Ponašanje u organizacijama: timski rad

STVARANJE TIMOVA RADI VEĆEG USPEHA U  XEL 

COMMUNICATIONS

U  industriji telekomunikacija se nalaze takvi džinovi kao što su AT& T i North-

1 / 

em Telecom. Žalo ako ste 

David među Goiijatima, morate da radite **/ drugačije - i mnogo bolje nego konkurencija - da biste opstali. U 

ovakvoj situaciji su se našli Bil Sanko (Bili Sanko) i njegovi partneri kada su se sredinom osamdesetih odvojili od 

GTE i osnovali svoju kompaniju 

za 

telekomunikacione uređaje, XEL Communications Inc., sa 180 zaposlen/h.

Sanko je bio svestan da njegov početnički poduhvat zavisi od sposobnosti  da brzo reaguje na potrebe 

potrošača pri razumnim cenama. Za proizvodnju standardne matične ploče koje je XEL prodavao - uglavnom 

svojoj bivšoj matičnoj kompaniji GTE - bilo je potrebno oko osam nedclja. Ovo je bilo predugo, i kompanija je 

zapala u probleme. Mušterije su postale nezadovoljne, 

a 

previše novca je bilo uloženo u Inventar.

Sanko je uvideo da problem leži u tome što je previše ljudi bilo potrebno da se bilo šta uradi, a posao nije 

bio dobro koordiniran. On je istakao s/edeći primer: "Ako je inženjeru za hardver bila potrebna pomoć nekoga 

za softver,  morao je da se obrati svom menadžeru. Menadžer bi  

onc/a  

rekao: 'Stavi to na papir'. Onda bi 

menadžer za hardver izveo menadžera 

za 

softver na ručak, gde bi o tome razgovarali." Zaista nije čudno što je 

toliko vremena bilo potrebno da se nešto uradi!

Sanko l njegove kolege su odlučili da bi rešenje za 

ova/ 

problem bilo da se eliminišu brojni nivoi rukovodstva 

koji su usporavali proces. Na njihovo mesto stavili bi male timove ljudi koji bi bili odgovorni za 

posao 

koji rade. 

Tako je uz pomoć Džona Paketa (John Puckett), potpredsednika  

za  

proizvodnju u XEL, proizvodna hala bila 

potpuno rekonstruisana 

/ 

1988. 

goc.>e 

stvoreni su radni timovi.

poboljšanje: prodaja je skočila sa 17 miliona dolara na 25 miliona dolara između 1992. i 1993. godine.

XEL nije baš iako došao do ovog uspeha. Na primer, dodavanje novih članova timovima predstavljalo je 

prav: izazov, baš zbog toga što oni tako' blisko  sarađuju. Timovi su toliko preokupirani idejom da svoj 

posao obave, da često  nemaju strpljenja sa pridošlicama, plašeći se da će njihov učinak trpeti. Po 

recima Terija Mantuta (Teri Mantooih), radnika na mašini za talasaste lernljenje:  "Vaš prsi instinkt je  ... 

dobili smo novu osobu ... nećemo ostvariti zadatu cifru."

Još   jedan   problem   koji   se   pojavio   bio   je   da   pojedine   grupe   nisu   bile   dorasle  tolikoj   slobodi.   U 

magacinu XEL na primer, neki zaposleni su zloupotrebljavali sistem, varajući i prepravljajući svoje kartice 

za vreme. U početku su takvi problematični radnici bili smenjeni, ali se vremenom uvidelo da timovi u 

magacinu moraju da se raspuste i da se uvede stalna kontrola, koju bi tokom čitavog  radnog vremena 

sprovodili supen/izori sa ovlašćenjima i za disciplinarne mere.

Po mišljenju Bila Sanka i njegovih kolega, ova prilagođavanja su predstavljala malu cenu koju su 

morali da plate, da bi imali ovako efektan prilaz organizaciji posla. XEL je postigao takav uspeh da je bio 

odabran   da   bude   prikazan   na  video-traci   o   timskom   menadžmentu,   koju   je   snimila   Association   for 

Manufactu-ring Excel!ence. Hoće li sve ovo doprineti da XEL postane novi AT&T? Sačekajte nekoliko godina, 

pa ćemo saznati.

vaničnici u XEL su ubedeni da je ovaj novi pristup - oslanjanje na timove ljudi koji rade u harmoniji, 

umesto na pojedince manje predane-svom poslu, koji pritom odgovaraju nekolicini pretpostavljenih - ključ 

Z

njihovog uspeha. Zaposleni su veoma zainteresovani za firmu i njene ciljeve i svi žele da doprinesu da ona 

bude uspešna. Članovi timova takođe imaju i jak osećaj drugarstva. Svi su zainteresovani za uspeh kompanije, 

a i imaju udela u odlučivanju. Zbog čega su grupe zaposlenih, kao ove u XEL tako uspešne? Da li su svi timovi 

tako efektni, ili su neki manje uspešni? Kako treba oformiti takve grupe? Kako mogu da se prevaziđu problemi 

slični onima koji su se pojavili u XEL? Ovo su osnovna pitanja  povezana sa temom 

dinamika gnipe 

i 

timski 

rad, 

okosnicama ovog poglavlja.

Dinamika   grupe   se   tiče   prirode   grupa   -   varijabla   koje   utiču   na   njihovo   formiranje   i razvoj, njihove 

strukture i njihove odnose sa pojedincima, drugim grupama i organizacijama unutar kojih postoje.

1

Timski 

rad 

je praksa korišćenja timova, specijalnih vrsta grupa u kojima su svi Članovi vezani za neki cilj i dele liderstvo u 

dostizanju tog cilja. Lako je proceniti važnost ovih tema za oblast organizacionog ponašanja kada imamo u  

vidu da u organizacijama preovladuju grupe i da popularnost timskog rada sve vise raste. Pošto grupe postoje u 

svim   društvenim   okruženjima,   proučavanje   dinamike   grupe   ima  dugu   tradiciju   u   društvenim   naukama   - 

uključujući organizaciono ponašanje (OB).

2

U ovom poglavlju pozivaćemo se na ova dela. Preciznije rečeno, opisaćemo prirodu grupa na taj način što 

ćemo: definisati Šta su to grupe, navesti različite tipove grupa i zbog čega se one formiraju, objasniti različite 

faze kroz koje one prolaze u svom razvoju i opisati dinamiku njihove strukture. Nakon toga opisaćemo specijalnu 

vrstu grupa poznatih kao 

timovi. 

Tačnije rečeno, defmisaćemo šta su to timovi i kako se oni razlikuju od grupa, 

opisaćemo različite tipove timova koji postoje i odrediti osnovne postupke u stvaranju timova. Pošto završimo 

sa opisivanjem osnovne prirode grupa i timova, usmerićemo našu pažnju na to koliko uspesno oni obavijaju 

svoj posao. Opisaćemo dinamiku pojedinačnog učinka unutar grupe. Pre svega, opisaćemo kako na ljude utiče 

prisustvo drugih, kako kulturni sastav grupe utiče na učinak i tendenciju ljudi da uskrate  svoj doprinos učinku 

grupe u određenim uslovima. Na kraju, opisaćemo učinak timova, razmatrajući podatke'o efektivnosti timova i 

neke od prepreka koje ponekad dovode timove do neusoeha.

STA JE GRUPA? RADNA DEFINICIJA

Zamislite troje ljudi kako u redu čeka na kasi u supermarketu. Uporedite ih sa bor-dom direktora neke 

velike korporacije. Koji skup biste nazvali "grupom"? Iako bi u  svakodnevnom razgovoru mogli da 

nazovemo ljude u redu gaipom, oni nisu grupa u onom smislu u kojem su članovi borda. Očigledno da je 

grupa nešto više nego samo skup ljudi. Ali šta to, u stvari, čini grupu - grupom?

Stručnjaci   za   društvene   nauke   su   zvanično   defmisali   grupu   kao  

skup   dva   ili   vise  pojedinca   u 

interakciji, sa stabilno postavljenom shemom zajedničkih odnosa, koji imaju istovetan cilj i koji sebe vide 

kao grupu.

3

Da bi bolje proučili ovu definiciju, mi smo je vizuelno prikazali na slici 8 - 1 .

Jedna od najuočljivijih karakteristika grupa je da su one sastavljene od 

dvoje ili više ljudi u društvenoj 

interakciji. 

Drugim recima, članovi grupe moraju da imaju neki uticaj jedni na druge. Interakcija između 

njih   može   da   bude   ili   verbalna   (kao   stoje   razmenji-vanje   strategija   za   preuzimanje   kompanije)   ili 

neverbalna (kao što je upućivanje osme-ha prilikom susreta u hodniku), ali lica moraju da imaju neki 

uticaj jedno na drugo, da bi mogla da se smatraju grupom.

Grupe takođe mora da poseduju 

stabilnu strukturu, 

lako grupe mogu da se menjaju, a to se često i 

dešava, mora da postoje neki stabilni odnosi koji drže članove na okupu i navode ih da tunkcionišu kao 

jedno telo. Skup pojedinaca koji se stalno menjaju (npr., ljudi koji čekaju ispred neke kancelarije u neko 

određeno vreme) ne može da se smatra grupom. Za grupu je potreban veći stepen stabilnosti.

Treća karakteristika grupe je da njeni  

članovi dele zajedničke interese ili isti cilj.  

Na  primer, članovi 

kluba filatelista predstavljaju grupu koju održava zajedničko interesovanje. Neke grupe se formiraju zato 

što članovi sa zajedničkim interesom pomažu jedni drugima da ostvare zajednički cilj. Na primer, vlasnici i 

zaposleni u krojačkoj radnji čine grupu okupljenu oko zajedničkog interesa, Šivenja i zajedničkog cilja, 

zarađivanja novca.

Na kraju, da bi bili grupa, pojedinci u njoj moraju 

sebe da vide kao grupu. 

Grupe se sastoje od ljudi koji 

prepoznaju jedni druge kao njene članove, a razlikuju ih od drugih pojedinaca koji nisu članovi. Članovi  

RAZLOZI ZA PRISTUPANJE GRUPAMA

Već smo istakli da se ljudi Često pridružuju grupama da bi zadovoljili neke zajedničke interese i ciljeve. 

Formiranje grupa ima velikog smisla u tom pogledu, što nam  udruživanje sa drugima omogućava da 

postignemo ono što ne bismo mogli sami.  Štavile, organizacije možemo da posmatramo kao skupove 

grupa koje su usmerene ka postizanju zajedničkog cilja, a to je da kompanija bude uspešna. Ali ovo nije i 

jedina motivacija koju ljudi imaju da pristupe nekoj grupi. Postoji i nekoliko dodatnih razloga (vidi rezime 

na tabeli 8-1).

Tabela 8-1

________________________________

Zbog Čega ljudi pristupaju grupama? Neki glavni razlozi

Ljudi postaju Članovi neke grupe iz različitih razioga. Jedan ili više od navedenih razioga

može da posluži kao objašnjenje.

RAZLOG

________________________________________________

OBJAŠNJENJE__________________________________________

• Zadovoljenje zajedničkih interesa i

Udružujući se, ljudi mogu da podeie svoja

ciljeva                                             interesovanja (npr. hobije) i da pomognu

da se ostvare zajednički ciljevi.

« Postizanje sigurnosti

Grupe daju sigurnost zbog svoje brojnosti,

pružaju zaštitu od zajedničkog neprijatelja.

• Zadovoljenje društvenih potreba

Pripadanje grupi zadovoljava osnovnu

čovekovu potrebu da bude s drugima.

• Zadovoljenje potrebe za

Učlanjenje u određene grupe pruža priliku

samopoštovanjem

ljudima da osećaju zadovoljstvo zbog

svojih uspeha.

Grupe se ne formiraju samo radi zajedničkog postizanja nekih ciljeva, već i zbog zaštite od drugih  

grupa. Ako ste ikada čuli izreku "'U brojnosti je spas", verovatno vam je već poznato da ljudi pristupaju 

grupama jer u učlanjenju vide sigurnost. Istorijski gledano, na primer, sindikati kao stoje AJrL - CIO, UAW i 

Tearnsters su bili oformljeni od strane radnika da bi se zaštitili od zloupotreba rukovodstva. Na sličan  

način oformljena su i razna profesionalna udruženja, kao 

šzo 

je American Medical Association i American 

Bar Association, kako bi zaštitile svoje članove od nepoželjnih zakonodavnih mera vlade.

Ovim ne želimo da tvrdimo da se grupe oformijuju samo radi sprovodenja nekog  opsteg dobra: one 

postoje i zbog toga što odgovaraju osnovnoj psihološkoj potrebi čoveka da bude društven. Kao što smo već 

istakli u kontekstu Maslovljeve (Maslov/)  "teorije o hijerarhiji potreba ( u poglavlju 4), ljudi su društvene 

životinje; oni imaju  osnovnu potrebu za interakcijom sa drugima. Grupe pružaju mogućnost za razvoj pri-

jateljstava, a samim tim i za zadovoljenje društvenih potreba.

Kao što je i Maslov nagovestio, ljudi imaju osnovnu potrebu da im se ispuni potreba za samopoštovanjem. 

Pripadanje nekoj grupi može da bude veoma efektan način za pothranjivanje samopouzdanja. Na primer, ako 

je grupa kojoj pripadamo uspešna ( kao što je grupa za prodaju koja ispuni svoju kvotu), samopouzdanje njenih 

Članova (i navijača) može da poraste. Na sličan način, izbor u neku ekskluzivnu grupu (npr., nacional no 

počasno društvo) svakako će podići bilo čije samopouzdanje.

Kao što smo ovde pokazali, gaipe privlače ljude iz mnogih razloga. Uprkos tome što ljudi mogu da imaju 

različite motivacije za formiranje gaipa, interesantno je prime ti t i da se one, kada su već oformljene, razvijaju 

na veoma slične načine. Sada ćemo se osvrnuti na ovo pitanje.

FAZE U RAZVOJU GRUPA

Kao što se odojčad razvija na određeni način u toku prvih meseci života, tako i grupe pokazuju neke relativno 

stabilne znake razvoja i sazrevanja.

4

  Jedna popularna teorija  identifikuje pet određenih faza kroz koje gmpe 

prolaze.

5

 Dok ih budemo izlagali, možda ćete poželeti da pogledate naš rezime ovih faza na slici 8-3.

Prva faza razvoja grupe naziva se  

formiranje.  

U toku ove faze razvoja, članovi grupe  se   međusobno 

upoznaju. Oni utvrđuju osnovna pravila, tako Što otkrivaju koje je  ponašanje prihvatljivo u p.ogledu posla 

(koliko se od njih očekuje da budu produktivni), i u pogledu međuljudskih odnosa (ko je zaista šef). U toku 

faze 

formiranja, 

ljudi mogu da budu pomalo zbunjeni i nesigurni u pogledu svoga ponašanja u grupi i koliko je za  

njih korisno da budu njeni Članovi. Čim pojedinci počnu da se smatraju članovima jedne grupe, faza formiranja 

je završena.

Druga faza razvoja grupe naziva se  

oluja.  

Kao što i samo ime ukazuje, ovu fazu odlikuje visok stepen 

konflikta unutar grupe. Članovi se često opiru kontroli vode grupe  i pokazuju neprijateljstvo jedni prema 

drugima. Ako se ovi konflikti ne rese, a članovi grupe povuku, grupa može da se raspadne. Međutim, kada se 

konflikti jednom rese i lid-erstvp u grupi prihvati, faza oluje je završena.

l reća faza razvoja grupe naziva se 

nomiiranje. 

U toku ove faze grupa postaje kohezivna, a svest pojedinca 

da je Član grupe jača. Razvijaju se prisni odnosi, dele se  slična osećanja. razvija se živo imeresovanje za 

iznalaženje   najpovoljnijih   rešenja   za   sve  uključene.   Jača   osećanje   drugarstva   i   zajednička   odgovornost   za 

aktivnost grupe. Faza  normiranja je završena kada članovi grupe prihvare zajednički skup zahteva, koji pred-

stavlja prihvatljiv način za obavljanje posla.

Četvrta faza naziva se  

i-vođenje.  

li toku ove faze, pitanja u vezi s odnosima u grupi  i liderstvom već su 

razrešena i grupa je spremna za rad. Pošto se potpuno razvila, grupa može da usmeri svoju energiju na 

obavljanje posla - dobri odnosi u grupi i prihvatanje njenog vodstva pomažu grupi da dobro obavlja zadatak.

Prihvatajući činjenicu da grupe ne traju zauvek, poslednja faza se naziva 

raspuštanje. 

Grupe mogu da 

prestanu da postoje zato što su ostvarile svoje ciljeve i stoga nisu više potrebne (kao Stoje ad hoc grupa stvorena 

da sakupi novčana sredstva za neki dobrotvorni projekat), u kom slučaju je kraj iznenadan. Druge grupe mogu  

postepeno da se raspuštaju; grupa se dezintegriše ili zbog toga što članovi odlaze, ili zbog toga Što  norme koje 

su razvili više nisu delotvorne za grupu.

Da bismo ilustrovali ove različite faze, zamislite da ste se upravo pridružili nekolicini kolega u novooformljenoj 

komisiji za raspodelu budžetskih sredstava u vašoj kompaniji. U početku vi i vaše kolege se ispitujete: pazite ko će 

da iznese najbolje ideje, čiji se predloži najviše usvajaju, ko naizgled, preuzima vodstvo i tome slično (faza formi -

ranja). A onda, dok članovi pokušavaju da ostvare uticaj jedan na drugoga (vidi poglav lje 12), može da dođe i do 

bitke oko toga ko će da ima kontrolu nad komisijom (faza oluje). Ovo će se uskoro resiti, i pojaviće se vođa koji će 

biti priznat (vidi poglavlje 13). U ovoj fazi članovi će postati veoma kooperativni, radiće zajedno u harmoniji i 

družice se; na primer, izlaziće na ručak kao grupa (faza normiranja). Sada postaje moguće da članovi komisije 

rade zajedno, zalažući se maksimalno, kako bi postigli najbolji rezultat (faza izvođenja). Kada se budžet konačno 

sastavi i bude prihvaćen, zadatak grupe je obavljen i ona se razilazi (faza raspuštanja).

Važno je imati na umu da grupe mogu da budu u bilo kojoj od ovih faza, u bilo koje vreme. Štaviše, vreme 

trajanja neke faze kod grupa može da varira. Neke grupe Čak i propadaju mnogo pre nego što počnu zajednički 

da rade. Istraživanje je otkrilo da granice između pojedinih faza nisu jasno određene i nekoliko faza može da 

bude iskom-binovano istovremeno, naročito ako se zbog rokova vrši pritisak na grupu da stupi u  akciju.

6 

Najbolje je onda prihvatiti ovaj model sa pet faza kao opšti okvir za formiranje grupa, [ako većina od ovih faza 

može da bude iskazana, grupe zbog svoje dinamične  prirode ne moraju da se razvijaju i prolaze kroz faze 

unapred određenim i predviđenim redosledom.