ПОНАШАЊЕ ГРАЂЕВИНСКИХ МАТЕРИЈАЛА У ПОЖАРУ

САДРЖАЈ

1. УВОД........................................................................................................................................... 1

2. ЦИЉ РАДА................................................................................................................................. 2

3. ГРАЂЕВИНСКИ МАТЕРИЈАЛИ И ЗАШТИТА ОД ПОЖАРА............................................3

3.1. Понашање грађевинских материјала у пожару.................................................................4

3.1.1. Камен..............................................................................................................................4
3.1.2. Дрво................................................................................................................................5
3.1.3. Цигла.............................................................................................................................. 7
3.1.4. Бетон.............................................................................................................................. 8
3.1.5. Челик.............................................................................................................................. 8
3.1.6. Алуминијум................................................................................................................... 8
3.1.7. Армирани бетон............................................................................................................ 8
3.1.8. Стакло............................................................................................................................9
3.1.9. Пластичне масе.............................................................................................................9

4. ПОНАШАЊЕ МАТЕРИЈАЛА НА ВИСОКИМ ТЕМПЕРАТУРАМА................................10

4.1. Горивост материјала.......................................................................................................... 15

5. ПОДОВИ И ПОДНЕ ОБЛОГЕ................................................................................................17

5.1. Врсте подова и основне карактеристике.........................................................................19

5.1.1. Подови од дрвета........................................................................................................19
5.1.2. Подови од керамике, камена и бетона......................................................................22
5.1.3. Подови од полимера................................................................................................... 23

6. КАРАКТЕРИСТИКА ГОРИВИХ ПОДНИХ ОБЛОГА.........................................................26

6.1. Механизам сагоревања дрвене подне подлоге у пожару...............................................28
6.2. Пластичне подне подлоге у пожару.................................................................................29

7. ЗАКЉУЧАК..............................................................................................................................31

ЛИТЕРАТУРА.............................................................................................................................. 32

1. УВОД

Класификацијом на запаљиве и незапаљиве грађевинске материјале, не може се установити
право понашање самог материјала. Начин, на који ће се материјал понашати при пожарном
оптерећењу, зависи од многих фактора: од саме површине, облика, везних елемената,
технике обраде и сл. Због тога докази важе само за испитане грађевинске материјале или
склопове грађевинских материјала. Измењени састави могу довести до неповољног
понашања приликом пожара.

Циљ рада јесте представити подне облоге на основу њихових пожарних својстава која
зависе од различитих фаза пожара.

3. ГРАЂЕВИНСКИ МАТЕРИЈАЛИ И ЗАШТИТА ОД ПОЖАРА

Грађевински   материјали   приликом   пожара   се   понашају   различито.  Чињеница   је   да
бетонски елементи пуцају, а метал губи стабилност због извијања и увијања. Резултати
"стандардних" испитивања отпорности према пожару челичних елемената дају ограничене
податке који, због мноштва варијетета, не одговарају потребама практичне примене. Један
од   могућих   начина   превазилажења   овог   проблема   је   везан   за   увођење   појма   фактора
профила   који   је   дефинисан   односом   ективног   обима   пресека   и   површине   попречног
пресека линијског елемента - чиме се ствара основ за коришћење резултата испитивања
малих неоптерећених узорака и омогућава квалитетније вредновање и примену система
заштите челичних конструкција од пожара.

У току пожара, у армирано бетонским конструкцијама, паралелно са другим механизмима
у бетону који снижавају носивост конструкција, долази и до смањења носивости челичне
арматуре, а у предходно напрегнутим конструкцијама и до пада предходно унетих напона.
То дрвету, у заштити од пожара, даје предност у односу на остале грађевинске материјале.
Дрво ствара заштитни слој који спречава довод кисеоника чиме је онемогућено ширење
пламена. Грађевинским материјалима се постављају услови, које треба да испуне, уколико
служе као облога делова конструкција као што је нпр. облагање примарних конструкција.

Класификацијом на запаљиве и незапаљиве грађевинске материјале, не може се установити
право понашање самог материјала. Начин на који ће се материјал понашати при пожарном
оптерећењу,   зависи   од   многих   фактора:   од   саме   површине,   облика,   везних   елемената,
технике обраде и сл. Због тога докази важе само за испитане грађевинске материјале или
склопове   грађевинских   материјала.   Измењени   састави   могу   довести   до   неповољног
понашања приликом пожара. Класа А2-с1, д0 одговара народном, грађевинском називу
"назапаљив".   Европски   систем   класификације   уведен   је   у   немачко   грађевинско   право,
објављивањем   у   грађевинском   правилнику   2002/1.   Производња   и   потрошња
органобромних једињења као успоривача горења (Броминатед Фламе Ретардантс, БФРс)
веома

се

разликују у различитим деловима света, ове супстанце представљају главне

индустријске хемикалије чија је употреба драматично порасла током последњих 30 година.
Органобромни успоривачи горења се користе у

процеса горења код различитих материјала,

где показују директну и очигледну корист.

Међутим, сазнања о њиховој постојаности, биоакумулацији и потенцијалној токсичности
за животну средину довела су до повећања забринутости код стручне и научне јавности.
Током последњих 20 година, многе студије су биле спроведене како би се дефинисало како
и где ове хемикалије улазе у животну средину, као и шта се са њима дешава када једном у
њу и доспеју. Иако још увек постоје неслагања по овим питањима, као и око њихових
токсиколошких својстава, еколошких ризика, као и ризика по људско здравље, две класе
БФРс: полибромовани дифенилетри (ПБДЕс) и полибромовани бифенили (ПББ), јесу
супстанце које су данас забрањене за употребу у многим земљама света. Србија такође
показује настојање да успостави ограничења усклађена са Европским законима. Пажња
истраживача данас је усмерена у правцу потраге за новим материјалима који би требали
успешно да замене БФРс.

Трагови на камену

Велика чврстоћа и постојаност камена омогућила је да се он у грађевинарству задржи све
до данас. У грађевинарству се појављује као: ломљени камен, обрађен камен, дробљени и
млевени камен и као камен заобљених ивица. Користе се три групе стена:



метаморфне стене као: мрамор и семперит за декорацију,



седиментне стене као: кречњак, доломит и пешчар,



магматске стене као: гранит

Гранит се употребљава тамо где је потребна велика чврстоћа и мало хабање, али он није
постојан на високим температурама. Загревањем на 200°С његова чврстоћа се повећава на
160% од полазне, тада почиње нагло да опада. На температурама   од 550°С до 620°С
појављују се пукотине, а на температури од 800°С  губитак чврстоће је око 64%  па долази
до рушења елемената за које је гранит употребљен.

Много бољу ватроотпорност показује кречњак на температури до135°С долази до извесног
повећања   чврстоће,   после   чега   се   ћврстоћа   стабилизује   до   температуре   од   600°С   када
почиње нагло да опада. У цињу повећања ватроотворности користе се разни премази а
најчешће се камен третира  премазом од воденог стакла, на ово треба обратити пажњу
приликом анализе трагова јер се на камену непојављују специфични

трагови деловањем

високе температуре.

Дијаграм 2. Промена чврстоће гранита и кречњака са температуром

200%

200 C

600 C

800 C

Гранит

Кречњак