТЕМ
.................................................................... стр.8
6.
НЕПОСРЕДНИ ОБЛИЦИ ИЗЈАШЊАВАЊА ГРАЂАНА
....стр.10
7.
ЛОКАЛНА САМОУПРАВА
........................................................стр.11
8.
ЗАКЉУЧАК.
.................................................................................. стр.12
9.
ЛИТЕРАТУРА.
.............................................................................. стр.13
1
Сличност Русије и Србије која се огледа у раном прихватању хришћанства и то
у православној варијанти, историјска чињеница обе земље на почетку 9.
деценије прошлог века (1991. године) као федерације доживеле крах
урушавањем социјализма и идентичност распада СФРЈ и тренутног стања у
Русији су повод да као тему овог семинарског рада изаберем политички систем
Русије.
АДМИНИСТРАТИВНА ПОДЕЛА
Федерална структура Русије је сложена и обухвата 85
федералних субјеката
са различитим нивоима аутономије. Највећу аутономију имају 22 републике (то
су нпр. Чеченија, Татарстан или највећа Саха (Јакутија)). Осим њих, постоје и 4
аутономна округа и 1 аутономна област. Већина ових аутономних јединица
основана је за време комунизма у складу са тадашњом политиком о
националностима која је свакој већој националности давала право на
територију. Остатак државне територије подељен је на управне јединице које
имају мање формалне аутономије. То су 46 области, 9 крајева и 3 града
федералног значаја (Москва, Санкт Петербург и Севастопољ). Године 2000.
установљени су федерални окрузи, као нови нивои управне поделе. Најпрe их
је било 7, да би 2010. формиран још један - Севернокавкаски федерални округ.
Сваки федерални округ обухвата више федералних субјеката. Воде их
изасланици које именује федерални председник. На почетку 2014. Русија је
проширена са Кримским федералним округом (територија у спору са Украјином)
ХОРИЗОНТАЛНА ПОДЕЛА ВЛАСТИ
3.1. Федерална скупштина
Федерална скупштина је руски дводомни представнички и законодавни орган.
Њега чине горњи дом – Савет Федерације и доњи дом – Државна дума.
Скупштински домови по правилу заседају одвојено, али понекад раде у оквиру
заједничке седнице.
Савет Федерације има по два представника из сваке административне јединице
које чине Руску Федерацију.
Председник Савета Федерације председава и руководи његовим седницама,
представља Савет Федерације у земљи и иностранству и потписује све акте
које Савет Федерације доноси. Бира се већином гласова из реда чланова
Савета Федерације.Савет Федерације на почетку свога сазива бира чланове
сталних комитета и комисија, које претресају законске предлоге, а затим их
шаљу на претрес на Општу седницу Савета Федерације.
На основу члана 102
Устава Руске Федерације
, Савет Федерације има сљедеће
надлежности:
-
потврђивање промена граница између
субјеката Руске Федерације
;
3
