VISOKA POLJOPRIVREDNA ŠKOLA
STRUKOVNIH STUDIJA
ŠABAC
SPECIJALISTIČKI RAD
TEMA:
POMOLOŠKO - FENOLOŠKE OSOBINE NEKIH SORTI KRUŠAKA
GAJENIH U USLOVIMA POCERINE
Mentor: Student:
Prof. dr Milisav Mitrović Nikola Lukić
SIM 80 /2014
Šabac, 2016.
Specijalistički rad: Pomološko-fenološke osobine nekih sorti krušaka gajenih u uslovima Pocerine
Nikola Lukić
2
SADRŽAJ:
UVOD ........................................................................................................................3
1.
POREKLO I ISTORIJAT KRUŠAKA ..............................................................4
2.
VRSTE I SORTE KRUŠAKA ............................................................................5
3.
PRIRODNI USLOVI ZA USPEVANJE KRUŠKE .............................................9
4.
MORFOLOŠKEOSOBINEKRUŠKE ................................................................11
5.
TRŽIŠTE KRUŠKE ..........................................................................................15
a.
Tržište kruške u Srbiji ...................................................................................15
b.
Tržište kruške u svetu ...................................................................................17
6.
OBJEKAT, MATERIJAL I METOD RADA ....................................................18
a.
Objekat ..........................................................................................................18
b.
Materijali i metode ........................................................................................19
c.
Opis proučavanih sorti ................................................................................20
7.
REZULTATI DISKUSIJE ...............................................................................22
a.
Masa ploda ....................................................................................................22
b.
Dužina ploda .................................................................................................23
c.
Širina ploda ...................................................................................................24
d.
Indeks oblika ploda .......................................................................................24
e.
Dužina peteljke .............................................................................................25
f.
Broj i masa semenki ploda ............................................................................26
g.
Hemijske osobine ploda ................................................................................26
ZAKLJUČAK ..........................................................................................................29
LITERATURA ........................................................................................................30
Specijalistički rad: Pomološko-fenološke osobine nekih sorti krušaka gajenih u uslovima Pocerine
Nikola Lukić
4
1.
POREKLO I ISTORIJAT KRUŠAKA
Kruška
(Pyrus sp.)
je voćka severne Zemljine hemisfere. Azija je kao kontinent
najveći proizvođač kruške, a za njom slede Evropa i Severna Amerika i Južna
Amerika. Najveći proizvođači kruške su
Kina, Italija, SAD, Španija, bivši SSSR,
Japan, Francuska i dr. Kruška spada u red
najrasprostranjenijih vrsta voćaka. Ona je
čoveku služila kao hrana još u neolitu, u
doba dok je živeo na sojenicama, pre više
od 20.000 godina. U to doba gajena je
zajedno sa jabukom u suptropskom pojasu,
u severo-zapadnim predelima Himalaja.
Kasnije se proširila u neke oblasti Irana,
Kavkaza, gornjeg toka Tigra i Eufrata.
Preko Male Azije i Grčke preneta je u
Evropu i na ostale kontinente.
Zbog toga se s pravom smatra da je
Azija domovina kruške, ali da je na njenoj
domestikaciji najviše urađeno u Evropi, gde
se ona od davnina sretala u šumskim populacijama i livadama. Prve pisane podatke o
gajenju kruške srećemo kod antičkih pisaca (Homer, Plutarh, Teofrast i dr.). Botaničar
Teofrast
je još 286.god.pne. preporučivao kalemljene kruške kao kvalitetan način
vegetativnog razmnožavanja. Pionirski radovi o krušci mogu se naći i u delima ostalih
rimskih prirodnjaka kao što su
Marcije, Patrije, Katon
.
Plinije Stariji
je opisao 40 sorti
krušaka gajenoih u okolini Rima.
Po raspoloživim podacima, kruška je na teritoriji današnje Jugoslavije gajena
još pre dolaska Slovena. Sve do sredine XIX veka gajene su domaće i lokalne sorte
slabog kvaliteta (karamanka, jeribasma), a tek od sredine XIX veka započinje uvoz
pitomih sorti iz Evrope.
Sl.1. Kruska (Pyrus sp.)
Specijalistički rad: Pomološko-fenološke osobine nekih sorti krušaka gajenih u uslovima Pocerine
Nikola Lukić
5
2.
VRSTE I SORTE KRUŠAKA
Kruška je dugovečno drvo, koje pod povoljnim prilikama može da živi i 150
godina. U intenzivnom gajenju vek joj je kraći. Kruška prorodi posle 3-4 godine u
zavisnosti od podloge i sorte .Slabo bujne sorte na slabo bujnoj podlozi ranije prorode.
Poznato je 30 vrsta roda
Pyrus
od kojih najveći značaj ima šumska (divlja)
kruška (
Pyrus communis L
.
). U svetu postoji oko 4000 pitomih sorti kruške, ali za
praksu veći značaj ima svega tridesetak. Za komercijalne zasade treba prilagoditi
ekološkim i ekonomskim uslovima. Kada je reč o izboru sortimenta za amatersko
gajenje i sa ograničenom proizvodnjom, sorte se biraju po drugim kriterijumima.
Pored kvaliteta plodova se najviše uzima u obzir vreme berbe uz biološku
prilagodljivost svake sorte određenim ekološkim uslovima.
Sorte kruške čiji plodovi sazrevaju do kraja jula
Junsko zlato
Junska lepotica
(Bella di Giugano)
Zelena magdalena
(Citron des Carmes)
Šarena julska
(
Colorre de Julien)
Košija rana
(Coscia prococe)
Rana moretinijeva
(Buttira precoce Morettini)
Andre desport
(Andre´ Desportes)
Košija
(Coscia)
Trevuška
(Precoce de Trevoux)
Sorte kruške čiji plodovi sazrevaju u avgustu
Klapova
(Clapp´s Favorite)
Starkrimson
(Starkrimson)
Monšalar
(Monchallard)
Vilijamovka
(Williams Christbirne,Bartlett)
Crvena vilijamovka
(Max Red Bertlett)
Hardijeva
(Beurre Hardy)
Pozna košija
(Coscia tardiva)
Specijalistički rad: Pomološko-fenološke osobine nekih sorti krušaka gajenih u uslovima Pocerine
Nikola Lukić
7
Sl. 3.,4.,5. Julska leporica, Julska šarena, Butira
Sl.7.,8.,9. Santa Marija, Abbate fetel ,Boškova bočica
Sl. 10,11,12. Lubeničarka, Klerzo, Karmen
Specijalistički rad: Pomološko-fenološke osobine nekih sorti krušaka gajenih u uslovima Pocerine
Nikola Lukić
8
Sl.13,14,15. Žuta viljamovka,Crvena viljamovka, Konferans
Sl.16,17,18. Kiferov sejanac, Krasanka, Starkrimson
Sl.19,20,21. Karamanka,Turandot,Vodenjak
Specijalistički rad: Pomološko-fenološke osobine nekih sorti krušaka gajenih u uslovima Pocerine
Nikola Lukić
10
Položaji na velikim nadmorskim visinama nisu pogodni za gajenje kruške zbog
opasnosti od pojave poznih prolećnih mrazeva, kao i ranih jesenjih mrazeva i zbog
niskih zimskih temperatura i snažnih vetrova. Na velikim nadmorskim visinama
obično su plodovi kruške lošijeg kvaliteta, a letorasti češće ne dozrevaju potpuno.
U našim ekološkim uslovima kruška se može uspešno gajiti do 800 m
nadmorske visine. Što se položaja tiče, na većim nadmorskim visinama bolji su južni
položaji i obrnuto na manjim nadmorskim visinama bolji su severniji položaji. Zbog
pojave mrazeva treba izbegavati zatvorene položaje i uzane doline. Za krušku su
prikladni otvoreni položaji i blage padine, osobito u blizini velikih vodenih površina.
Gajnjače, blago opodzoljene gajnjače i deluvijalni nanosi su podesna zemljišta
za krušku. Kruška na dunji strada od žutice (hloroze) na zemljištima sa više od 3%
fiziološki aktivnog kreča. Zemljišta za krušku treba da budu dovoljno duboka,
rastresita, plodna, blago kisela i umereno vlažna.
Kvalitet plodova kruške mnogo zavisi od osobina zemljišta. Na siromašnim
zemljištima plodovi kruške su lošijeg kvaliteta. Kruška je kao i jabuka listopadna,
višegodišnja drvenasta i stranooplodna voćka. Neke sorte kruške su partenokarpne
(Junsko zlato, Trevuška). One redovnije rađaju u nepovoljnim prirodnim uslovima za
razliku od sorti koje nisu partenokarpne.
Specijalistički rad: Pomološko-fenološke osobine nekih sorti krušaka gajenih u uslovima Pocerine
Nikola Lukić
11
4.
MORFOLOŠKE OSOBINE KRUŠKE
Stablo
kruške sastoji se iz korenovog sistema, debla i krune sa granama,
grančicama, pupoljcima, listovima, cvetovima i plodovima. Svaki od navedenih
organa ima određenu funkciju koja se odražava u biologiji kruške.
Koren -
Specifičnog je izgleda za krušku kao voćnu vrstu. Formira se po
vertikali i horizontali. Vertikalan koren je vretenastog oblika, slabo se grana i
pojedine žile dopiru do 4m dubine. Grananje vertikalnog korena se obavlja po
,,spratovima” na svakih 30 – 40 cm.
Horizontalni koren se grana relativno blizu površine zemljišta i dobro je
obrastao sitnijim žilama i žilicama. Ide i do 4m u prečniku. Najveći deo korenovaog
sistema nalazi se na dubini od 20-95 cm.
Za razliku od jabuke, koren kruške ima osobinu da ne daje izdanke u velikom
obimu. Za opšti razvoj korena kruške u najvećoj meri utiču fizičke osobine zemljišta i
to pre svega dubina i struktura.
Deblo
-
je uspravni i nerazgranati
deo stabla kruške koji se nalazi između
korena, odnosno korenovog vrata i prvih
ramenih grana krune. Kruška spada u III
grupu voćaka sa snažno razvijenim
deblom i razgranatom krunom. Kod
kruške deblo može da se obrazuje na tri
načina:
od sorte (pri kalemljenju pri zemlji),
od podloge (pri kalemljenju u kruni) i
od deblotvorca (pri dvogubnom
kalemljenju).
Sl.24. Stablo nazemni deo voćke građeno
od debla i krune
Specijalistički rad: Pomološko-fenološke osobine nekih sorti krušaka gajenih u uslovima Pocerine
Nikola Lukić
13
Tanke (vite)
rodne grančice su dosta tanke i savijaju se pod teretom ploda.
Najčešće su dužine 20-50 cm čine prelaz i čine prelaz između rodnih i nerodnih
grančica. Na terminalnoj (vršnoj) poziciji obrazuju cvetni-mešoviti pupoljak, a bočno
su raspoređeni pojedinačni vegetativni pupoljci. Na rodnom drvetu se nalaze pod
oštrim uglom. Vite rodne grančice se najčešće obrazuju na perifernim delovima.
Krute (nesavitljive)
rodne grančice su dužine 5-12 cm. Na terminalnoj (vršnoj)
poziciji obrazuju cvetne pupoljke, a lateralno su raspoređeni vegetativni. Na rodnom
drvetu izrastaju pod pravim uglom.
Naborite rodne grančice (prstenasti izraštaji)
u velikom broju se ograzuju u
krunama i tad predstavljaju najvažnije rodne grančice. Duge su od 2-5 cm. Iz rodnog
drveta izrastaju pod uglom od 90°.
Nerodne grančice
kruške takođe obrazuju skelet krune.Razlikuju se: vodopije,
bujne nerodne grančice, letorasti i trnoliki izraštaji.
List –
Pored korena i stable list je osnovni vegetativni organ kruške. Javlja se kao
izraštaj na stablu i deo je izdanka. List kruške je ograničenog rasta i sastji se od samo
od jedne liske i peteljke. Oblik lista može biti različit: okruglast, jajast, ovalan,
lancetast i dr.
Pupoljci –
Pupoljci su mladi ne razvijeni delovi izdanka. Prema funkciji,
pupoljci mogu biti vegetativni i generativni.Vegetativni u sebi imaju začetke lista ili
letorasta, a generativni pupoljci sadrže začetke cveta ili cvasti i listova. U vegetativne
pupoljke spadaju: drvni, lisni adventivni i latentni (spavajući).
Drvni pupoljci
su sitni, izduženog oblika i oštri. Najčešće se nalaze sa strane, u
pazuhu lista ili na jednogodišnjim letorastima – terminalno.
Lisni pupoljci
čine prelaz između drvnih (od kojih su krupniji) i cvetnih (od
kojih su sitniji i šiljatiji). Po pravilu su lateralni i iz njih se obično razvijaju tzv. Lisne
rozete.
Specijalistički rad: Pomološko-fenološke osobine nekih sorti krušaka gajenih u uslovima Pocerine
Nikola Lukić
14
Adventivni pupoljci
nastaju iz vegetativne kupe i nalaze se u tkivu skeletnih
grana i žila. To su sitni pupoljci iz kojih se razvijaju letorasti.
Latentni ili spavajući pupoljci
miriju niz godina i nalaze se pri osnovi grana,
prekriveni korom i uočavaju se kao jedva primetno ispupčenje kore. Iz njih se razvijaju
bujni letorasti (vodopije). Mogu se aktivirati i podmlađivanjem.
Generativni – reproduktivni cvetni pupoljci
su relativno najkrupniji, okrugli i
zatupasti. Kod kruške su mešovito-složeni, jer se iz njih razvija više cvetova i više
listova.
Cvet –
Cvet je skraćeni izdanak ograničenog rasta, čiji su listovi preobraženi
radi polnog razmnožavanja koje se u njemu obavlja i dovodi do obrazovanja semena i
ploda. Kod kruške, cvet je tipičan – potpun – hermafroditan sa izraženim sledećin
delovima:
Čašicom (
calyx
) – sastavljenom od 5
čašičnih listića
Krunicom (
coralla
) – sastavljenom od
5 kruničnih listića
Prašnicima (
andraecoeum
) – sastavlje-
nim od većeg broja prašnika (oko 20) i
Tučak (
gynaecoeum
) jedan.
Po svom rasporedu cvetovi kruške
grupisani su racemoznu (grozdastu) cvast
gronju. Gronja je modifikovani grozd, od
koga se razlikuje po tome što su drške cvetova
idući prema osnovi vretena sve duže, tako da svi cvetovi stoje na približno istoj visini.
Plod (fruktus) –
Plod je u biološkom smislu organ koji se posle oplođenja
razvija iz plodnika i drugih delova cveta ili cvasti, koji za izvesno vreme zatvara seme,
štiti ga i pomaže njegovo rasejavanje.
Sl.26. Delovi cveta kruške
Specijalistički rad: Pomološko-fenološke osobine nekih sorti krušaka gajenih u uslovima Pocerine
Nikola Lukić
16
Ukupne površine pod kruškom u Srbiji iznose 7.343 ha što je stavlja na
10.mesto u Evropi. Ubedljivo najveće površine su u opštini Leskovac (362 ha), a
zatim slede Čačak (287 ha), Šid (215 ha), Kraljevo (202 ha), Grocka (196 ha). Osim
ovih opština, kruška je značajno prisutna i u drugim delovima Srema,na severu
Bačke, Mačvi, delovima zapadne Srbije i Šumadiji. Kruška je deficitarna na našem
tržištu. U protekle dve decenije, voćari su zbog sušenje stabala, iskrčili velike površine
pod kruškom. Ervinija i kruškina buva su uticale na smanjenje broja stabala i površine
pod kruškom u Republici Srbiji. Sada je novi talas kada postoji sve veće interesovanje
za podizanje novih zasada i još uvek nije dostignut taj nivo i stepen od pre dvadeset
godina po broju stabala u Republici Srbiji. Proizvodnja krušaka u Srbiji opada iz
godine u godinu, a stručnjaci upozoravaju da ukoliko se uzgoj ovog voća ne
osavremeni i marketinški podupre, naša zemlja će morati i dalje da ih uvozi.
Dok Srbija danas izvozi kruške na strano tržište, najčešće rusko, građani
Srbijenemaju drugu opciju osim da kupuju uvozne kruške po duplo većoj ceni.
Stručnjaci navode neorganizovanu proizvodnju krušaka kao glavni razlog zbog čega
Srbija mora da uvozi ovo voće iz Argentine, Čilea, Italije, Turske, Španije.
Nedostatak savremene proizvodnje smanjio je proizvodnju krušaka, a prema
poslednjim podacima ukupan prinos iz 2009.godine iznosio je 67.771 tonu, 2010.
godine 47.501 tonu, dok je prinos u 2012. godini iznosio 39.112 tona.U Srbiji je
rekordne 2013.godine proizvedeno 68.121 tona, što je daleko niže od 80.000 tona koje
su se proizvodile 80-tih godina prošlog veka.
U poslednjih nekoliko godina podignuti su veći zasadi kruške,pogotovu u
Sremu,ali podizanje zasada ne prati najnovija tehnologija kao što je slučaj sa
jabukom. Prosečan prinos i dalje je nizak, svega oko 7,5 tona po hektaru. Potrošnja
kruške u Srbiji je mala i skromna. Ona iznosi oko jedan kilogram po glavi stanovnika,
za razliku od Evrope, gde potrošnja kruške u proseku iznosi oko pet kilograma po
glavi stanovnika. U Srbiji prosečan prinos po stablu iznosi 9 kg, odnosno 4,3 t/ha. U
Srbiji je proizvodnja uglavnom skoncentrisana na porodičnim domaćinstvima, na
kojima dominiraju autohtone sorte koje imaju niži potencijal rodnosti, gaje se na
relativno ekstenzivan način uz slabu primenu agrotehničkih mera.
Specijalistički rad: Pomološko-fenološke osobine nekih sorti krušaka gajenih u uslovima Pocerine
Nikola Lukić
17
U strukturi proizvodnje voća kruška kod nas učestvuje sa 5,5% i nalazi se na
petom mestu. U strukturi evropske proizvodnje Srbija učestvuje sa 1,4% i nalazi se na
16 mestu.
Sorte kruške u plantažnim zasadima naše zemlje uglavnom se nalaze u
proizvodnom sortimentu ostalih zemalja sa optimalnim uslovima za njihovo gajenje.
Karakterišu s velikom starošću, a neke od njih se nalaze u proizvodnji preko 200
godina (npr.vilijamovka).
Poslednjih godina kod nas se podižu zasadi krušaka sa vrlo ranim i poznijim
sortama, često samo sa jednom ili dve sorte, radi obezbeđenja tržišne proizvodnje.
Tom prilikom, praktično se ne vodi računa o njihovoj međusobnoj oplodnji, pogotovo
kada se na jednom mestu gaji mali broj neodgovarajućih sorti. Tada se i očekivana
rodnost zasada dovodi u pitanje, a jedan od osnovnih razloga za to je što su praktično
sve sorte krušaka autoinkompatibilne, odnosno samobesplodne i što se među
pojedinim sortama javlja jednostrana ili recipročna međubesplodnost. Upravo zato se
poseban značaj mora posvetiti pravilnom izboru i broju sorti oprašivača kruške u
zasadu.
Isporuka kruške na tržištu iznosi 1 hiljada tona. Kruška se po kvalitetu
razvrstava u tri klase: eksta klasa, I klasa i II klasa. Pakuje se u pogodnu ambalažu.
Kruška se izvozi u šest zemalja, a najveći izvoz se realizuje u Rusiju, prosečno 550
tona, odnosno 62%.
b.
Tržište kruške u svetu
Danas se u svetu uzgaja više od 6.000 različitih sorata kruške. Kruška se u svetu
gaji na nepuna dva miliona hektara. Azija je kao kontinent najveći proizvođač kruške
(sa 9.720.295 t ili 49,23% svetske proizvodnje), a za njom slede Evropa (sa oko
21,35%) i Severna Amerika i Južna Amerika (sa oko 5% svetske proizvodnje). Najveći
proizvođači kruške su Kina, Italija, SAD, Španija, bivši SSSR, Japan, Francuska i dr.
Od ukupne proizvodnje kruške u svetu oko 50% zauzima Europa i to: Italija (37%),
Španija (17%), Francuska (16%), Nemačka (15%).
Specijalistički rad: Pomološko-fenološke osobine nekih sorti krušaka gajenih u uslovima Pocerine
Nikola Lukić
19
lepotica, Fetelova, Santa Marija. Istraživanje je bilo usmereno na pomološke i
fenološke osobine sorti: Junska lepotica, Santa Marija i Vilijamovka.
Razmak sadnje 3,5 x 2,0 m. Površina voćnjaka iznosila je 0,7 ha. Voćnjak je
podignut u jesen 2011.godine. Podloga za sve proučavane sorte je bio sejanac divlje
kruške (
Pyrus communis
L
.
), a pravac pružanja redova u zasadu je bio sever - jug.
Područje na kome je rađeno istraživanje, karakteriše umereno - kontinentalna klima
(Hidrometeorološki zavod Republike Srbije) sa hladnim do umerenim zimama i dugim
i toplim letima.
b.
Materijali i metode
Kao materijal u ovome radu poslužile su visokoproduktivne sorte kruške Junska
lepotica, Santa Marija i Vilijamovka. Proučavanja su obavljena 2015. godine, a princip
uzorkavanja plodova bio je „metod slučajnog odabira “ sa po 30 plodova od svake
sorte.
Fenološka osmatranja praćena su kroz fenofaze početka punog kraja i obilnosti
cvetanja, kao i količinu zametnutih plodova. Od ispitivanih sorti najranije svetanje bilo
je kod sorte Junska lepotica sa početkom 8.marta, a najkasnije kod kruške Viljamovka
20. marta. Najveća obilnost cvetanja bila je kod sorti Junska lepotica i Viljamovka,
dok je kod Santa Marije ova fenofaza bila nešto manja. Kraj cvetanja kod Junske
lepotice bila je 15. marta, a kod Viljamovke 27. marta. Obilnost zametanja najveća je
bila kod Junske lepotice i Viljamovke, dok kod Santa Marije je niža (u zavisnosti od
fenofaze cvetanja).
Od pomoloških osobina proučavanih sorti analizirane su: masa ploda, dužina
ploda, širina ploda, indeks oblika ploda, dužina peteljke, broj i masa semenki u plodu a
od hemijskih osobina ploda: ukupan sadržaj rastvorljive suve materije, sadržaj ukupnih
šećera, sadržaj invertnih šećera, sadržaj saharoze, sadržaj ukupnih kiselina i pH
vrednost.
Specijalistički rad: Pomološko-fenološke osobine nekih sorti krušaka gajenih u uslovima Pocerine
Nikola Lukić
20
Masa ploda
određivana je na uzorku od 30 plodova svake od navedenih sorti,
merenjem na analitičkoj vagi marke Adventurer sa tačnošću 1/100 g i Chyo, tipa
„Petitbalance“, sa tačnošću 1/100 g.
Dužina i širina ploda
merene su pomičnim merilom marke „Meba“ sa
preciznošću od 0,1 mm i mernim opsegom 0-125 mm. Za analizu je korišćeno po 30
plodova od svake od navedenih sorti.
Masa i broj semenki
je određivana na uzorku od 10 plodova, merenjem na
analitičkoj vagi marke Adventurersa tačnošću 1/100 g i Chyo, tipa „Petit balance“, sa
tačnošću 1/100 g.
Sadržaj suve materije
određen je reflektrometrom. Sadržaj šećera u plodovima
određen je po metodi Luffovog reagensa pri čemu je određivan sadržaj ukupnih šećera,
prirodnog inverta i saharoze. Sadržaj ukupnih kiselina određen je po metodi koja je
zasnovana na promeni boje indikatora koristeći reagens NaOH. pH vrednost je
određena pomoću pH-metra.
Za analizu je korišćeno po 5 stabala proučavanih sorti. Nakon dobijenih
rezultata za vrednosti morfoloških osobina, izvršena je deskriptivna statistička obrada
podataka.
c.
Opis proučavanih sorti
Junska lepotica
Ova sorta je preklom iz Italije. Dozreva krajem
juna, oko 46 dana pre Viljamovke. Srednje rano cvate.
Ističe se velikom rodnošću. Rast stabla je srednje bujan
do bujan. Rađa relativno sitnim plodovima težine oko
60 g. Plodovi su izduženog, kruškolikog i zdepastog
oblika. Kožica ploda je suva, glatka, sjajna. Osnovna
boja kožice ploda je svetlo-zelena s rđastim mrljama
koja s osunčane strane poprimi lepo crvenilo.
Slika 27.Junska lepotica
Specijalistički rad: Pomološko-fenološke osobine nekih sorti krušaka gajenih u uslovima Pocerine
Nikola Lukić
22
u avgustu. Savremenom tehnologijom skladištenja njena potrošnja se može produžiti i
do 5 meseci, čime se izbegavaju teškoće u plasmanu, jer u vreme njenog dozrevanja
ima jaku konkurenciju na tržištu u drugom kvalitetnom voću i stonom grožđu.
7.
REZULTATI DISKUSIJE
Plod je kod svih voćnih vrsta, pa i kod kruške bitan kada je u pitanju
determinacija sorti. Sorte se najlakše prepoznaju na osnovu osobina ploda. Pomološke
osobine sorti kruške u istim uslovima su različite. Međutim, to je sortna osobina
nakoju u znatnoj mjeri utiču i faktori spoljne sredine, a posebno agrotehnika.
Prema Stančeviću (1980) masa ploda kod kruške varira i kreće se od 14,0 g
(Vidovača) do 1.000 g (Virtenberška i Lepa anževika). Rezultati ispitivanja, kada su u
pitanju pomološke osobine, odnosila su se na masu ploda, dužinu i širinu ploda, indeks
oblika, dužinu peteljke, masu i broj semenki ploda.
a.
Masa ploda
Masa ploda je sortna osobina na koju u znatnoj meri utiču i faktori spoljne
sredine, a posebno agrotehnika (Krgović, 1990). Prema Miloševiću (1997) masa ploda
sorte Junska ljepotica kretala se u granicama 50-70 g, Santa Marije 140-230 g i
Vilijamovke 180-250 g. Rezultati proučavanja prikazani su u tabeli 2.
Tab. 2. Masa ploda (g)
Sorta
X
±
Sx
min
Max
δ
Cv%
Junska lepotica
56,47 ± 1,8
35,60
76,32
9,91
17,55
Santa Marija
121,5 ± 3,01
94,13
147,53
16,43
13,51
Vilijamovka
185,7 ± 2,47
157,98
205,15
13,56
7,30
Specijalistički rad: Pomološko-fenološke osobine nekih sorti krušaka gajenih u uslovima Pocerine
Nikola Lukić
23
Rezultati proučavanja mase ploda (tabela 1) pokazali su da je najveću prosečnu
masu imala sorta Vilijamovka (185,71 g), najmanju Junska lepotica (56,47gr) dok je
kod Santa Marije iznosila 121,59 g. Najveći koeficijent varijabilnosti (Cv %) imali su
plodovi sorte Junska lepotica (17,55 %), a najmanji plodovi sorteVilijamovka ( 7,30
%). Rezultati proučavanja slažu se sa navodima gore pomenutih autora kada je u
pitanju masa ploda. Najujednačenije plodove imala je Vilijamovka, što se može
tumačiti, pored sortne specifičnosti i kao rezultat njene bolje prilagođenosti uslovima
uspevanja proučavanog područja.
b.
Dužina ploda
Prema istraživanjima E.Nenadović-Mratinić i saradnici (2007) prosečna dužina
ploda sorti Junska lepotica, Santa Marija i Vilijamovka kretala se u intervalu: 71,4 mm
(Junska lepotica), 87,2 mm (Santa Marija) i 92,8 mm (Vilijamovka).
Rezultati proučavanja prikazani su u tabeli 3.
Tabela 3. Dužina ploda (mm)
Sorta
X
±
Sx
min
Max
δ
Cv%
Junska lepotica
71,99 ± 1,14
59,50
80,00
6,27
8,70
Santa Marija
83,19 ± 0,83
70,60
92,40
4,55
5,47
Vilijamovka
93,09 ± 1,21
84,00
12,26
6,63
9,32
Rezultati proučavanja su pokazali (tabela 2) da je najveću prosečnu dužinu
ploda imala sorta Vilijamovka (93,09 mm), a najmanju Junska lepotica (59,5 mm).
Najveći koeficijent varijabilnosti (Cv %) imali su plodovi Vilijamovke (9,32), a
najmanji plodovi Santa Marije (5,47). Rezultati proučavanja ne odstupaju od dobijenih
rezultata gore pomenutih autora.
Specijalistički rad: Pomološko-fenološke osobine nekih sorti krušaka gajenih u uslovima Pocerine
Nikola Lukić
25
Tab. 5. Indeks oblika ploda
Sorta
X
±
Sx
min
Max
δ
Cv%
Junska lepotica
1,64 ± 0,049
1,31
1,87
0,27
16,46
Santa Marija
1,38 ± 0,087
1,30
1,58
0,48
34,78
Vilijamovka
1,49 ± 0,026
1,36
1,63
0,11
73,82
Rezultati proučavanja indeksa oblika ploda (tabela 5) pokazuju da je Junska
lepotica imala najveću vrednost (1,64) a najmanju vrednost je imala sorta Santa Marija
(1,38). Najveći koeficijent varijabilnosti (Cv %) imali su plodovi Vilijamovke (73,82
%), a najmanji plodovi Junske lepotice (16,46 %). Veći koeficijent varijabilnsti kod
Vilijamovke može se tumačiti i sortnom specifičnošću date sorte (nepravilan oblik) i
uticajem meteoroloških uslova u godini ispitivanja.
e.
Dužina peteljke
Klasifikacijom po Stančeviću (1980) peteljka ploda može biti: duga (preko
35mm), srednje duga (20 - 35 mm) i kratka (do 20 mm). Rezultati proučavanja dužine
peteljke ploda ispitivanih sorti dati su u tabeli 6.
Tab.6. Dužina peteljke (mm)
Sorta
X
±
Sx
min
Max
δ
Cv%
Junska lepotica
37,1 ± 0,76
30,0
44,00
4,16
11,20
Santa Marija
28,5 ± 0,89
24,0
37,00
4,88
17,10
Vilijamovka
27,6 ± 0,92
17,0
40,00
5,07
18,34
Rezultati proučavanja dužine peteljke (tabela 6) pokazali su da je najveća
prosečna dužina peteljke evidentirana kod Junske lepotice (37,1 mm) a najmanja kod
Vilijamovka (27,6 mm) dok je kod sorte Santa Marija ta vrednost iznosila 28,5 mm.
Specijalistički rad: Pomološko-fenološke osobine nekih sorti krušaka gajenih u uslovima Pocerine
Nikola Lukić
26
Najveći koeficijent varijabilnosti (Cv %) imali su plodovi Vilijamovke (18,34),
anajmanji Junske lepotice (11,2). Veća dužina peteljke ploda Vilijamovke u odnosu na
druge proučavane sorte, može tumačiti kao sortna specifičnost date sorte.
f.
Broj i masa semenki ploda
Rezultati istraživanja broja i mase semenki proučavanih sorti kruške dati su
utabeli 7.
Tab. 7.Broj i masa sjemenki (g)
Sorta
Broj semenki
Masa semenki (gr)
Junska lepotica
6,43
0,25
Santa Marija
6,76
0,27
Vilijamovka
7,10
0,28
Rezultati istraživanja pokazali su da je najviše semenki imala Vilijamovka
(7,10) a najmanje Junska lepotica (6,43) što se može dovesti u vezu sa rasporedom i
brojem sorti oprašivača (bolja oplodnja kod Vilijamovke).
Istraživanja su takođe pokazala da je najveću masu semenki imala sorta
Vilijamovka (0,28 g) a najmanju - sorta Santa Marija (0,27 g).
g.
Hemijske osobine ploda
Hemijski sastav plodova kod svih voćaka je jako složena osobina i u značajnoj
meri zavisi od sortimenta, uticaja faktora spoljašnje sredine, faze zrelosti plodova,
primenjenih agrotehničkih mera i pedoloških osobina zemljišta (Niketić - Aleksić,
1988).
Sadržaj ukupnih šećera u plodu kruške je različit i zavisi od niza faktora odnosno
u prvom redu zavisi od sorte a u izvesnoj meri i od podloge, te i od uslova spoljašne
sredine (Džamić i sar., 1966; Hulme, 1970, 1971; Mišić, 1972; Mišić, 1987).
Specijalistički rad: Pomološko-fenološke osobine nekih sorti krušaka gajenih u uslovima Pocerine
Nikola Lukić
28
Naši rezultati su pokazali da je najveći sadržaj zabeležen kod Junske ljepotice
(2,48 %) a najmanji kod Santa Marije (0,37 %). Manji sadržaj saharoze kod Santa
Marije možu se tumačiti i kao rezultat uticaja klimatskih faktora i uslova uspevanja na
datu sortu.
Proučavanja su pokazala da je najveći sadržaj ukupnih kiselina evidentiran kod
Santa Marije (0,35 %) a najmanji kod Junske lepotice (0,17 %). Sadržaj ukupnih
kiselina prema dobijenim rezultatima može se smatrati povoljnim.
Rezultati proučavanja pH mezokarpa, ustanovljeno je da je najveću vrednost
imala sorta Junska lepotica (4,44) a najmanju Vilijamovka (3,24). Na osnovu dobijenih
rezultata utvrđeno je, da je pH vrednost kod svih ispitivanih sorti izuzetno povoljan i
nalazi se u granici optimalnih vrednosti.
Specijalistički rad: Pomološko-fenološke osobine nekih sorti krušaka gajenih u uslovima Pocerine
Nikola Lukić
29
ZAKLJUČAK
Na osnovu dobijenih rezultata morfoloških i hemijskih osobina proučavanih
sorti kruške Junska lepotica, Santa Marija i Vilijamovka, mogu se izvesti sledeći
zaključci:
Najranije vreme cvetanja imala je Junska lepotica
Obilnost zametanja plodova je veća kod Junske lepotice i Viljamovke nego kod
Santa Marije
Najveću prosečnu dužinu ploda imala je
Vilijamovka
a najmanju
Junska lepotica.
Vilijamovka
je imala i najveću širinu ploda, broj semenki i najveću prosečnu masu
semenki a najmanju
Junska lepotica.
Najveći indeks oblika ploda bio je kod
Junske lepotice,
a najmanji kod
Santa
Marije.
Najveću dužinu peteljke imala je
Junska lepotica,
a najmanju
Vilijamovka.
Najveći sadržaj rastvorljive suve materije imala je
Vilijamovka,
a najmanji
Santa
Marija
Kod
Vilijamovke
je registrovan i najveći sadržaj ukupnih šećera, a najmanji
kod
Santa Marije
.
Najviše invertnih šećera imala je
Vilijamovka,
a najmanje
Santa Marija.
Najveći sadržaj saharoze je kod
Junske lepotice,
a najmanji kod
Santa Marije.
Najveću količinu ukupnih kiselina imala je
Santa Marija,
anajmanju
Junska
lepotica.
Najveću pH vrednost mezokarpa imala je
Junska lepotica,
a najmanju
Vilijamovka.
Na kraju ovih istraživanja može se izvesti jedan opšti zaključak, kao odgovor na
postavljene ciljeve i zadatak istraživanja, a to je da agroekološki uslovi Rumske i njene
okoline u potpunosti odgovaraju intenzivnoj proizvodnji kruške, te se privredno -
biološke osobine proučavanih sorti Junska lepotica i Vilijamovka u potpunosti mogu
ispoljiti, dok su te osobine kod Santa Marije niže od optimalnih.
Na osnovu pomološko fenoloških osobina ispitivane sorte krušaka pokazuju
odlične rezultate, što ukazuje da na prostoru Pocerine kruška veoma uspešno uspeva i
ima punu opravdanost da se ubuduće može širiti.
