ФАКУЛТЕТ ЗА ПРАВНЕ И ПОСЛОВНЕ СТУДИЈЕ
ПОСЛОВНИ МЕНАЏМЕНТ
ПРЕДМЕТ
: МЕНАЏМЕНТ У АГРОБИЗНИСУ
СЕМИНАРСКИ РАД
ТЕМА
: ПОЉОПРИВРЕДНА ПОЛИТИКА ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ
Име ментора:
Милорад Дробац Бранислав
Давидовић
Ниш, 17.11.2012
Садржај
1. Увод.................................................................................................
3
2. Заједничка аграрна
политика .......................................................4
3. Реформе CAP-
а ..............................................................................6
3.1. МcSharryeva реформа и кључне
промене ..............................6
3.2. Агенда 2000 и рурални
развој .................................................7
3.3. Реформа САР-а 2003 (Fischerova
реформа) .........................10
4. Мере и механизми САР-а за период 2007-
2013 .......................11
4.1. Први стуб: Директна плаћања и тржишне
интервенције ..12
4.2. Други стуб: Рурални
развој ..................................................13
2
Европска унија представља заједницу демократских европских земаља које
су одлучиле да се удруже да би лакше оствариле бројне циљеве везане за
економски, политички и друштвени развој целог региона. To је
међународна организација наднационалног карактера у којој су државе
чланице повезане заједничким интересима и политикама које покривају
подручје економије, индустрије,социјалних питања, грађанских права,
спољне политике, пољопривреде итд.
4
1.
Заједничка аграрна политика
Заједничка аграрна политика (Common Agricultural Policy, CAP)представља
једну од најзначајнијих политика EU. Богданов Н. (2004) наводи да је
данашња аграрна политика EU обликована током више деценија на
простору групе земаља са различитом традицијом аграрног сектора,
хетерогеним аграрним ресурсима и разликама у релевантности
пољопривредe у пољопривредној структури земаља чланица. Стратешка
опредељења, циљеви, механизми и мере CAP-а мењали су се под утицајем
европских и светских привредних и политичких токова. Почеци Заједничке
аграрне политике се везују за Римски споразум. Потписивањем уговора о
оснивању Европске економске заједнице (Treaty establishing the European
Community) у Риму 1957. Године 14 тзв. Римским споразумом,
пољопривреда је добила једно од централних места у новоформираној
западноевропској интеграцији. У члану 39 овог уговора дефинисани су
циљеви Заједничке аграрне политике (CAP)1:
• Раст продуктивности пољопривреде.
• Постизање задовољавајућег животног стандарда руралног становништва.
• Стабилизација тржишта пољопривредних производа.
• Осигурати стабилно снабдевање храном.
• Снабдевање потрошача по прихватљивим ценама.
Данас је CAP комплексан систем правних прописа, буџетске подршке и
директних јавних интервенција, којима се утиче на стање у пољопривреди
и руралним срединама. Систем CAP-a обухвата: увозне царине, увозне
квоте, производне квоте, интервентне ценеи директна плаћања
произвођачима.Важност CAP-a огледа се и према издвајањима из буџета EU
за њено спровођење. Према финансијској перспективи 2007–2013. годи-
5
2.
Реформе CAP-а
3.1.
МcSharryeva реформа и кључне промене
После тридесет година од њеног конституисања уследила је најобухватнија
реформа CAP-а. тзв. МcSharryeva Реформа из 1992. године или Прва
реформа CAP-а. МcSharryeva реформа била је иницирана притисцима
спољног окружења и заједничког тржишта. Међу државама чланицама
нето – примаоцима и нето – даваоцима средстава за заједнички буџет
постојао је ривалитет и неслагање (од конституисања ЕЕZ-a то је ривалитет
Немачка – Француска), као и незадовољсво јаког фармерког лобија због
смањења подршке и ограни-чења обима производње. Такође, постојали су
снажни спољашњи утицаји на CAP у циљу смањења подршке и
либерализације европског аграрног тржишта (Богданов Н. 2004).
Основни заокрет у аграрној политици ЕU после ове реформе огледа се у
следећем:
1. Фокус је премештен са подршке ценама на директну подршку дохотку
фармерима – смањење цена биљних производа компензовано је другим
обликом подстицаја плаћањима за искључивање 15% њиховог земљишта из
интензивне обраде; предвиђена алтернативна мера за смањење цена у
говедарству су плаћања по грлу искљученом из обима производње.
2. Већа пажња је посвећена сиромашнијим газдинствима – тако што су
предвиђена компензациона давања за унапређење техничке опремљености
газдинства.
7
