П
ОЈАМ, ГЕНЕЗА И ВРСТЕ ПОЛИТИЧКОГ
ПРЕДСТАВЉАЊА
Суштина сваког политичког система који тежи
демоктратичности изражава се у настојању да
делови
од којих се друштво састоји
буду заступљени, активно
присутни у телима која одлучују о јавним пословима.
Представничке институције, саме по себи, изражавају
идеју да
општи друштвени интерес
не постоји
самостално и независно.
Посредством представничких институција омогућава се
слободан проток захтева и интереса друштва према
центрима политичке власти и спречавају различити
облици ауторитарног владања и антидемократских
теденција уопште.
Према теорији
народног суверенитета
носилац суверене
власти је бирачко тело; оно власт може да врши
непосредно
или
путем
својих
представника,
који
формирају
представничко тело- парламент.
Представнички систем је сличан непосредној демократији
(референдум, народна иницијатива, скупови грађана...)
Слободно изабрани парламент је орган који
уместо бирачког
тела у његовом интересу
врши политичку власт
(законодавну) у одређеном временском периоду. Након
истека предвиђеног периода, бирачи поново бирају своје
представничко тело и тако функционише
механизам
представничке владавине.
Постоје две групе схватања о изборима у либералним теоријама:
теорије одоздо према горе и одозго према доле.
Теорија одоздо према горе
је ортодокснија и занима је у којој мери
компетитивни избори чине изабране органе одговорним према онима
који их бирају. Последњи избори одлучују ко влада, а размишљање о
следећим изборима утиче на квалитет владавине.
Присталице теорије
одоздо према доле
сматрају да су избори
инструмент ширења власти елите над грађанством. Избори бирачима
дају осећај избора, а у суштини само обезбеђују легитимитет онима
који владају. Према овим схватањима, најважније функције избора
нису избор и одговорност, него повећање легитимитета владајућих
елита, јачање ауторитета, стабилности државе и упознавање
грађанства са приоритетима елите.
У суштини
средње мишљење
је оптимално. Компетитивни избори
обезбеђују размену утицаја између елите и бирача. Елите добијају
додатни ауторитет у замену за показивање разумевања за интересе
бирача. Компетитивни избори шире ауторитет власти, али при томе
смањују вероватност злоупотребе тог ауторитета.
