Položaj javnog tužioca u krivičnom postupku
РЕПУБЛИКА
СРБИЈА
УНИВЕРЗИТЕТ
У
НИШУ
ПРАВНИ
ФАКУЛТЕТ
МАСТЕР
-
АКАДЕМСКЕ
СТУДИЈЕ
ПРАВА
КАТЕДРА
ЗА
КРИВИЧНО
-
ПРАВНЕ
НАУКЕ
МАСТЕР
РАД
ПОЛОЖАЈ
ЈАВНОГ
ТУЖИОЦА
У
КРИВИЧНОМ
ПОСТУПКУ
СТУДЕНТ
:
МЕНТОР
:
Марковић
Иван
Проф
.
др
Саша
Кнежевић
бр
.
индекса
М
12/13
Ниш
,
септембар
2014.
године
1
САДРЖАЈ
УВОД
.......................................................................................................
3
ПОГЛАВЉЕ
прво
Положај
јавног
тужиоца
у
предистражном
поступку
1.
Јавни
тужилац
као
руководилац
предистражног
поступка
..............................5
2.
Однос
између
полиције
и
тужилаштва
................................................................6
3.
Поступање
по
кривичној
пријави
и
одлучивање
јавног
тужиоца
о
кривичној
пријави
.......................................................................................................................9
ПОГЛАВАЉЕ
друго
Положај
јавног
тужиоца
у
претходном
кривичном
поступку
1.
Појам
и
карактеристике
истраге
...............
......
.........................................................15
2.
Покретање
и
спровођење
истраге
......................................................................18
3.
Проширење
и
прекид
истраге
............................................................................27
4.
Окончање
истраге
................................................................................................28
5.
Подизање
и
садржина
оптужнице
.....................................................................30
ПОГЛАВЉЕ
треће
Положај
јавног
тужиоца
у
упрошћеним
формама
поступања
и
опортунитет
кривичног
гоњења
1.
Скраћени
поступак
..............................................................................................35
2.
Рочиште
за
изрицање
кривичних
санкција
.......................................................38
3.
Споразум
о
признању
кривичног
дела
..............................................................40
4.
Споразум
о
сведочењу
окривљеног
...................................................................45
5.
Опортунитет
кривичног
гоњења
........................................................................47
ПОГЛАВЉЕ
четврто
Положај
јавног
тужиоца
у
главном
кривичном
поступку
1.
Одговорност
за
предлагање
и
извођење
доказа
...............................................50
2.
Неке
карактеристике
главног
претреса
према
,,
новом
“
Законику
.................52

3
УВОД
Јавни
тужилац
је
странка
у
кривичном
поступку
и
врши
надлежности
јавног
тужилаштва
.
Пре
свега
,
јавни
тужилац
у
кривичном
поступку
наступа
у
двострукој
улози
;
у
улози
странке
у
кривичном
поступку
,
равноправне
са
окривљеним
као
странком
у
кривичном
поступку
,
а
јавља
се
и
у
улози
државног
органа
задуженог
да
у
кривичном
поступку
заступа
државне
(
друштвене
)
интересе
који
су
усмерени
ка
утврђивању
истине
,
односно
начелу
да
нико
невин
не
буде
осуђен
и
да
се
кривцу
изрекне
кривична
санкција
.
На
том
путу
као
државни
орган
он
мора
водити
рачуна
и
о
интересима
друге
странке
у
поступку
и
циљ
његове
процесне
делатности
није
доношење
судске
одлуке
која
ће
по
сваку
цену
ићи
на
штету
друге
странке
у
поступку
,
него
у
доношењу
законите
одлуке
.
Уосталом
он
је
дужан
да
предузима
радње
којим
се
утврђује
не
само
оне
чињенице
које
иду
на
штету
окривљеног
,
већ
и
оне
које
му
иду
у
корист
1
,
овлашћен
је
да
изјави
жалбу
на
штету
и
у
корист
окривљеног
2
итд
.,
због
чињенице
да
се
не
брине
само
о
државном
интересу
,
него
и
о
јавном
.
Јавни
тужилац
је
самостални
државни
орган
који
гони
учиниоце
кривичних
и
других
кажњивих
дела
и
предузима
мере
ради
заштите
уставности
и
законитости
.
Јавно
тужилаштво
врши
своју
функцију
на
основу
устава
и
закона
,
потврђених
међународних
уговора
и
прописа
донетих
на
основу
закона
.
Тужилачку
функцију
врше
Републички
јавни
тужилац
и
други
јавни
тужиоци
у
складу
са
законом
.
3
И
суд
има
атрибут
самосталности
,
те
су
по
овом
обележју
ова
два
органа
слична
.
Међутим
,
Суд
осим
самосталности
у
своје
име
веже
и
атрибут
независности
,
што
јавни
тужилац
нема
,
мада
у
литератури
има
мишљења
,
да
је
јавни
тужилац
независтан
у
свом
раду
,
али
се
то
у
закону
не
истиче
.
Јавни
тужилац
је
по
својој
природи
посебан
правосудно
-
управни
орган
(
орган
sui
generis),
установљен
да
сарађујући
са
судом
,
врши
правосудно
-
управну
функцију
подједнако
одвојен
и
од
суда
и
од
управе
.
Најважнија
функција
јавног
тужиоца
јесте
гоњење
учинилаца
кривичних
дела
4
,
сходно
начелу
официјалности
кривичног
гоњења
.
Без
јавног
тужиоца
не
може
започети
кривични
поступак
за
официјелна
кривична
дела
будући
да
је
за
та
дела
,
по
закону
,
он
овлашћени
тужилац
.
Положај
јавног
тужиоца
у
кривичном
поступку
детерминисан
је
правима
и
дужностима
које
он
има
као
странка
у
кривичном
поступку
и
као
државни
орган
.
Неке
радње
које
предузима
су
истовремено
и
његово
право
и
дужност
.
Основно
право
и
дужност
јавног
тужиоца
јесте
гоњење
учиниоца
кривичних
дела
.
Ради
реализације
тог
права
и
дужности
јавни
тужилац
делатност
јавног
тужиоца
се
не
одвија
само
у
кривичном
поступку
,
чији
иницијатор
треба
да
буде
,
него
и
пре
кривичног
поступка
.
За
кривична
дела
за
која
се
гони
по
службеној
дужности
,
јавни
тужилац
је
надлежан
1
чл
.6
ст
4
Законика
о
кривичном
поступку
Републике
Србије
(
Сл
.
Гл
.
РС
бр
.72/11,101/11,121/12,32/12, 45/13
и
55/14 )
2
чл
.433
ст
.3
ЗКП
3
чл
.2
и
4
Закона
о
јавном
тужилаштву
(
Сл
.
Гл
.
РС
бр
.116/08, 104/09, 101/10, 78/11, 101/11, 38/12, 101/12
и
101/13)
4
чл
.43
ст
.1
ЗКП
4
да
:
1)
руководи
предистражним
поступком
;
2)
одлучује
о
непредузимању
или
одлагању
кривичног
гоњења
;
3)
спроводи
истрагу
;
4)
закључи
споразум
о
признању
кривичног
дела
и
споразум
о
сведочењу
;
5)
подиже
и
заступа
оптужбу
пред
надлежним
судом
;
6)
одустане
од
оптужбе
;
7)
изјављује
жалбе
против
неправноснажних
судских
одлука
и
да
подноси
ванредне
правне
лекове
против
правноснажних
судских
одлука
;
8)
предузима
друге
радње
када
је
то
одређено
овима
закоником
.
5
Кривични
поступак
је
покренут
:
1)
доношењем
наредбе
о
спровођењу
истраге
;
2)
потврђивањем
оптужнице
којој
није
претходила
истрага
;
3)
доношењем
решења
о
одређивању
притвора
пре
подношења
оптужног
предлога
у
скраћеном
поступку
;
4)
одређивањем
главног
претреса
или
рочишта
за
одређивање
кривичне
санкције
у
скраћеном
поступку
;
5)
одређивањем
главног
претреса
у
поступку
за
изрицање
мере
безбедности
обавезног
психијатријског
лечења
.
6
Имајући
у
виду
тренутак
покретања
кривичног
поступка
посебна
пажња
у
овом
раду
,
биће
усмерена
на
положај
јавног
тужиоца
у
претходном
кривичном
поступку
,
јер
нови
Законик
о
кривичном
поступку
7
као
једну
од
најважнијих
новина
предвиђа
тзв
.
јавнотужилачку
истрагу
,
где
је
покретање
и
спровођење
истраге
поверено
јавном
тужиоцу
,
као
и
на
положај
јавног
тужиоца
на
главном
претресу
,
где
се
са
инквизиторског
поступка
прешло
на
адверзаријални
и
где
је
тужилац
добио
знатно
активнију
улогу
.
Међутим
да
би
кривични
поступак
уопште
започео
,
потребно
је
да
се
најпре
открије
кривично
дело
и
учинилац
,
па
да
за
њих
тужилац
сазна
али
и
да
располаже
подацима
,
обавештењима
и
другим
доказним
материјалом
,
потребним
за
отварање
истраге
или
довољним
за
подизање
тужбе
.
8
Због
тога
је
неопходно
објаснити
и
положај
јавног
тужиоца
у
предистражном
поступку
,
као
и
нешто
рећи
о
положају
јавног
тужиоца
у
упрошћеним
формама
поступања
,
примени
начела
опортунитета
и
правним
лековима
,
који
представљају
један
део
дугогодишњег
процеса
реформе
кривичног
процесног
законодавства
.
У
изради
рада
овог
коришћена
је
актуелна
литература
,
извршен
је
увид
у
прописе
о
процесном
законодавству
и
раду
јавног
тужиоца
и
унети
су
лични
ставови
аутора
,
који
у
пракси
примењује
Законик
о
кривичном
поступку
.
5
чл
.43
ст
.2
ЗКП
6
чл
.7
ЗКП
7
Законик
о
кривичном
поступку
донела
је
Народна
скупштина
на
седници
од
28.
септембра
2011.
године
.
Почео
је
да
се
примењује
у
тужилаштвима
посебне
надлежности
15.
јануара
2012.
године
,
док
је
у
тужилаштвима
редовне
надлежности
почео
да
се
примењује
01.
октобра
2013.
године
.
8
Ђурђић
,
В
.,
Кривично
процесно
право
:
општи
део
,
Свен
,
Ниш
, 2014,
стр
.164.

6
захтеву
јавног
тужиоца
,
предвиђено
је
да
ће
јавни
тужилац
одмах
обавестити
надређеног
старешину
,
а
по
потреби
надлежног
министра
,
Владу
,
или
надлежно
радно
тело
Народне
скупштине
.
13
Предвиђа
се
и
могућност
јавног
тужиоца
да
захтева
покретање
дисциплинског
поступка
против
полицијског
службеника
или
запосленог
у
другом
државном
органу
,
који
није
поступио
по
његовом
захтеву
.
Међутим
,
да
би
јавни
тужилац
могао
да
захтева
покретање
дисциплинског
поступка
захтева
се
и
посебан
услов
који
би
морао
да
буде
испуњен
,
то
да
надређени
старешина
у
року
од
24
часа
није
поступио
по
притужби
јавног
тужиоца
на
рад
конкретног
полицијског
службеника
.
14
Ради
остварења
свог
руководећег
положаја
у
предистражном
поступку
,
законодавац
је
јавног
тужиоца
снабдео
овлашћењем
иницирања
дисциплинског
поступка
против
полицијског
службеника
или
запосленог
у
државном
органу
који
не
поступ
aj
у
по
његовом
захтеву
,
што
даље
значи
да
јавни
тужилац
не
може
директно
утицати
на
окончање
дисциплинског
поступка
,
па
с
обзиром
на
начин
уређења
посебно
полиције
али
и
других
државних
органа
,
може
се
основано
поставити
питање
примене
у
пракси
овог
овлашћења
тужиоца
.
Потпуна
новина
је
да
јавни
тужилац
може
да
казни
одговорно
лице
у
правном
субјекту
казном
до
150000
динара
,
и
то
два
пута
,
због
непоступања
по
његовом
захтеву
.
Одлуку
о
кажњавању
доноси
јавни
тужилац
.
Одговорно
лице
може
да
уложи
жалбу
о
којој
одлучује
судија
за
претходни
поступак
.
15
У
вези
са
правом
јавног
тужиоца
да
новчано
казни
одговорно
лице
поставило
се
питање
у
пракси
да
ли
појам
,,
одговорно
лице
“
обухвата
и
службена
лица
?
Имајући
у
виду
хијерархијско
устројство
државних
органа
и
прописе
који
уређују
унутрашње
уређење
и
рад
субјеката
који
одлучују
о
јавном
интересу
,
обезбеђују
поступање
по
захтеву
тужиоца
и
без
кажњавања
руководиоца
државног
органа
и
субјекта
који
одлучује
о
јавном
интересу
,
можемо
рећи
да
се
кажњавање
не
односи
на
тзв
.
функционере
,
односно
службена
лица
.
2.
Однос
између
полиције
и
тужилаштва
Као
што
је
већ
речено
полиција
и
други
државни
органи
надлежни
за
откривање
кривичних
дела
,
дужни
су
да
поступе
по
сваком
захтеву
надлежног
јавног
тужиоца
,
као
и
да
о
свакој
радњи
предузетој
у
циљу
откривања
кривичног
дела
или
проналажења
осумњи
-
ченог
,
обавесте
надлежног
јавног
тужиоца
.
Дакле
,
као
и
по
досадашњем
законику
,
органи
којима
се
обраћа
јавни
тужилац
,
нису
овлашћени
да
цене
целисходност
њеовог
захтева
.
Када
је
реч
о
односу
тужилаштва
и
полиције
,
требало
би
рећи
да
постоје
системи
у
којима
се
прибегава
и
радикалнијим
решењима
с
циљем
контроле
тужилаштва
над
полицијом
.
У
не
малом
броју
земаља
у
Европи
полиција
,
или
поједине
врсте
полиције
се
интегришу
у
тужилаштво
и
тако
се
обезбеђује
потпуна
контрола
тужилаштва
над
полицијом
.
При
сваком
тужилаштву
у
Италији
постоји
одељење
полиције
које
је
функционално
потчињено
старешини
тужилаштва
,
а
у
Швајцарској
тужилац
је
13
чл
.44
ст
.2
ЗКП
14
чл
.44
ст
.3
ЗКП
15
чл
.282
ст
.2
и
3
ЗКП
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
Slični dokumenti