Увод
Најстарији трагови људских насеобина на тлу данашње Црне Горе
датирају из средњег палеолита. У пећини Црвена стена, близу границе са
Босном и Херцеговином над Требишњицом, пронађена су оруђа за рад,
оружја за лов, предмети везани за сакралну употребу и накит, који датирају
из доба од пре шездесет, односно тридесет и пет хиљада година. Налази
насеља из каменог доба су пронађени код Берана у Беран, Кршу и Петњику,
док из бронзаног доба потичу остаци утврђења у Петровићима код Црвене
стене, Заврх код Никшића и Медвеђој глави код Подгорице, затим насеља
из Зогањ-Ћерета код Улциња и Бједетића на Лиму, осликана пећина код
Риснаи читав низ усамљених налаза. Из прелазног периода бронзаног у
гвоздено доба, пронађени су махом појединачни налази, док су у гвоздено
доба датиране некрополе у Мијелој на Скадарском језеру и Будви са
насељем из истог доба, затим хумке у Готовуши над Ћехотином, код Берана
и Црвене стене. Поред ових налаза, треба истаћи и остатке четири утврђења
(Јазаљ, Рогамске стране, Тријебач и Кабао) око ушћа Зете у Морачу, која
нису датирана, као и хумке на Цијевној код Подгорице, Грбљу, у Његушима,
Цетињу и Никшићу, на Савином лакту и код Црвене стене (Бањани и Дрпе).
Налази предмета сродних Старчевачкој култури на целој територији
данашње Црне Горе, указује на континуитет људских насеља на овом
простору.
Данашња, модерна Црна Гора настала је и одржала се на духу
племенско-братске традиције, елемента снажне друштвене кохезије. Тај
историјски црногорски феномен, редак у Европи, обновљен је крајем 15.
века, у посебним околностима и пред вишевековном претњом
османлијског царства. Братство је нешто попут шкотског клана, а више
братстава на једном подручју чине племе. Готово сваки становник Црне
Горе зна ком племену и старом братству припада. То је саставни део
фолклора, а поједина црногорска племена и кланови, посебно припадници
старијих генерација које живе у старим селима, очували су
1
Савета Европе. Координате Црне Горе су 42° 46' с.г.ш., 19° 13' и.г.д. Црна
Гора се распростире од високих врхова на граници са Србијом и Албанијом
и шири се великом равницом која се простире неколико километара.
Равница грубо нестаје на северу, где се Ловћен и Орјен нагло спуштају у
Боку которску. Велики крашки предио у Црној Гори углавном лежи на
висинама од 1000 m изнад нивоа мора, а неки делови иду скоро до 1.900 m,
као на пример планина Орјен, највиши масив међу приобалним
кречњачким венцима.
1
Карта 1. – Физичка карта Црне Горе (Извор:
http://www.intersistem.rs/proizvodi/site/info/3246.html)
Територије и границе
Црна Гора се налази у југоисточној Европи на Балканском
полуострву. Територија Црне Горе заузима приближно 13.812 km². Граничи
се са Хрватском (14 km) на западу, Босном и Херцеговином на северу (225
km), Србијом на истоку (203 km), Албанијом на југу (172 km), а од Италије је
раздвојена Јадранским морем. Дужина обале је 293,5 km.
Крајње тачке Црне Горе су: север: 43° 32' с.г.ш., 18° 58' и.г.д. - обронци
планине Ковач код места Моћевићи; југ: 41° 52' с.г.ш, 19° 22' и.г.д. – код аде
1
Група аутора. (2010). Атлас свет на длану. Црна Гора, вол. 32, бр. 53,54, стр. 2-6, 9-15
3
Бојане, на ушћу реке Бојане; исток: 42° 53' с.г.ш., 20° 21' и.г.д. - код села
Јабланица источно од Рожаја; запад: 42° 29' с.г.ш., 18° 26' и.г.д. - код села
Суторина у близини Херцег Новог.
2
Планине Црне Горе спадају у једне од најнегостољубивијих терена у
Европи. Њихова просечна надморска висина је више од 2.000 m. Највиши
врх Црне Горе је Зла Колата на Проклетијама са надморском висином од
2534 m. Један од најпознатијих врхова Црне Горе је Боботов кук на планини
Дурмитор, који се налази на висини од 2523 m. Планине Црне Горе спадају
у терене Балканског полуострва највише измењене ерозијом током
последњег леденог доба.
Јадранска област захвата релативно узани појас Црногорског
приморја од рта Оштро до ушћа реке Бојане, а према унутрашњости
Јадранска област се шири ка долини Бојане и Скадарској котлини, и ка
долинама Мораче и Зете. На кречњачкој подлози развила се посебна врста
тла - црвеница, погодна за узгој дувана, винове лозе, воћа, маслина и другух
култура. Поред црвенице јавља се и флишно земљиште. Јадранска област се
дели на: Бококоторски залив, Црногорско или Паштровићко приморје,
Барско поље, Скадарски басен и Зетско-Бјелопавлићку равницу.
Бококоторски залив састоји се од четири мања залива: Топланског,
Тиватског, Рисанског и Которског. Топлански и Тиватски залив спаја теснац
Кумбор, а Тиватски и Рисански теснац Вериге.
Паштровићко приморје протеже се од Боке до Улциња. Изнад њега се
издижу планине Румија и Суторман. Некадашње острво Свети Стефан
пешчаном превлаком спојено је са обалом и претворено у полуострво и
туристички град-хотел. Овај део Јадранске области располаже песковитим
плажама Петровац, Милочер, Свети Стефан, Улцињ итд. Велика Плажа код
Улциња је најдужа од плажа у Црној Гори, дуга око 13 km. Барско поље је
најзначајнији железнички, лучки и индустријски центар. Скадарски басен
представља највећу криптодепресију на Балканском полуострву. Његова
највећа дубина лежи 38 m испод нивоа мора, а површина воде језера је 6 m
изнад нивоа мора. Оно је уједно и највеће језеро Црне Горе. Зетско-
2
Родић, Д., Павловић, М. (1984). Географија Југославије I. Београд: „Савремена
администрација“, д.д.
4
.
Карта 2.-Подела Црне Горе на општине (Извор:
http://www.gov.me/multimedija/foto/
)
Централно језгро и главни град
Током римске владавине, на простору данашње Црне Горе, појавило
се племе Доклеата, чији се главни град налазио недалеко од данашње
Подгорице и звао Доклеа, од чега је у средњем веку настао термин Дукља,
6
