УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУ
ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ
ЗАВРШНИ РАД
ИЗ НАСТАВНОГ ПРЕДМЕТА ЕКОНОМИКА ПОЉОПРИВРЕДЕ
ПОЉОПРИВРЕДА И ВОДНИ РЕСУРСИ КАО БИТНИ
ФАКТОРИ РАЗВОЈА ВАЉЕВСКОГ КРАЈА
Ментор:
Кандидат:
Проф. др Лела Ристић
Данијела Даниловић 2013/72
Крагујевац, 2018.
3
3
ПОЉОПРИВРЕДА И ВОДНИ РЕСУРСИ КАО БИТНИ ФАКТОРИ
РАЗВОЈА ВАЉЕВСКОГ КРАЈА
1. ДЕО - КЉУЧНА ОБЕЛЕЖЈА ГРАДА ВАЉЕВА
1.1. ИСТОРИЈСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ГРАДА ВАЉЕВА
Филолошко тумачење настанка имена Ваљево доводи до старог словенског
личног имена Ваљ, тако да се истиче у литератури да је Ваљево као присвојни придев
означавао власништво феудалног поседа. Ову претпоставку потврђује и прича по којој је
Ваљ био власник друмске крчме око које се потом развило насеље, данашње Ваљево.
Постоји и схватање да је реч Ваљево настала од старог латинског израза
vallis
– долина.
1
Поред филолошког тумачења, постоје и различите легенде о овоме. Најпознатија је да је
Ваљево име добило по ваљарицама за израду сукна, које су некада у великом броју
постојале дуж Колубаре. По другом предању, будући становници града су се „сваљали“ у
котлину са оближњих брда и основали град, а постоји и мишљење да је Ваљево добило
име по ваљаној, плодној земљи.
Најстарији трагови боравка људи на овом подручју потичу из палеолита и
откривени су у неколико пећина у ваљевском крају. У првим вековима нове ере простор
данашњег Ваљева био је у саставу Римске империје, па по њеном распаду у оквирима
Византијског царства, а потом у оквирима средњовековне српске државе. Најстарији
остаци на тлу градског насеља потичу из преласка XIII у XIV век, у време краљева
Драгутина и Милутина, када је на територији данашњег градског језгра постојао
манастир. Од сачуваних писаних докумената у којима се спомиње Ваљево најстарији је
откривен у Дубровачком архиву и датира из 1393. године. Ваљево је и настало као
средњовековни трг на раскрсници путева које су походили чувени дубровачки трговци,
оснивајући ту своје филијале преко којих су откупљивали сировине које су
транспортовали ка западу, а продајући луксузну робу са обала Медитерана.
Успон Ваљева као трговинског центра и насеља заустављен је 1459. године , када
је средњовековну Србију освојила Отоманска империја. Од средњовековног трга Ваљево
у XVI веку, насељавањем Муслимана, постаје оријентална касаба. Иако је у периодима
аустријско-турских ратова повремено прелазило у границе Хабзбуршке монархије, или
бивало погранично место, Ваљево је, све до почетка XIX века, углавном било део
1
Профил града Ваљева
,
http://www.valjevo.rs/Dokumenta/GradValjevo/Brosure/cd/Profil%20Grada%20Valjeva.pdf
Приступљено: 15.12.2017.
3
3
ПОЉОПРИВРЕДА И ВОДНИ РЕСУРСИ КАО БИТНИ ФАКТОРИ
РАЗВОЈА ВАЉЕВСКОГ КРАЈА
Отоманског царства. Војни планови из XVIII века показују да се Ваљево већ тада
простирало на обе обале Колубаре, на месту где је и данашње градско језгро.
Ваљевски крај је био незаобилазан у покретима за национално ослобођење и
светским ратовима, што је, сматра се, успоравало развој вароши.
У близини Ваљева, у Првом светском рату, 1914. године, одиграла се Колубарска
битка у којој је српска војска жестоко поразила бројније и боље опремљене аустроугарске
трупе. Сматра се највећом победом у историји српске војске, а битком је командовао
генерал Живојин Мишић, родом из Струганика код Мионице, после чега је добио чин
војводе. Тада је Ваљево било седиште српске владе и Врховне команде. После велике
битке, цео град је претворен у ратну болницу, што је у слици „Ваљевска болница”
овековечила сликарка Надежда Петровић, умрла од тифуса у Ваљеву 1915. године,
негујући рањенике. Огромну помоћ пружили су тада лекари и сестре страних мисија.
И Други светски рат оставио је дубок траг на ваљевски крај. Први сусрет са
партизанима, вођа Комунистичке партије Југославије, Јосип Броз Тито, имао је септембра
1941. године у селу Робаје надомак Ваљева. Истовремено, на оближњој Равној Гори ,
генерал војске Краљевине Југославије, Драгољуб Михаиловић, формирао је четнички
покрет лојалан монархији.
2
Ваљево је више пута бомбардовано у нападима НАТО авијације 1999. године, при
чему је разрушена војна индустрија „Крушик“, али и више стамбених објеката.
1.2. ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ ГРАДА ВАЉЕВА
Ваљево се налази у западном делу Србије, у Колубарској области. Стотинак
километара југозападно од Београда уздиже се ланац ваљевских планина, а испред њих је
венац брда која окружују котлину у коју, са запада, теку реке Обница и Јабланица и,
спајајући се, стварају Колубару у коју се уливају воде Граца. Ваљево је настало на
раскрсници древних путева и више од шест стотина година је било мест о окупљања
трговаца и путника намерника. Административни је, привредни и културни центар
Колубарске области (Ваљево, Мионица, Осечина, Уб, Лајковац и Љиг). Током протеклих
векова, ваљевска котлина је била довољно пространа да прими све урбане садржаје града,
али убрзани развој проузрокован наглом индустријализацијом средином XX века довео је
2
Исто.
3
3
ПОЉОПРИВРЕДА И ВОДНИ РЕСУРСИ КАО БИТНИ ФАКТОРИ
РАЗВОЈА ВАЉЕВСКОГ КРАЈА
површина која показује велику заступљеност воћњака и винограда, ливада и пашњака.
Коришћено пољопривредно земљиште обухвата око 64% територије. Брежуљкасто-
брдовити предели, који се простиру у висинском појасу 250-500 mnv, имају добре
агроеколошке потенцијале за производњу квалитетног воћа, меса и млека. Захваљујући
специфичним микрорељефним и хидролошким утицајима, брдско-планински предели су,
такође, погодни за пољопривредну производњу. Упоредо са бујном вегетацијом и
пространим природним травњацима, ови простори погодни су за развој говедарства и
овчарства, као и за примену еколошких метода производње хране.
Шуме на територији града Ваљева припадају Подрињско-колубарском шумском
подручју. Укупна површина шума и шумских култура износи 27.240,33 ha. Степен
шумовитости је 30%. У укупној површини, државне шуме покривају 29%, а приватне
71%. Најзаступљенија је буква, која се простире на површини од 5.480,10 ha и која у
укупној запремини учествује са 70% и запреминском прирасту од 67%.
4
Највећи, и у водопривредном смислу најзначајнији, водени ток за град Ваљево је
Колубара, са два изворишна крака (Јабланица и Обница) и притокама Градац, Рабас,
Љубостиња, Бања и Кривошија.
Од минералних сировина на подручју града Ваљева су најзаступљеније неметалне
минералне сировине: кварцни песак, кречњаци, цементни лапорци, дијабаз, доломит,
магнезит, битуминозни шкриљци и украсни камен. Ово су важне претпоставке хемијске
прераде, производње креча, минералне вуне и грађевинског камена, подлоге за брзе пруге
и атрактивни украсни камен. На јужном делу града су налазишта бакра и антимона, док се
на источном налазе економске рудне резерве злата, сребра и бакра.
1.4. ПРИВРЕДА НА ТЕРИТОРИЈИ ГРАДА ВАЉЕВА
Почетак модерног урбанистичког развоја Ваљева везује се за 1855. годину, када је
израђен план ортогоналне изградње вароши, у коме се улице секу под правим углом. Овај
план представљао је важан импулс за модернизацију вароши. Наиме, Ваљево доживљава
економски развој и број становника се вишеструко повећава.
Од шездесетих година прошлог века Ваљево је доживело индустријску експанзију
отварањем више великих привредних објеката и развојем наменске индустрије „Крушик“
4
Исто.
